DOMAĆE KNJIGE

Razvedena inspektorka i majka dve osnovke pokušava da balansira između opasnog posla, samoće i majčinstva. Kada direktora osnovne škole pronađu mrtvog — upravo na dan školskog takmičenja iz matematike — cela zajednica biva uzdrmana.

Dok istraga odmiče, kroz dečje sastave na temu Zašto volim da se takmičim iz matematike? polako se razotkrivaju svetovi u kojima mališani odrastaju — njihovi snovi, strahovi, pritisci, porodične dinamike i odnosi sa nastavnicima. U nevinim rečenicama kriju se tragovi, ali i duboke istine o sistemu u kojem uspeh ima visoku cenu.
Roman kulminira potresnim i neočekivanim iskazom tetkice — žene koju svi previđaju, a koja je prva i poslednja videla direktora živog tog kobnog jutra.

Takmičenje je napet, emotivan i slojevit roman o roditeljstvu, ambiciji, sistemu koji guta i decu i njihove roditelje — i o tome šta se dešava kad takmičenje postane važnije od igre.

Pogrešno vreme – roman o preživljavanju kada pravila više ne važe.

Mitrovo spokojno detinjstvo na Zvezdari ruši se u trenutku kada rat odnese njegovog oca. Od tog dana, on preuzima na sebe brigu o majci i sestri.

Devedesete ga bacaju pravo u vatru: glad, redovi, sankcije, ulični obračuni, šverc i demonstracije. Svaki izlazak iz kuće može da znači nevolju, svaki pogrešan potez – kraj.

U svetu u kome opstaju samo najjači, Mitar mora da odluči ko je – i koliko daleko je spreman da ide da bi sačuvao sve do čega mu je stalo.

Ovo je knjiga o skoku: iz jednog u drugi život. Iz jednog u drugi jezik. Iz jedne u drugu zemlju, kožu, profesiju, poredak i identitet. U Drugi Nebojša Tabački rekonstruiše obrise svog intimnog i profesionalnog puta kako bi ocrtao topografiju drugosti: onaj uporni osećaj „lake izmeštenosti i nepripadanja“ koji ga je pratio kroz ceo život. Uz mešavinu iskrenosti i ironične distance, Tabački daje oblik, glas i ritam sećanjima, uspesima i porazima, ne štedeći pri tom ni sebe ni druge. Njegovi skokovi nisu samo akrobatski podvizi iz mladosti, već pre svega lični činovi prkosa, samootkrivanja i prepoznavanja.

Toma Tasovac

Onda kada više nisi isti zbirka je iskrenih, dirljivih i duhovitih priča iz svakodnevnog života – o porodici
koja nas oblikuje, prijateljima koji nas menjaju, ljubavima koje ostavljaju trag, poslu koji nas stavlja na
probu i državama koje se menjaju brže nego mi sami. To su trenuci u kojima se prepoznajemo, ali iz kojih
izlazimo drugačiji. Jer ponekad jedan susret, jedno pismo ili jedan oproštaj zauvek promene ono što
jesmo.

Zima bez brata potresna je priča o čoveku koji se, nakon tragičnog gubitka brata, suočava s dubokim
bolom i prazninom. Kroz hladnoću zime i tišinu gubitka, vraća se uspomenama i pitanjima koja ga
progone, tražeći način da nastavi dalje. To je priča o ljubavi, sećanju i borbi da preživimo najteže
trenutke u životu.

Prvi osmeh je nežna, introspektivna i autentična autobiografska priča smeštena u srce Indonezije – među mirise začina, zvuke gamelana i tihe poglede koji govore više od reči.  U potrazi za nečim dubljim i bežeći od očiglednog, glavna junakinja dolazi u svet koji ne poznaje. Suočava se sa drugačijim načinom života, razmišljanja i odnosa prema ljubavi, ali i sa sopstvenim bićem – onim koji je godinama potiskivala. Kroz iskustva plesa, neizvesne odnose, razbijanje ličnih očekivanja i suptilno suočavanje s predrasudama koje nije ni znala da nosi, počinje da uči šta znači istinski videti druge – i sebe. Ovo je roman o ranjivosti, o susretima među kulturama koji duboko menjaju čoveka. O tome koliko očekivanja mogu da budu teret, a iskrenost dar. O tome kako pravi osmeh ne dolazi spolja – već iznutra.

Sirotinja para nikad imala nije - zbirka priča Milana Neđića, nudi čitaocu autentičan i iskren pogled na život običnog malog čoveka, na njegovo odrastanje u surovim uslovima kao i borbu za sopstveno mesto pod suncem. Kroz kratke, ali bogate priče, autor nas vodi kroz detinjstvo, dečaštvo i mladost protagoniste, prenoseći radost, tugu, snove kao i neuspehe koji oblikuju svakodnevicu običnih ljudi. Jednostavnim stilom, ali duboko emotivnim pristupom, ove priče nude zabavu, i dirljive trenute u kojima se prepoznajemo. Brze i celovite ove priče, osvajaju svojom neposrednošću i pronicljivošću pripovedača o običnom malom čoveku sa velikom dušom.

Упитан о чему је у Уликсу реч, Џојс је одговорио: „Када бих то открио, истог тренутка бих

"Bože, brate je urnebesna avantura koja započinje neočekivano - padom s električnog trotineta i susretom s nadrealnim bogom. Glavni junak, uz blagoslov ovog božanskog bića, dobija misiju: sakupiti ekipu s kojom će napustiti Zemlju i preživeti apokalipsu.

Kroz niz smehotresnih situacija i susreta s različitim poznatim ličnostima, putovanje postaje nezaboravno. No, kako priča odmiče, otkrivamo da je ovo samo njegov poslednji film pre same smrti."

Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim. I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem. Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke. Neko s rokom trajanja.

Pred vama je remaster kultonog romana Ponedeljak, prvenca Duleta Nedeljkovića, objavljenog prvi put pre tačno petnaesrt godina. Duleta znam još iz najranije mladosti, i zbog toga mi je bilo još veće zadovoljstvo da mi se pružila prilika da mu budem i urednik. Pred vama je dragi prijatelji nov/stari Ponedeljak. Nadam se da ćete u njemu uživati koliko sam i ja. Slađana Novaković

Kučke i budale je zbirka priča koja istražuje kompleksne odnose između muškaraca i žena u šarmantnom okruženju Beograda. Autor oštro osvetljava njihove ljudske nesavršenosti, isprepletene sa smešnim, tužnim i neizbežno stvarnim situacijama. Kroz živopisne likove, čitaoci putuju kroz lavirinte ljubavi, strasti i svađa, duboko ukorenjenih u specifičnostima beogradskog duha. Ova knjiga otkriva duboke istine o ljubavi, životu i ljudskoj prirodi, pružajući uvid u suštinske veze koje oblikuju naša iskustva u gradskom vrtlogu.

Umetnička vizija Milice Šćepanović je sugestivna, snažna i slojevita. Šćepanovićeva je pravi književni majstor rijeći. Njena rečenica je savršeno promišljena, pažljivo vođena, funkcionalna i efektna. U svom književnom postupku autorka izuzetnu pažnju poklanja psihologiji svojih likova. Detaljima, gestovima i govorom ona ponire u dubine svojih junaka. Naracija je raskošna u stvaranju atmosfere i otkrivanju emotivnog svijeta njenih likova.

Zatočen u svojoj glavi, nem, nepokretan, a ipak svestan, umoran od bolesti, nemoći I zavisnosti o drugim ljudima, iscrpljen raspravama d duhovima iz prošlosti, zaboravljeni filozof Max Stirner (1806 - 1856) ateist- egoist, priželjkuje da umre sve dok mu zgodna časna sestra koja se brine o njemu ne počne ispovedati svoje grehe. Egoist Magnum se našao u širem izboru za NIN-ovu nagdadu kao i u užem za nagradu Pobednik.

Nije kraj je uzbudljiva knjiga o životu i smrti koja vas neće ostaviti ravnodušnim.

Opisujući živote svojih bliskih Milovan Rakijaš nas vešto upliće u klupko raznih situacija.

Od suza do smeha i od smeha do suza ova će vas priče kao neki rolekoster provozati i podsetiti na mnoga poznata mesta kao i situacije. Prvi prozni tekst doktora tehničkih nauka je mala crna kutija u kojoj se drže drage stvare a mi imamo sreću da ih je pisac podelio sa nama.

Teško je pisati žanrovsku književnost kod nas, ili bilo šta nalik njoj, naročito kada se meša nekoliko srodnih žanrova kao u “Električnom organizmu”.

Detektivski predložak meša se sa snažno intoniranim društvenim romanom i, uz primese fantastike i saspensa, daje presek života alternativnog Beograda u kom su stvari potpuno čudne, neočekivane i suprotne našoj stvarnosti. U tom svetu građanskih protesta, tehnološkog kriminala i posvećenih državnih službenika, junakinja romana krči put kroz kišu metaka, brdo leševa i šum nesporazuma, ka konačnoj spoznaji koja je veća od nje same. - Dragan Babić.

Beograd u paralelnom univerzumu Miloša Petrika se, paradoksalno, suštinski ne razlikuje od današnjeg Beograda: krcat je dobrom hranom, uverljivim, živim likovima i, pa… ponekim mrtvim likom. Pred vama je jedan pravi krimić, ispripovedan neobično inteligentno. - Ivana Nešić

Pesme Siniše Stojanovića jesu poezija koja traži počinak – u oba značenja ove reči.

Poezija smelog otkrivanja i pronalaženja neočiglednosti – kako kroz elegično osvrtanje na, reklo bi se, rđavo konzerviranu prošlost, tako i pomoću neanestezirane zagledanosti u potpuno propuštenu sadašnjost sa svim njenim simptomima histerične potrebe za ekspresijom.
Poetika elastičnog, žilavog zamajca u odbrani subverzivne unutrašnje nostalgije, prezrenog častoljublja, neslave, zaborava, moći života bez pisanja.
Pesme kao neobična vežba osećaja čiji umetnuti autocitati, proširuju individualističke refleksije i uvode potrebu za „daj još“, u pokušaju da se svet ne raspadnena zasebne delove. - Milica Markić

Ovu poemu nije ni moguće pročitati drugačije, osim u dubokom i dugom dahu. Zato bi bilo pravedno i tretirati je kao mernu jedinicu za sve ono što se iz ogoljenog srca može smestiti u jedan dah. Ubilo je nekog drugog, ti si promašen slučaj, a mene je pogodilo u centar. - Aleksandar Marković

Nismo sigurni da je izabrao najbolju obalu. Ali smo sigurni da će obala uz koju se priveže biti na dobitku. - Rade Tanasijević

Retke su zbirke poezije u kojima svaki čitalac može da pronadje i delić sebe. „Ovo je mogla da bude naša dnevna soba“ je baš takva zbirka. Čak i čitanjem nasumično odabranih stihova, tera vas na preispitivanje, izmamljuje osmeh, podstiče iskrene emocije, a može i po koju suzu da vam izmami.
U poeziji Bobana Stojanovića nema ničeg pretencioznog, ona je jednostavna, sirova, direktna, bolna i nežna u isto vreme.
Zato se zbirka „Ovo je mogla biti naša dnevna soba“ nalazi u kolekcijama mnogih ljubitelja dobre poezije, kao i onih kojima poezija nije prvi izbor.

U pričama Biljane Kosmogine spojeno je naizgled nespojivo: politički angažovano i mondensko, „new age“ klasna svest i blazirani čik-lit, subalterni i nobles likovi.

Jezička invencija u parodiji i pastišu trendovskog, urbanog slenga čini da se izbegne knjiška nategnutost a ispliva topla lakoća bizarnosti predstavljenog sveta. Iako nastaju većim delom kao konceptualne blasfemije ili narativni skandal-performansi, njene priče su uvek napisane sa dobrim razlogom i klasično zanimljivom temom.

Autorkina kvir inspiracija duhovito prekoračuje i kvir očekivanja budući da potentni i nagli sižejni preokreti postaju čak i logični u svojoj uvrnutoj funkcionalnosti. Kosmogina ovom knjigom, bez kanonskog književnog zazora, još jednom dokazuje da je pornografsko samo jedan od trajnih vidova ispoljavanja estetskog i da se dobra priča mora osetiti u dubini tela.

Roman Klandestina  govori o  čudima kroz vekove u  istorijskom gradu magije Torinu: ubijene žene (od kraljica do uličarki) pričaju svoju sudbinu koja je potpuno drugačija od one koja je postala mit. Po lavirintima vremena, istine i pravde vodi ih američko-srpska studentkinja, koju je grad mistike odabrao za tu misiju.

Zbirka Ja svako Borivoja Gerzića zaokružen je pesnički poduhvat koga čine zrele, crnohumorne, opore i onespokojavajuće pesme.

U njihovom središtu se nalaze promišljanja na ontološke teme (život je slepa volja za nečim / nasuprot ničemu / secikesa... nebo je praznina), fragmenti svakodnevice (događaje merimo po / njihovim posledicama), kao i serija snova (trampu je supruga zabranila da puši / on ulazi u drveni poljski ve-ce…). Vrlo su suptilni tračci povezanosti sa Biblijom (od potopa do Knjige postanja iz pesme koja otvara rukopis). Posebno je dobra navodna pomirenost sa nemirom, a u njenom korenu nalazi se još veći nemir.

Komunikativni i neposredni, stihovi su lišeni svake patetike i opštih mesta, dok neočekivan zaokret ka ironizaciji religijskog iskustva pred kraj knjige daje čitavoj zbirci dodatni kvalitet (oci na nebesima / volite jedni druge... ako će jednog dana sve / nestati, koji je smisao / postojanja? / nestajanje? / ne-stajanje?). Zbir reskih, iskupljujućih momenata!

"Zamišljena kao zaveštanje miluncima, ova stihovana knjiga o saznanju slatko-gorkog trajanja, o uzletima i zanosima, klonućima i patnji: o onim odlukama i vrednostima po kojima se život suštinski prepoznaje, objašnjava i pamti, nastoji da bude iskustveni zbir, otvorena pouka i ispovest o umeću življenja. O čežnji i žudnji, sećanju i nadi. O ljubavi, kao najvišoj vrednosti i tajni.
U njenim slikama i porukama čitalac može da zapazi snažan poriv za obraćanjem, za komunikacijom.
Želju za slušaocem koji razume i prihvata jednostavan govor o vrtešci vremena koji ona nudi, a u čijoj
jednostavnosti ima intimističke topline praštanja i vitalističkog optimizma, koliko i setne zapitanosti i
ponorne slutnje pred zatamnjenim nebom savremenosti.
Upućeni najpre bližnjima, ovi se stihovni zapisi oslanjaju na večnu radoznalost duha i potrebu osetljive duše za zajedništvom, razumevanjem i prisnošću. Za onim humanim vrednostima koje, bez obzira na izazove, ne prestaju, već se kroz dodir i razumevanje snaže i uvećavaju. Zbog toga nastaje ova knjiga: da podseti, opomene, ukaže. Da uputi i podrži. Da nešto ljudski jednostavno i važno prenese, saopšti. Da pozlati i proslavi istinu sveta, čudo života."

Mi mikro priče i Do kraja vremena pesme je interesantna knjiga koja u sebi sadrži i pesme i priče, o odnosima dvoje ljudi, njihovim životima, problemima, sitnim radostima kao i nesporazumima. Ovo je prvi naslov Miloša Petričića.

Kšištof Varga je rođen 1968. u Varšavi od oca Mađara i majke Poljakinje, što će se ispostaviti kao veoma bitno za njegovu književnu karijeru. Jedan je od vodećih pisaca savremene poljske proze. Nosilac je Viteškog krsta za preporod 2014, ordena predsednika Poljske za istaknuta dostignuća u oblasti nauke, prosvete i kulture. Čardaš s mangulicom je njegova najbolja knjiga mađarske trilogije.

„U ovim pesmama između ostalog odzvanja magija Vaska Pope, skoro nedokučiva tajnovitost Georga Trakla te direktna, nasmejana provokacija Dejvida Bouvija. U smislu forme stoga može da se kaže da zbirka pesama Noću se budimo ima svoju radnju – od suzdržanog početka preko otkrivanja svoje tematike do pesama na poslednjim stranicama knjige, koje predstavljaju slobodni izraz homoerotske ljubavi.“ - Maja Pelević

Dinu Bauku je metafizičnost bliža od realizma, nadrealizam bliži nego etnografizam, cirkularno pismo draže od narativnog jedanaesterca. Nema do kraja izgrađenih likova, ni dijaloga, ni situacija, ali ovaj roman ima ono nešto što bi od knjige, danas, tražila Alisa iz Zemlje čuda: slike/prizore i muziku. Čitaoca neprekidno 'drži u mašini'. To nije samo hrabro inventivna, to je smelo prezriva proza koja sebi ne dopušta nikakva ublažavanja, nema placeba, ni omekšavanja. - Svetlana Slapšak

U romanu „Ljubav i rite vremena“ nastojala sam da opišem Srbiju i Srbe daleko od uobičajenih komentara o Balkanu i bolesnih nacionalizama. Verujem da sam bila pravedna u oživljavanju predivnih likova – Srba, Miloša i Zlatana, kao i svih ostalih. Nadam se da će knjiga biti prevedena u Srbiji i zbog toga što treba da se pokaže da postoje Albanci koji, zajedno sa braćom iz Srbije, streme ka novom evropskom društvu. – Anilda Ibrahimi

I bajci je došao kraj je zbirka pesama dvojice mladih beogradskih umetnika, pesme su ljubavne, nežne, otkrivaju njihova mladalačka očekivanja i želje, snalaženje i bitisanje u svetu kakav je danas. Tople i iskrene to su pesme u četri ruke Nemanje i Pere.

U svom romanesknom prvencu Vojislav Savić potrudio se da postigne jasan i precizan zaplet, svedeno pripovedanje koje će voditi čitaoca kroz svet glavnog bezimenog junaka, putem pisanja u prvom licu. Pisac kaže da je želeo da napiše nešto što bi i on rado uzeo da čita, i kako navodi, u domaćoj književnosti nije pročitao ništa slično, a u Srbiji vlada hiperprodukcija pisanja. Radnja je fokusirana na protagonistu, anti-junaka, koji vodi prilično jednoličan život, nije srećan svojim izborom posla u Pošti, niti partnerkom sa kojom se viđa, prepušta se letargiji. Kako se kaže da je “dokolica đavolje igralište”, tako će i ovaj lik iz čiste dosade odlučiti nešto veoma fatalno i zastrašujuće: da oduzme život jednom nesrećniku. Junak zapravo veoma isfrustriran sopstvenim životom i bitisanjem koje sve manje ima smisla, suočava se u kafani, u koju često odlazi, sa tim gubitnikom, koji ga u dubini duše podseća na samog sebe. Na taj način, on gleda svoj odraz u ogledalu i kako mu se ne sviđa šta tamo vidi, želi da to likvidira. Kako je Herman Hese govorio u delu “Demijan”, može nas ljutiti, uvrediti i nervirati samo one osobine kod drugih koje i mi sami imamo .

Ovo je generacijski roman u tom smislu što se u njemu prikazuje sudbina jednog izgublje­nog naraštaja ljudi rođenih krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina XX veka u bivšoj SFRJ, i u tom smislu je poetički i tematski srodan romanu U potpalublju Vladimira Arsenijevića. A budući da se uglavnom radi o vojvođanskim Mađarima koji umesto rata biraju emigraciju u matičnu državu, dvostrukost njihovog marginalnog položaja još više se ističe. Takav marginalac je i glavni junak ovog romana, Kornel Ešti, odnosno Kornel Večernji (što je direktna aluzija na čuvenog alter ega Dežea Kostolanjija), kroz čiju se vizuru, relativno svedenu, ekonomičnu i ogoljenu, otkriva jedan čudni panoptikum tragikomično izgubljenih ljudi s večite periferije. - Teofil Pančić