STRUČNA LITERATURA

Vladete Jerotića predstavlja pregled najvažnijih tema Frojdove psihoanalize kroz stručan, jasan i kritički pristup autora. Od pitanja narcizma, Edipovog kompleksa i nagona smrti, do odnosa Frojda sa Jungom, Fromom i Marksom, Jerotić otvara dijalog između klasične psihoanalitičke misli i savremenog razumevanja čoveka.

Knjiga donosi pregled Frojdovih ključnih ideja, ali i njihovo tumačenje, poređenje i preispitivanje, što ovo izdanje čini dragocenim sve čitaoce zainteresovane za razvoj psihologije i ljudske duše.

Vladeta Jerotić je bio vrlo posvećen svojoj misiji preobraćenja srpskog svaremenog čoveka, vraćanja tradiciji i upućivanja na pravi put. Vrlo često je svoje teme prilogođavao sitauaciji tako da kada je sastvaljao svoje knjige, to je bio godišnji bilans tema sa njegovih predavanja. Samim tim knjige su bile tematski raznorodne. Cilj edicije „Jerotić o...“ je da te brojne tekstove usaglasi prema njihovim temama i da na taj način omogući efikasniji prodor misli Vladete Jerotića u čitalačku svest. Tako je, nakon "O braku" "O roditeljstvu", "O ljubavi"...,, našla svoj put i nova knjiga "O porodici".

Iako je porodica verovatno stara koliko i ljudski rod, ona je ostala nedovoljno ispitan i nekoliko nedokučiv fenomen. Ne znamo kada je i zbog čega stvorena prva porodica, a sigurno je da nju nisu obavezno činili otac, majka i deca, već i veća grupa ljudi koja su živela pod jednim krovom ili se podvrgavali autoritetu jednog poglavara. Pretpostavljamo da su biološi, ekonomski i psihološki razlozi bili odlučujući činioci u postanku porodice i njenom održavanju do danas: biološki, u smislu seksualne privlačnosti muškarca i žene, koji su osim osećanja zadovoljstva od polnih odnosa produžavali preko ovih odnosa vrstu, ekonomski, u smislu međusobnog pomaganja radi obezbeđenja materijalnih potreba, i psihološki, vremenom sve značajniji, u uzajamnom zadovoljavanju emocionalnih potreba, nežnosti i sigurnosti.

Šta stvarno znači biti zrela ličnost? Izbor partnera, slučajnost ili zakonitost?

Infarkt i psiha. Psihoanaliza i joga.

Ovo su samo neka od pitanja koje je u poglavljima Psihološko-psihijatrijski problemi danas , Ljubav i seksualnost , Telesne bolesti i psiha i Istočni-zapadni vetar knjige Čovek i njegov identitet , postavljao sebi kao teme Vladeta Jerotić pre tri decenije. Njihovu aktuelnost dokazuju brojna ponovljena izdanja verovatno najpopularnije knjige akademika Jerotića.

Od autora Mitova i legendi i Antičkih izreka.

Leksikon poput Imenika klasične starine nikada ne može izgubiti na svežini jer su njegovi junaci i njihove priče utkani u istoriju svetske kulturne i umetničke baštine, a može se reći – i u naš svakodnevni život.

Ovaj imenik se, po uvodnim rečima sastavljača, profesora Vladete Jankovića, od sličnih danas dostupnih leksikona kod nas i u svetu razlikuje po tome što, „pored mitoloških, obuhvata i stvarne ličnosti od važnosti za društvenu i kulturnu istoriju, a donekle i po tome što nastoji da, u okvirima pojedinih odrednica, ukaže na značaj ove ili one mitološke ili istorijske figure u potonjem umetničkom i uopšte duhovnom stvaralaštvu. Zbog toga mitološke odrednice uglavnom sadrže osnovnu verziju legende, njeno simboličko značenje i najpoznatije obrade u književnosti, likovnoj umetnosti i muzici.“ Pri tome se, kad god se pružila prilika, u ovom imeniku ukazuje i na vezu našeg tla i tradicije sa klasičnom starinom, pre svega helenskim i starorimskim nasleđem, što predstavlja njegov poseban značaj i bogatstvo.

Od Afrodite i Aristotela, preko Cezara i Karijatida, do Safo, Vergilija i Zevsa, u blizu hiljadu odrednica, pred nama se otvara čudesan i neodoljiv svet antičkih legendi, umetničkih i naučnih dostignuća, običaja i verovanja Starih Grka i Rimljana, epoha koju s razlogom smatramo zorom čovečanstva i temeljem zapadne civilizacije.

"Mada sam sklon da delim ljude na ateiste, agnostike i teiste, u osnovi svaki je čovek – sve. U jednom delu svoga života on je ubeđeni ateista , u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najpre površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odseku ličnog života, ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost), ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to celog života – kao ateista, agnostik ili teista?"

Da li je moguće valjano doživeti Danteovu Božanstvenu komediju, Mikelanđelov Strašni sud ili Bahovu Pasiju po Mateju ako se ne poznaju Stari i Novi zavet? Mogu li se stvarno razumeti verski motivisana krvoprolića, od krstaških ratova preko Vartolomejske noći i Holokausta do raspada Jugoslavije, ako se ne zna šta spaja a šta razdvaja islam i hrišćanstvo, Jevreje i hrišćane ili hrišćane među njima samima?

Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti, kod nas su mnogi ljudi bili lišavani osnovnih saznanja o verskim pojmovima, događajima i ličnostima koji počivaju u temeljima naše civilizacije, ali i opšte kulture svakog pojedinca. Svrha ove knjige je da se na pristupačan način pomenuta praznina koliko-toliko popuni, a da se bar donekle olakša razumevanje kako umetničkih dela tako i ljudi druge vere.

Knjiga je nastala iz rado gledane televizijske serije Mitovi i legende, čija su tri ciklusa posvećena monoteističkim religijama – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – poslužila kao osnov.