PSIHOLOGIJA

Danijel Kaneman (1934–2024) jedan je od najuticajnih psihologa u istoriji i svakako najvažniji psiholog današnjice. Imao je dar za otkrivanje zapanjujućih obeležja ljudskog uma, a mnoga od njih su postala deo udžbenika i svakodnevne mudrosti. Njegov rad je preoblikovao socijalnu psihologiju, kognitivnu nauku, istraživanje razuma i sreće, kao i bihevioralnu ekonomiju – područje nauke čiji su pokretači Danijel Kaneman i Amos Tverski.

Knjiga Misliti, brzo i sporo je remek-delo: čitljiva, mudra i duboka i predstavlja prekretnicu u savremenoj društvenoj misli. Knjiga će oduševiti čitaoce istraživačkog uma koji će doslovno na svakoj stranici pronaći nešto zanimljivo i poučno.

U moru priručnika za samopomoć, ohrabrujuća je spoznaja da se naučna postignuća, potkrepljena argumentima i dokazima, podvrgnuta sudu vremena i preispitivanja, mogu upotrebiti kao vodič za srećniji i uspešniji život, uz svest o sopstvenim ograničenjima i predrasudama. U tom smislu je Misliti, brzo i sporo mnogo više od knjige – to je fina mešavina neočekivanih otkrića, dobre zabave i korisnih ideja, delo koje će promeniti čitaoca.

Iako psiholog, Daniel Kaneman je jedan od osnivača moderne bihevioralne ekonomije, u kojoj se danas ukrštaju putanje mnogih naučnih disciplina.

U knjizi Misliti, brzo i sporo Kaneman opisuje dva ponekad suprotstavljena sistema koji deluju u našem mozgu: Sistem 1 je intuicija koja nam omogućava da u deliću sekunde donosimo procene i odluke; Sistem 2 je znatno sporije racionalno razmišljanje. Problemi nastaju ako intuitivno reagujemo onda kada bi trebalo da razmislimo.

Ova knjiga pokazuje u kojoj je meri ljudski um podložan greškama u zaključivanju i šta ta činjenica znači u ekonomiji, korporativnoj kulturi, medicini, politici i medijima. Misliti, brzo i sporo je popularno napisana knjiga, ali izgrađena na čvrsto utemeljenim saznanjima iz višedecenijskog predanog naučnog rada, i po tome spada u najvažnije tekstove o prirodi ljudskog mišljenja.

Zamislite da dva lekara u istom gradu postavljaju različite dijagnoze istim pacijentima – ili da dvoje sudija u istom sudu donose različite presude ljudima koji su počinili istovetne zločine. Zamislite sada da isti lekar i isti sudija donose različite odluke u zavisnosti od toga da li je jutro ili popodne ili ponedeljak umesto srede ili još nisu ručali. Ovo su primeri šuma: varijabilnosti procena koje bi trebalo da budu identične. U knjizi Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja, Danijel Kaneman, Olivije Siboni i Kes R. Sanstin pokazuju kako šum dovodi do grešaka u mnogim oblastima, uključujući medicinu, pravo, zdravstvo, ekonomsko predviđanje, forenzičke nauke, zaštitu dece, kreativnu strategiju, procenu efikasnosti i zapošljavanje. I premda se šum može naći svuda gde ljudi donose procene i odluke, pojedinci i organizacije obično ignorišu uticaj ove pojave, plaćajući zbog toga veliku cenu. Prepuna novih ideja i sa prepoznatljivom oštroumnom analizom i sveobuhvatnim studijama slučajeva koji su Misliti, brzo i sporo učinili svetskim bestselerom, Šum objašnjava kako i zašto su ljudi tako podložni šumu i pristrasnosti u odlučivanju. Svi mi donosimo loše odluke mnogo češće nego što smo toga svesni. Uz nekoliko jednostavnih saveta i preporuka, ova revolucionarna knjiga istražuje šta možemo učiniti da poboljšamo kvalitet odlučivanja.

Kognitivne pristrasnosti možda izgledaju kao bezopasne zablude, ali u njima leži koren ratova, nasilja i patnje u svim oblicima.

Niko od nas ne može da reši probleme zbog svih pogrešnih odluka, donetih kao posledica kognitivnih pristrasnosti. Ali zato svako može da pruži doprinos, bar u granici svojih mogućnosti, ako se upozna s ovim, tako čestim, mehanizmom pravljenja grešaka.

Verovatno ćemo u mnogim primerima navedenim u knjizi 50 kognitivnih pristrasnosti za koje treba da znate lako prepoznati druge ljude, ali će nam trebati dosta snage i hrabrosti da ponegde prepoznamo i sebe. To je ipak vredno našeg truda, jer time pravimo dobar korak ka stvaranju mehanizma donošenja ispravnih odluka, što je važno za izgradnju sopstvene ličnosti.