DRUŠTVENE NAUKE

Danijel Kaneman (1934–2024) jedan je od najuticajnih psihologa u istoriji i svakako najvažniji psiholog današnjice. Imao je dar za otkrivanje zapanjujućih obeležja ljudskog uma, a mnoga od njih su postala deo udžbenika i svakodnevne mudrosti. Njegov rad je preoblikovao socijalnu psihologiju, kognitivnu nauku, istraživanje razuma i sreće, kao i bihevioralnu ekonomiju – područje nauke čiji su pokretači Danijel Kaneman i Amos Tverski.

Knjiga Misliti, brzo i sporo je remek-delo: čitljiva, mudra i duboka i predstavlja prekretnicu u savremenoj društvenoj misli. Knjiga će oduševiti čitaoce istraživačkog uma koji će doslovno na svakoj stranici pronaći nešto zanimljivo i poučno.

U moru priručnika za samopomoć, ohrabrujuća je spoznaja da se naučna postignuća, potkrepljena argumentima i dokazima, podvrgnuta sudu vremena i preispitivanja, mogu upotrebiti kao vodič za srećniji i uspešniji život, uz svest o sopstvenim ograničenjima i predrasudama. U tom smislu je Misliti, brzo i sporo mnogo više od knjige – to je fina mešavina neočekivanih otkrića, dobre zabave i korisnih ideja, delo koje će promeniti čitaoca.

Iako psiholog, Daniel Kaneman je jedan od osnivača moderne bihevioralne ekonomije, u kojoj se danas ukrštaju putanje mnogih naučnih disciplina.

U knjizi Misliti, brzo i sporo Kaneman opisuje dva ponekad suprotstavljena sistema koji deluju u našem mozgu: Sistem 1 je intuicija koja nam omogućava da u deliću sekunde donosimo procene i odluke; Sistem 2 je znatno sporije racionalno razmišljanje. Problemi nastaju ako intuitivno reagujemo onda kada bi trebalo da razmislimo.

Ova knjiga pokazuje u kojoj je meri ljudski um podložan greškama u zaključivanju i šta ta činjenica znači u ekonomiji, korporativnoj kulturi, medicini, politici i medijima. Misliti, brzo i sporo je popularno napisana knjiga, ali izgrađena na čvrsto utemeljenim saznanjima iz višedecenijskog predanog naučnog rada, i po tome spada u najvažnije tekstove o prirodi ljudskog mišljenja.

Zamislite da dva lekara u istom gradu postavljaju različite dijagnoze istim pacijentima – ili da dvoje sudija u istom sudu donose različite presude ljudima koji su počinili istovetne zločine. Zamislite sada da isti lekar i isti sudija donose različite odluke u zavisnosti od toga da li je jutro ili popodne ili ponedeljak umesto srede ili još nisu ručali. Ovo su primeri šuma: varijabilnosti procena koje bi trebalo da budu identične. U knjizi Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja, Danijel Kaneman, Olivije Siboni i Kes R. Sanstin pokazuju kako šum dovodi do grešaka u mnogim oblastima, uključujući medicinu, pravo, zdravstvo, ekonomsko predviđanje, forenzičke nauke, zaštitu dece, kreativnu strategiju, procenu efikasnosti i zapošljavanje. I premda se šum može naći svuda gde ljudi donose procene i odluke, pojedinci i organizacije obično ignorišu uticaj ove pojave, plaćajući zbog toga veliku cenu. Prepuna novih ideja i sa prepoznatljivom oštroumnom analizom i sveobuhvatnim studijama slučajeva koji su Misliti, brzo i sporo učinili svetskim bestselerom, Šum objašnjava kako i zašto su ljudi tako podložni šumu i pristrasnosti u odlučivanju. Svi mi donosimo loše odluke mnogo češće nego što smo toga svesni. Uz nekoliko jednostavnih saveta i preporuka, ova revolucionarna knjiga istražuje šta možemo učiniti da poboljšamo kvalitet odlučivanja.

Kognitivne pristrasnosti možda izgledaju kao bezopasne zablude, ali u njima leži koren ratova, nasilja i patnje u svim oblicima.

Niko od nas ne može da reši probleme zbog svih pogrešnih odluka, donetih kao posledica kognitivnih pristrasnosti. Ali zato svako može da pruži doprinos, bar u granici svojih mogućnosti, ako se upozna s ovim, tako čestim, mehanizmom pravljenja grešaka.

Verovatno ćemo u mnogim primerima navedenim u knjizi 50 kognitivnih pristrasnosti za koje treba da znate lako prepoznati druge ljude, ali će nam trebati dosta snage i hrabrosti da ponegde prepoznamo i sebe. To je ipak vredno našeg truda, jer time pravimo dobar korak ka stvaranju mehanizma donošenja ispravnih odluka, što je važno za izgradnju sopstvene ličnosti.

Sposobnost logičkog razmišljanja i rasuđivanja urođene su osobine svakog ljudskog bića, baš kao i uspravan hod ili upotreba jezika za sporazumevanje.

Naš svakodnevni život i donošenje odluka zasnivaju se na logici mnogo više nego što nam se na prvi pogled čini. Međutim, kao što smo u stanju da logički rezonujemo, često – svesno ili nesvesno – činimo logičke greške. Civilizovan i argumentovan dijalog, prenošenje važnih poruka i jasno izražavanje misli i stavova, nemogući su bez svesti o logičkim greškama i bez prepoznavanja ovakvih grešaka, kod sebe i kod drugih.

U svetu koji je prepun marketinških, političkih, pseudo­naučnih i drugih kampanja zasnovanih na veštom manipulisanju činjenicama i namernom korišćenju logičkih grešaka da bi se najšira publika prevarila ili zavela, prepoznavanje logičkih grešaka je važan odbrambeni mehanizam savremenog čoveka.

Knjiga 50 logičkih grešaka za koje treba da znate, prva takve vrste na našem jeziku, napisana je kao dragoceni priručnik koji će izoštriti vaš osećaj za logiku i omogućiti vam da lakše otkrijete intelektualne i druge prevare, ali da i sami postanete uspešniji i ubedljiviji sagovornik koji pošteno i argumentovano iznosi svoje stavove.

Vizionarski analitičar globalnih zbivanja i proslavljeni novinar iznosi predviđanja o prirodi sveta nakon pandemije. U deset neočekivanih „lekcija“ koje bude nadu, Zakarija iznosi političke, društvene, ekonomske i tehnološke posledice kovida 19 u analizi koja predstavlja temeljnu i dalekosežnu refleksiju o životu u 21. veku.

U Deset lekcija za svet posle pandemije Zakarija se osvrće na dublje uzroke nastanka pandemije, objašnjava kako će ona promeniti svet, ali i kako ga neće promeniti, te kako nam je bolje da se ubrzano pripremamo za sledeću... Zadivljujuće je autorovo poznavanje istorije, ekonomije, davno proživljenih zdravstvenih kriza i svetskih trendova u kulturi.

Ističući kako nije bitna ideološka obojenost vlade niti njena veličina, već njen kvalitet. Uz živo pripovedanje i argumentovane primere, Farid Zakarija nas znalački uvodi u suštinu ove civilizacijski važne teme.

Astrobiologija je prominentna, interdisciplinarna oblast nauke koja proučava poreklo, evoluciju i budućnost života u svemiru. Baveći se mnogim fundamentalnim razmatranjima ove teme, od rasprava o kosmološkoj evoluciji do detaljnih analiza uobičajenih koncepata kao što je hipoteza „Retke Zemlje“, ova knjiga je prvo sistematsko istraživanje filozofskih aspekata i zagonetki u proučavanju kosmičkog života.

Autor dr Milan Ćirković istražuje veliki broj srodnih problema koji ističu vezu između astrobiologije i kosmologije i predstavlja neke od izazova multidisciplinarnih studija, kao i tipičnih grešaka u tumačenju osnovnih ontoloških i epistemoloških pretpostavki o vezi između biološke složenosti i njene kosmološke pozadine.

Savremene fizičke teorije koje se bave multiverzumom daju novu dimenziju ovoj debati. Izborom atraktivnih ilustracija i snažnim naglaskom na izgradnji objedinjene metodologije u svim disciplinama, ova knjiga je posebno namenjena studentima postdiplomskih studija i specijalistima koji žele da upotpune fragmentiranu prirodu tekućeg astrobiološkog poduhvata, kao i znatiželjnim astrofizičarima, biolozima i SETI istraživačima.

Jedna od najpoznatijih i najboljih naučnopopularnih knjiga koje su napisane u dvadesetom veku, ponovo na srpskom jeziku u novom izdanju i sa obnovljenim prevodom Jelene Stakić.

Sebični gen je najčuvenije delo Ričarda Dokinsa koje je tokom trideset godina postojanja preraslo u kultno štivo prodato u više od milion primeraka širom sveta. Svojim književnim stilom, jasnim i uverljivim izlaganjem, Dokins osvetljava neke od najvećih tajni ljudske prirode, dokazujući da se kroz perspektivu sebičnih gena mogu objasniti moral, altruizam, požrtvovanje, dobrota i mnoge druge osobine čoveka i ostalih živih bića.

Sebični gen je remek-delo naučne proze, napisano jezikom koji je razumljiv najširem krugu čitalaca. Značaj ideja koje je Dokins izneo u ovoj knjizi, potvrdilo je vreme. U savršenom skladu sa teorijom evolucije Čarlsa Darvina, koncept sebičnog gena je veličanstvena intelektualna tvorevina.

Čitanje Sebičnog gena promeniće vaše shvatanje života i sveta koji vas okružuje.

Zabluda o Bogu je svetski bestseler oksfordskog zoologa i filozofa Ričarda Dokinsa, knjiga koja je odmah po objavljivanju prozvana ateističkom biblijom.

Polazeći od stanovišta da nema nedodirljivih tema, Dokins se hrabro suprotstavlja bilo kakvom verovanju koje nije potkrepljeno dokazima, pokazujući da religija ne samo da nije učinila svet boljim, već je stalni izvor netrpeljivosti, sukoba, nerazumnog i pogrešnog pogleda na svet.

Uteha koju pruža vera je lažna, kaže Dokins, nauka i njena dostignuća mnogo su lepša i veličanstvenija od svih čuda religije, a poreklo morala i vrline ne dolazi od Boga, već je proizvod biološke evolucije.

U izlaganju koje se čita bez daha, Dokins tvrdi da Boga gotovo sigurno nema, i da to saznanje ne podriva smisao života savremenog čoveka, već da čini svaki dan i svaki trenutak života dragocenijim i vrednijim življenja. Šesto izdanje je sa novim uvodom autora i pogovorom Danijela Deneta.