Kapitalno delo iz pera autora koji se i u sâmom Japanu smatra vodećim autoritetom na temu istorije Japana. On nije bio istoričar koji je izolovano posmatrao političke događaje već ih je uvek smeštao u društveni i i kulturni okvir perioda u kojem su se ti događaji odvijali. Zbog toga je ovo delo vredno štivo ne samo proučavaocima Japana, već i svim ljubiteljima japanske kulture, kao i kulture Dalekog istoka uopšte.
Povest o Milarepi, najvećem joginu i najvećem svecu Tibeta - povest o njegovom grehu, pokajanju, iskupljenju i vaznesenju. Čuveni Bela Hamvaš, u svojoj knjizi „Sto knjiga” (Tardis, Beograd), za Milarepu kaže: „Milarepa je bio pesnik, svetac, mistik, asketa, učitelj. Četrdeset godina je živeo u Himalajima na koprivi, ali je stekao takvo znanje da bi se, kad bi prozborio, utišali i bogovi na nebesima i slušali šta on govori. Iz Milarepinog životopisa saznajemo da izazvati vetar koji pustoši, ubiti čoveka u daljini, hodati po vazduhu ‒ predstavlja majstoriju koja se relativno lako može naučiti. Ono što je teško, sasvim je nešto drugo: živeti čistim i svetim životom. I cilj nije magija, nego čist život. Zato je Milarepa moderan: njegova knjiga je pisana za otrežnjenje čoveka koji je zabasao u današnju magiju.”
