STRUČNA LITERATURA

Kapitalno delo iz pera autora koji se i u sâmom Japanu smatra vodećim autoritetom na temu istorije Japana. On nije bio istoričar koji je izolovano posmatrao političke događaje već ih je uvek smeštao u društveni i i kulturni okvir perioda u kojem su se ti događaji odvijali. Zbog toga je ovo delo vredno štivo ne samo proučavaocima Japana, već i svim ljubiteljima japanske kulture, kao i kulture Dalekog istoka uopšte.

Masanobu Fukuoka (正信福岡, 1913-2008) je bio japanski zemljoradnik i filozof poznat po svojoj prirodnoj zemljoradnji i ozelenjavanju ispošćenog tla i pustinjskog zemljišta. Zalagao se za uzgoj useva bez oranja, bez pesticida, bez plevljenja i bez đubriva. Pod uticajem taoističke i zen budističke filozofije, svoj način zemljoradnje nazivao je i „bezradnom zemljoradnjom“. Zapravo, u pitanju je sistem koji se zasniva na prepoznavanju složenosti i povezanosti živih organizama koji čine ekosistem; ozbiljnog promišljanja o tome i udruženog rada sa njima u uzgoju useva. Fukuoka je smatrao da zemljoradnja nije samo proizvodnja hrane, već i estetski i duhovni pristup životu čiji je krajnji cilj „gajenje i usavršavanje ljudskih bića.“ Zbog toga se i zalagao za povratak prirodi, prirodnim načinima uzgoja i života, ističući da neprirodna hrana stvara neprirodne ljude, sa neprirodnim mislima i neprirodnim telima podložnim bolestima.

Povest o Milarepi, najvećem joginu i najvećem svecu Tibeta - povest o njegovom grehu, pokajanju, iskupljenju i vaznesenju. Čuveni Bela Hamvaš, u svojoj knjizi „Sto knjiga” (Tardis, Beograd), za Milarepu kaže: „Milarepa je bio pesnik, svetac, mistik, asketa, učitelj. Četrdeset godina je živeo u Himalajima na koprivi, ali je stekao takvo znanje da bi se, kad bi prozborio, utišali i bogovi na nebesima i slušali šta on govori. Iz Milarepinog životopisa saznajemo da izazvati vetar koji pustoši, ubiti čoveka u daljini, hodati po vazduhu ‒ predstavlja majstoriju koja se relativno lako može naučiti. Ono što je teško, sasvim je nešto drugo: živeti čistim i svetim životom. I cilj nije magija, nego čist život. Zato je Milarepa moderan: njegova knjiga je pisana za otrežnjenje čoveka koji je zabasao u današnju magiju.”