DOMAĆI ROMAN

Razvedena inspektorka i majka dve osnovke pokušava da balansira između opasnog posla, samoće i majčinstva. Kada direktora osnovne škole pronađu mrtvog — upravo na dan školskog takmičenja iz matematike — cela zajednica biva uzdrmana.

Dok istraga odmiče, kroz dečje sastave na temu Zašto volim da se takmičim iz matematike? polako se razotkrivaju svetovi u kojima mališani odrastaju — njihovi snovi, strahovi, pritisci, porodične dinamike i odnosi sa nastavnicima. U nevinim rečenicama kriju se tragovi, ali i duboke istine o sistemu u kojem uspeh ima visoku cenu.
Roman kulminira potresnim i neočekivanim iskazom tetkice — žene koju svi previđaju, a koja je prva i poslednja videla direktora živog tog kobnog jutra.

Takmičenje je napet, emotivan i slojevit roman o roditeljstvu, ambiciji, sistemu koji guta i decu i njihove roditelje — i o tome šta se dešava kad takmičenje postane važnije od igre.

Pogrešno vreme – roman o preživljavanju kada pravila više ne važe.

Mitrovo spokojno detinjstvo na Zvezdari ruši se u trenutku kada rat odnese njegovog oca. Od tog dana, on preuzima na sebe brigu o majci i sestri.

Devedesete ga bacaju pravo u vatru: glad, redovi, sankcije, ulični obračuni, šverc i demonstracije. Svaki izlazak iz kuće može da znači nevolju, svaki pogrešan potez – kraj.

U svetu u kome opstaju samo najjači, Mitar mora da odluči ko je – i koliko daleko je spreman da ide da bi sačuvao sve do čega mu je stalo.

Ovo je knjiga o skoku: iz jednog u drugi život. Iz jednog u drugi jezik. Iz jedne u drugu zemlju, kožu, profesiju, poredak i identitet. U Drugi Nebojša Tabački rekonstruiše obrise svog intimnog i profesionalnog puta kako bi ocrtao topografiju drugosti: onaj uporni osećaj „lake izmeštenosti i nepripadanja“ koji ga je pratio kroz ceo život. Uz mešavinu iskrenosti i ironične distance, Tabački daje oblik, glas i ritam sećanjima, uspesima i porazima, ne štedeći pri tom ni sebe ni druge. Njegovi skokovi nisu samo akrobatski podvizi iz mladosti, već pre svega lični činovi prkosa, samootkrivanja i prepoznavanja.

Toma Tasovac

Zima bez brata potresna je priča o čoveku koji se, nakon tragičnog gubitka brata, suočava s dubokim
bolom i prazninom. Kroz hladnoću zime i tišinu gubitka, vraća se uspomenama i pitanjima koja ga
progone, tražeći način da nastavi dalje. To je priča o ljubavi, sećanju i borbi da preživimo najteže
trenutke u životu.

Prvi osmeh je nežna, introspektivna i autentična autobiografska priča smeštena u srce Indonezije – među mirise začina, zvuke gamelana i tihe poglede koji govore više od reči.  U potrazi za nečim dubljim i bežeći od očiglednog, glavna junakinja dolazi u svet koji ne poznaje. Suočava se sa drugačijim načinom života, razmišljanja i odnosa prema ljubavi, ali i sa sopstvenim bićem – onim koji je godinama potiskivala. Kroz iskustva plesa, neizvesne odnose, razbijanje ličnih očekivanja i suptilno suočavanje s predrasudama koje nije ni znala da nosi, počinje da uči šta znači istinski videti druge – i sebe. Ovo je roman o ranjivosti, o susretima među kulturama koji duboko menjaju čoveka. O tome koliko očekivanja mogu da budu teret, a iskrenost dar. O tome kako pravi osmeh ne dolazi spolja – već iznutra.

Упитан о чему је у Уликсу реч, Џојс је одговорио: „Када бих то открио, истог тренутка бих

"Bože, brate je urnebesna avantura koja započinje neočekivano - padom s električnog trotineta i susretom s nadrealnim bogom. Glavni junak, uz blagoslov ovog božanskog bića, dobija misiju: sakupiti ekipu s kojom će napustiti Zemlju i preživeti apokalipsu.

Kroz niz smehotresnih situacija i susreta s različitim poznatim ličnostima, putovanje postaje nezaboravno. No, kako priča odmiče, otkrivamo da je ovo samo njegov poslednji film pre same smrti."

Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim. I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem. Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke. Neko s rokom trajanja.

Pred vama je remaster kultonog romana Ponedeljak, prvenca Duleta Nedeljkovića, objavljenog prvi put pre tačno petnaesrt godina. Duleta znam još iz najranije mladosti, i zbog toga mi je bilo još veće zadovoljstvo da mi se pružila prilika da mu budem i urednik. Pred vama je dragi prijatelji nov/stari Ponedeljak. Nadam se da ćete u njemu uživati koliko sam i ja. Slađana Novaković

Kučke i budale je zbirka priča koja istražuje kompleksne odnose između muškaraca i žena u šarmantnom okruženju Beograda. Autor oštro osvetljava njihove ljudske nesavršenosti, isprepletene sa smešnim, tužnim i neizbežno stvarnim situacijama. Kroz živopisne likove, čitaoci putuju kroz lavirinte ljubavi, strasti i svađa, duboko ukorenjenih u specifičnostima beogradskog duha. Ova knjiga otkriva duboke istine o ljubavi, životu i ljudskoj prirodi, pružajući uvid u suštinske veze koje oblikuju naša iskustva u gradskom vrtlogu.

Umetnička vizija Milice Šćepanović je sugestivna, snažna i slojevita. Šćepanovićeva je pravi književni majstor rijeći. Njena rečenica je savršeno promišljena, pažljivo vođena, funkcionalna i efektna. U svom književnom postupku autorka izuzetnu pažnju poklanja psihologiji svojih likova. Detaljima, gestovima i govorom ona ponire u dubine svojih junaka. Naracija je raskošna u stvaranju atmosfere i otkrivanju emotivnog svijeta njenih likova.

Zatočen u svojoj glavi, nem, nepokretan, a ipak svestan, umoran od bolesti, nemoći I zavisnosti o drugim ljudima, iscrpljen raspravama d duhovima iz prošlosti, zaboravljeni filozof Max Stirner (1806 - 1856) ateist- egoist, priželjkuje da umre sve dok mu zgodna časna sestra koja se brine o njemu ne počne ispovedati svoje grehe. Egoist Magnum se našao u širem izboru za NIN-ovu nagdadu kao i u užem za nagradu Pobednik.

Teško je pisati žanrovsku književnost kod nas, ili bilo šta nalik njoj, naročito kada se meša nekoliko srodnih žanrova kao u “Električnom organizmu”.

Detektivski predložak meša se sa snažno intoniranim društvenim romanom i, uz primese fantastike i saspensa, daje presek života alternativnog Beograda u kom su stvari potpuno čudne, neočekivane i suprotne našoj stvarnosti. U tom svetu građanskih protesta, tehnološkog kriminala i posvećenih državnih službenika, junakinja romana krči put kroz kišu metaka, brdo leševa i šum nesporazuma, ka konačnoj spoznaji koja je veća od nje same. - Dragan Babić.

Beograd u paralelnom univerzumu Miloša Petrika se, paradoksalno, suštinski ne razlikuje od današnjeg Beograda: krcat je dobrom hranom, uverljivim, živim likovima i, pa… ponekim mrtvim likom. Pred vama je jedan pravi krimić, ispripovedan neobično inteligentno. - Ivana Nešić

Roman Klandestina  govori o  čudima kroz vekove u  istorijskom gradu magije Torinu: ubijene žene (od kraljica do uličarki) pričaju svoju sudbinu koja je potpuno drugačija od one koja je postala mit. Po lavirintima vremena, istine i pravde vodi ih američko-srpska studentkinja, koju je grad mistike odabrao za tu misiju.

U svom romanesknom prvencu Vojislav Savić potrudio se da postigne jasan i precizan zaplet, svedeno pripovedanje koje će voditi čitaoca kroz svet glavnog bezimenog junaka, putem pisanja u prvom licu. Pisac kaže da je želeo da napiše nešto što bi i on rado uzeo da čita, i kako navodi, u domaćoj književnosti nije pročitao ništa slično, a u Srbiji vlada hiperprodukcija pisanja. Radnja je fokusirana na protagonistu, anti-junaka, koji vodi prilično jednoličan život, nije srećan svojim izborom posla u Pošti, niti partnerkom sa kojom se viđa, prepušta se letargiji. Kako se kaže da je “dokolica đavolje igralište”, tako će i ovaj lik iz čiste dosade odlučiti nešto veoma fatalno i zastrašujuće: da oduzme život jednom nesrećniku. Junak zapravo veoma isfrustriran sopstvenim životom i bitisanjem koje sve manje ima smisla, suočava se u kafani, u koju često odlazi, sa tim gubitnikom, koji ga u dubini duše podseća na samog sebe. Na taj način, on gleda svoj odraz u ogledalu i kako mu se ne sviđa šta tamo vidi, želi da to likvidira. Kako je Herman Hese govorio u delu “Demijan”, može nas ljutiti, uvrediti i nervirati samo one osobine kod drugih koje i mi sami imamo .

Pa šta ako Vera ima četrdeset godina i tek je malo pre čula za onlajn dejting? Danas je sve onlajn, mora da se priključi. Instaliraće aplikaciju za upoznavanje Tinder i isprobati famozne moderne načine muvanja. U Beogradu to možda neće ići glatko, ali Vera svejedno kreće u avanturu. Susreti su i virtuelni i stvarni, baš kao i emocije.

Tender je savremena priča o zabavnim, romantičnim i uzbudljivim iskustvima s Tindera. Međutim, biće tu i otrežnjujućih priča – o razočaranjima i nedostatku bliskosti u tehnološkoj eri koju živimo, o tužnom svetu kataloških, potrošnih ljubavnika. Do kraja ćemo možda saznati nešto o ključnom sastojku ljubavi koji nedostaje današnjem svetu, of i onlajn.

Marija Stupar rođena je 1977. u Kruševcu. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ima: decu, muža i stan. Nema: kredit, Fejsbuk ni auto. Njen prvi roman A naročito Petra objavljen je 2014. godine. Radi kao dizajner enterijera, bavi se kopirajtingom i prevođenjem. Sanja da se odseli na Mediteran i vodi mali hotel. U pauzi između sezona planira da piše.

Exit – Restart, ili priče o ljudima koji znaju da izlaz postoji.

U zaglušujućoj buci književne hiperprodukcije sve je teže čuti usamljene glasove koji umeju da ispričaju priče vredne slušanja. Ukoliko ovu knjigu upravo držite u rukama, to znači da ste ili pažljivo osluškivali, ili da imate sreće. U obe opcije – bićete nagrađeni, a vaša nagrada jesu ove priče.

Krenite na put u društvu junakinja i junaka ovih priča, pratite kako se pred vašim očima preispituju, ispovedaju, menjaju, donose odluke za koje su neophodni hrabrost, ljubav i volja – i sve to čine da bi skinuli sa sebe teret koji je zaista neophodno odložiti sa strane da bi krenuli iznova, drugačiji.

Takvi ćete biti i vi nakon što zaklopite stranice ove knjige, svesni da ste otkrili jedan novi glas, čije ćete nove priče željno iščekivati i u budućnosti.

Radnja romana Karamela se dešava početkom devedesetih, pred sam početak rata, četvorica mladih Sarajalija dolaze na ideju kako da se domognu lake i brze zarade – snimiće porno film! Ponešeni snovima, preskaču prepreke i predrasude, i uz jeftinu produkciju i amatersku glumu, upuštaju u avanturu koja se neočekivano, vrtoglavom
brzinom, otima kontroli. Karamela je priča od smeha i suza,sarajevskog nadrealizma i primitivizma, političke satire I lokalnog mentaliteta. Jednom rečju – tragikomedija!

U prvoj od knjižica koje je napisao, Spavači (1967), Žak Sebastijan opisuje stan u kojem je živeo: „Stanujem na jednoj terazijskoj mansardi. I stan i atelje u jednoj sobi. Bio sam u ratu dobar borac, ali u miru vrlo loš plivač“.
U njegovo mansardi spavali su razni glumci, slikari, barske dame, prostitutke, tapkaroši, studenti, jedan docent, jedan pukovnik, jedan epileptičar, bacač noževa, pevač u crkvenom horu, najmanji čovek u Jugoslaviji, spavalo je više ludaka i ubica...“ Jednom svom sapatniku i kolegi-spavaču, on je poručio : „Boem spava na zemlji, pokriva se novinama, hrani se burekom, umire uspravno bez sveće, a sahranjuje ga opština.“
O njemu su svojevremeno pisali Bogdan Tirnanić, Momo Kapor, Slobodan Novaković, Jaša Grobarov, Branislav V. Nedeljković, a stihove ispevali Matija Bećković, Slobodan Marković, Brana Petrović, Duško Radović i Božidar Šujica .