DRUŠTVENE NAUKE

Biblijsku reč iz Jevanđelja po Mateju: „Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“, Jerotić u svojoj knjizi tumači prenoseći reči patrijarha Pavla: „… razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno u sebi razvijate dobrotu. No um je hladan, a dobrota topla, ali slepa. Stoga su nam potrebni i um i dobrota, da jedno drugom drže ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota ne pređe u glupost.“

Ova knjiga predstavlja duboko promišljanje o čovekovoj unutrašnjoj prirodi, samootkrivanju i procesu zrelosti, kroz prizmu psihoterapije, psihologije, religije i filozofije. Autor se bavi kompleksnim temama kao što su strah od odbacivanja, odnosi sa d(D)rugim, potraga za smislom i duhovnim aspektima života. Postavlja važna pitanja o autoritetu, svesti, zabludama i granicama u životu i psihoterapiji. Delo takođe istražuje pitanja savremenog društva, uključujući odnos religije i psihologije, kao i značaj hrabrosti i individualnog mišljenja. Kroz raznovrsne teme i primere, knjiga poziva čitaoca na dublje promišljanje o sebi i svetu oko sebe.

Ostavio nam je mnogo. Mnoge zadatke da obavimo nakon njegovog odlaska. Među njima je i ova nova knjiga do sada neobjavljenih tekstova.

"Čovekovim pitanjima nema kraja - tako i treba da bude. I najveći filosofi u istoriji, kao i najveći naučnici sveta, i nekada i danas nisu prestajali sa pitanjima starim i novim. Neka su pitanja dugo dečija, čak smešna i budalasta, ali jednom će šiknuti iz nas pravo pitanje upućeno na pravo mesto.

Poslednji odgovor, možda ni tada nećemo dobiti, jer sve je tajna, ali naslućivanje odgovora doneće nam nesluđenu radost; sa njome ćemo, bar malo, drukčije početi živeti. Ko pita, ne skita!,,Zato sada pitanjima živi” (Rilke), a za pravi odgovor-moli se."

"Šta ću da menjam u sebi, kada i ovakav kakav sam nisam loš? Zašto da skačem u provaliju neizvesnosti kada mi je zemlja podamnom jedina čvrsta podloga? Strah od neizvesnosti, strah od praznine, na kraju svih krajeva – strah od slobode!"

SADRŽAJ:

1. Dobro i zlo trče zajedno
2. Kako se odnosimo prema različitostima
3. O usavršavnju, čovek putnik
4. Zamke usavršavanja čoveka, perfekcionizam
5. Novi čovek, ko je to?
6. Žena u svetu religije, pramajka, Eva, Pandora, Bogomajka
7. Individuacioni proces u braku
8. Da li je ljubav više iracionalna ili racionalna?
9. Još jednom: strah vlada čovekom i svetom, kako mu se suprotstaviti?
10. Čovek u vremenu krize
11. Da li je krivica glavni problem savremenog čoveka
12. O samokažnjavanju
13. Čovek između psihologije i bogoslovlja
14. Sećanje i zaboravljanje
15. Ima li sudbine?
16. Zašto biti moralan?
17. Da li je moguća univerzalna etika, moral pre religije?
18. Moć i nemoć u ljudskom životu
19. Da li čovek (narodi) nešto nauči u toku života?

Šta stvarno znači biti zrela ličnost? Izbor partnera, slučajnost ili zakonitost?

Infarkt i psiha. Psihoanaliza i joga.

Ovo su samo neka od pitanja koje je u poglavljima Psihološko-psihijatrijski problemi danas , Ljubav i seksualnost , Telesne bolesti i psiha i Istočni-zapadni vetar knjige Čovek i njegov identitet , postavljao sebi kao teme Vladeta Jerotić pre tri decenije. Njihovu aktuelnost dokazuju brojna ponovljena izdanja verovatno najpopularnije knjige akademika Jerotića.

Od autora Mitova i legendi i Antičkih izreka.

Leksikon poput Imenika klasične starine nikada ne može izgubiti na svežini jer su njegovi junaci i njihove priče utkani u istoriju svetske kulturne i umetničke baštine, a može se reći – i u naš svakodnevni život.

Ovaj imenik se, po uvodnim rečima sastavljača, profesora Vladete Jankovića, od sličnih danas dostupnih leksikona kod nas i u svetu razlikuje po tome što, „pored mitoloških, obuhvata i stvarne ličnosti od važnosti za društvenu i kulturnu istoriju, a donekle i po tome što nastoji da, u okvirima pojedinih odrednica, ukaže na značaj ove ili one mitološke ili istorijske figure u potonjem umetničkom i uopšte duhovnom stvaralaštvu. Zbog toga mitološke odrednice uglavnom sadrže osnovnu verziju legende, njeno simboličko značenje i najpoznatije obrade u književnosti, likovnoj umetnosti i muzici.“ Pri tome se, kad god se pružila prilika, u ovom imeniku ukazuje i na vezu našeg tla i tradicije sa klasičnom starinom, pre svega helenskim i starorimskim nasleđem, što predstavlja njegov poseban značaj i bogatstvo.

Od Afrodite i Aristotela, preko Cezara i Karijatida, do Safo, Vergilija i Zevsa, u blizu hiljadu odrednica, pred nama se otvara čudesan i neodoljiv svet antičkih legendi, umetničkih i naučnih dostignuća, običaja i verovanja Starih Grka i Rimljana, epoha koju s razlogom smatramo zorom čovečanstva i temeljem zapadne civilizacije.

Da li je moguće valjano doživeti Danteovu Božanstvenu komediju, Mikelanđelov Strašni sud ili Bahovu Pasiju po Mateju ako se ne poznaju Stari i Novi zavet? Mogu li se stvarno razumeti verski motivisana krvoprolića, od krstaških ratova preko Vartolomejske noći i Holokausta do raspada Jugoslavije, ako se ne zna šta spaja a šta razdvaja islam i hrišćanstvo, Jevreje i hrišćane ili hrišćane među njima samima?

Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti, kod nas su mnogi ljudi bili lišavani osnovnih saznanja o verskim pojmovima, događajima i ličnostima koji počivaju u temeljima naše civilizacije, ali i opšte kulture svakog pojedinca. Svrha ove knjige je da se na pristupačan način pomenuta praznina koliko-toliko popuni, a da se bar donekle olakša razumevanje kako umetničkih dela tako i ljudi druge vere.

Knjiga je nastala iz rado gledane televizijske serije Mitovi i legende, čija su tri ciklusa posvećena monoteističkim religijama – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – poslužila kao osnov.

.