DOMAĆE KNJIGE

Istočnjački medicinski sistem je racionalan sistem koji se zasniva na teoriji meridijana i vitalnih tačaka - koji su glavna tema ove knjige - a koju je potvrdilo praktično iskustvo, dugo tri hiljade godina. Istočnjačka medicina veruje da se organska oboljenja reflektuju na površini određenih delova tela (ova mesta se nazivaju cubo, ili vitalne tačke) i obrnuto - da pritisak, ili druga vrsta lečenja, na ovim mestima može ne samo otkloniti patološke simptome, već i u potpunosti unaprediti fizičko stanje organizma. U knjizi, japanski doktor Kacusuke Serizava, na vrlo jasan i jednostavan način objašnjava način stimulisanja brojnih vitalnih tačaka pri pojavi mnogih simptoma i bolesti. Tako, ova knjiga može koristiti, kako ljudima koji su stručni u oblasti vitalnih tačaka, tako i potpunim laicima. Na preko 250 strana podrobno je objašnjena filozofija istočnjačke medicine, načini za pronalaženje i stimulaciju vitalnih tačaka, kao i vrste terapije koje treba koristiti kod velikog broja simptoma i bolesti.

Knjiga koja je pred vama je odabir Štajnerovih predavanja na temu bolesti i zdravlja (GA 348), ali osnovna premisa je zapravo shvatanje da na čoveka deluje sve što ga okružuje, kao i sve što unese u sebe. Naravno, povezanost čoveka sa prirodom se ne posmatra samo kroz uticaj Zemlje na čoveka, već i čitavog kosmosa i planeta našeg solarnog sistema. Štajner na prvom mestu ističe potrebu da čovek bude prisutan u svakom trenutku svog života i da osvesti sve što radi – bilo da piše, obavlja neki posao, obeduje, uči. Savetuje da se posmatra i spoznaje, a ta spoznaja treba da uzima u obzir i čoveka, kao i svet koji ga okružuje. U predavanjima objavljenim u ovoj knjizi Štajner pokriva razne teme: od toga kako na ljudski organizam deluju alkohol, nikotin, kokain, ali i razne vrste namirnica. Razmatra i uticaj otrova (mineralnih, biljnih i životinjskih) na čoveka, kao i lekovito dejstvo metala i njihovu povezanost sa planetama. U poslednjem tekstu Štajner ističe negativne aspekte nervoze i zaboravnosti i daje konkretne savete kako se ta stanja mogu ublažiti. On poručuje: „Kada pomoću duhovne nauke usmeravamo i vodimo naše misli na ispravan način, tada duhovna nauka neće biti samo teorija, već će postati životna mudrost, nešto što nas u životu podržava i vodi dalje.” (str. 131)

Kapitalno delo iz pera autora koji se i u sâmom Japanu smatra vodećim autoritetom na temu istorije Japana. On nije bio istoričar koji je izolovano posmatrao političke događaje već ih je uvek smeštao u društveni i i kulturni okvir perioda u kojem su se ti događaji odvijali. Zbog toga je ovo delo vredno štivo ne samo proučavaocima Japana, već i svim ljubiteljima japanske kulture, kao i kulture Dalekog istoka uopšte.

Proučavanje japanske književnosti se ne može početi bez ovog dela koji će našim čitaocima biti ponuđeno u 4 toma, u prevodu sa starojapanskog. „Priča o Genđiju" nastala je na samom početku 11. veka iz pera spisateljice koju danas zovemo Murasaki Šikibu (970?-1014?). Iako je u pitanju pseudonim, te pravo ime autorke i dan danas ostaje nepoznato, njen genij je nepogrešivo prepoznatljiv. U svom delu je ujedinila i usavršila tri glavna toka dotadašnje japanske dvorske književnosti – fiktivni narativ, bogatu poetsku tradiciju, i dnevničku introspekciju. „Priča o Genđiju" ne samo što je najbolji predstavnik japanske narativne književnosti (monogatari), već u svom realizmu i opsegu, kojim prati veliku skupinu likova i njihovih potomaka kroz dugi niz godina, parira evropskim piscima kao što su Balzak ili Tolstoj. Delo je prošarano budističkim svetonazorom, kao i aluzijama na kineske klasike, što je obrazovanje koje je retko kojoj ženi tada bilo pruženo. Glavni junak ovog, kako se smatra prvog psihološkog romana u svetu, jeste princ Genđi, nepriznati sin japanskog cara. On, pored materijalnog bogatstva, veštine u umetnostima, i visokog porekla, poseduje i „zlosutnu“, skoro natprirodnu lepotu i neutaživu ljubav. Dok jednom stranom ličnosti priželjkuje zamonašenje, drugom već juri u sledeći odnos, poteran tom nezaustavljivom silom. Stoga se može reći i da je pravi junak ovog dela ljubav u svim svojim oblicima – ostvarena, neostvarena, kratka, duga, srećna, tragična...

Kaibara Eken (1630–1714) je bio čuveni neokonfucijanista samurajskog porekla, poznat i kao japanski Aristotel. Bio je lekar, naklonjen filosofiji. Smatra se i ocem botanike u Japanu. U svojim knjigama je obrađivao širok dijapazon tema: od mentalnog i fizičkog zdravlja pa sve do duhovnih pitanja. Bio je veliki učitelj i reformator društva. Prvi je, iz čovekoljublja, pisao i obučavao običan narod učenjima mudraca i pravilima nege i očuvanja zdravlja, što su sve bila znanja do tada rezervisana za pripadnike više klase. Eken je voleo čovečanstvo; smatrao je da su svi ljudi braća, cveće, ptice, biljke i životinje takođe, jer je u njima video beskonačnu ljubav Neba. Za njega je svet bio mesto sreće i radosti, život je bio i privilegija i stvarnost. Da bi naveo ljude da shvate dragocenost srca i tela, podučavao ih je kako da žive srećno i kako da očuvaju dobro zdravlje. Pred vama je delo koje pored opštih smernica i saveta iz oblasti preventive, prvenstveno opisuje koji su to moralni temelji, shvatanja i ideje koji vode čoveka do trajne sreće i zadovoljstva u životu.

Po prvi put na srpskom jeziku, objavljujemo dela Kaibare Ekena (1630–1714) čuvenog neokonfučijaniste, koji je bio poznat kao japanski Aristotel. Iako samurajskog porekla, on je bio lekar, naklonjen filosofiji i jedno vreme budizmu. Svoje šezdesetogodišnje iskustvo utkao je u ovo delo u kojme je iskombinovao svoje poznavanje holitičkog pristupa zdravlju, načela životne energije (životne sile koja prožima sve stvari), čovekove mentalne higijene, budizma, konfučijanizma i umetnosti življenja. Takođe, smatra se ocem botanike u Japanu.

Tamilski princ-pesnik Illanko Adigal je u VI veku nove ere pretočio okosnicu drevne priče o Kanagi u epsku poemu Silapadikaram, jedan od pet Velikih epova u tamilskoj književnoj tradiciji. Tamilci, narod prastare kulture na jugu Indije, visoko cene ovo književno delo, koje sadrži 5270 poetskih redova. U njemu je slikovito opisano tamilsko društvo tog perioda, živost i bogatstvo njegovih gradova i luka, različite religijske i običajne tradicije. Priča teče kroz tri najmoćnija kraljevstva juga Indije – Čola, Pandja i Čera.

Ep Silapadikaram je među retkima u celokupnoj svetskoj predačkoj književnosti i po tome što umesto heroja, kako je uobičajeno, slavi heroinu – Kanagi. Opisan je njen životni put od srećnog venčanja za Kovalana, sina bogatog trgovca biserima iz lučkog grada Puhara, kroz patnje zbog njegovog neverstva, do bespogovornog prihvatanja dužnosti odane supruge, koja ga prati u izgnanstvo. U dramatičnim događanjima koji su usledili po njihovom dolasku u sveti grad Madurai, prestonicu Pandja kraljevstva, Kanagi doživljava potpuni preobražaj, od smerne supruge do razjarene boginje osvete, koja brani prastari zakon Dharme, ispravnog delanja.

Narod je Kanagi, ovenčanu slavom njene čestitosti i neustrašivosti potom počeo da slavi kao boginju. Hramovi posvećeni njoj su među najstarijima u zemlji Tamila i danas su mesta hodočašća i poklonjenja vrlinama čije je ona oličenje.

Knjiga koja je pred vama, a čija je tema ishrana – tačnije osvešćivanje vlastite ishrane i svest o duhovnom uticaju hrane – zapravo su objedinjena Štajnerova predavanja koja je održao u periodu od 1906. do 1924. godine, a na temu ishrane i uticaja namirnica na čoveka. Na tim predavanjima je ukazao na uticaj namirnica na čitavo ljudsko biće i to na mnogo osnovnijem nivou, uključujući i duhovne elemente koje ulaze u fizičko telo. Na ovaj način Štajner je izbegao potencijalno neočekivane posledice jednostranog materijalističkog gledišta, koje je ograničeno samo na uticaj supstanci na materijalnom nivou. Imajući u vidu ovu širu sliku, unos ispravne vrste hrane može ili da poboljša i unapredi ili da zakoči i ometa naš razvoj kao celovitih ljudskih bića.

Masanobu Fukuoka (正信福岡, 1913-2008) je bio japanski zemljoradnik i filozof poznat po svojoj prirodnoj zemljoradnji i ozelenjavanju ispošćenog tla i pustinjskog zemljišta. Zalagao se za uzgoj useva bez oranja, bez pesticida, bez plevljenja i bez đubriva. Pod uticajem taoističke i zen budističke filozofije, svoj način zemljoradnje nazivao je i „bezradnom zemljoradnjom“. Zapravo, u pitanju je sistem koji se zasniva na prepoznavanju složenosti i povezanosti živih organizama koji čine ekosistem; ozbiljnog promišljanja o tome i udruženog rada sa njima u uzgoju useva. Fukuoka je smatrao da zemljoradnja nije samo proizvodnja hrane, već i estetski i duhovni pristup životu čiji je krajnji cilj „gajenje i usavršavanje ljudskih bića.“ Zbog toga se i zalagao za povratak prirodi, prirodnim načinima uzgoja i života, ističući da neprirodna hrana stvara neprirodne ljude, sa neprirodnim mislima i neprirodnim telima podložnim bolestima.

Nakon "Čarolije vode" i "Plodne zemlje" u prodaji je i treća knjiga sa tekstovima Viktora Šaubergera.
Viktor Šauberger (1885-1958), po zanimanju šumar, bio je izraziti holističar. Poticao je iz porodice čiji je način života bio nesvakidašnji čak i za period pre jednog veka. Pripadnici nekoliko generacija Šaubergerovih živeli su u nedirnutim alpskim šumama. Razumeli su mnoge prirodne zakone. Takvu bliskost sa Prirodom nasledio je i Viktor Šauberger, koji je u mladosti odbijao da upiše fakultet iz straha da će biti indoktriniran, verujući da bi tako izgubio svoju intuiciju i sposobnost da vidi čarobne međupovezanosti svega u Prirodi. Ova knjiga nije povratak u neko romantično doba, diskreditovanje nauke kao discipline, ili tehnologije kao sredstva koje nam olakšava život. Ona je o tome, kao što je Šauberger govorio, da se „razmišlja za oktavu više“.

VAŠ VODIČ KROZ JAPAN
POREKLO JAPANACA • JAPANSKA OSTRVA
PLANINA FUĐI • ŠINTO • ZEN • BUŠIDO
BUDIN KRISTAL • ČAJNA CEREMONIJA
BAŠO • FESTIVAL MRTVIH • HOKUSAI
DUH MAČA • GODZILA • ROBOTI • MESEC
KUPANjE • PRAVILA PONAŠANjA

Filosofsko-terapeutski aspekt vode.

Zbornik tekstova iz pera velikih doktora i naučnika. Tekstovi koji čitaocu menjaju pogled na svet i vraćaju nadu u bolju sutrašnjicu.

Monografija o Ikebani, japanskoj umetnosti aranžiranja cveća. Autorka, Tatjana Radanović Felberg živi i stvara u norveškoj šumi, i kako sama kaže već skoro pola svoga života ide putem cveća. Ona nas na preko 230 strana (punog kolora) vodi od istorije, preko osnovnih principa, simbolike i stilova, sve do slavljenja prolaznosti i prirodnih promena, večite inspiracije umetnika Dalekog istoka.
Pisana vrlo nadahnuto, umetnički i tehnički besprekorno urađena, ova knjiga će biti pravi dragulj u biblioteci, ne samo ljubitelja Japana, već umetnosti uopšte

U prodaji je novi zbornik tekstova Viktora Šaubergera o prirodnoj zemljoradnji i šumarstvu.

Iz sadržaja izdvajamo:
DRUGAČIJI POGLED NA FENOMENE PRIRODE
• Mala razlika – raspadanje ili Životna sila?
• Novo shvatanje elektriciteta
DRVO I VODA U GRADITELJSTVU
• Oprez u upotrebi drvne građe u graditeljstvu
• Karakter vode u građevinarstvu
• Konstruktorske greške i njihova prevencija
• Izgubljeno znanje o rastu i drugim osobinama drveta
ZEMLJORADNJA – ĐUBRENJE I POVEĆANJE PRODUKTIVNOSTI TLA
• Oplemenjeno đubrenje pomoću planetarnog kretanja
• Ekološka zemljoradnja
• Povećanje plodnosti tla
• Životna sila i prirodno đubrivo
• Sanatorijum za kišne gliste
• Eksperimenti sa bakarnim oruđem u zemljoradnji

Još jedna sjajna knjiga koja može biti od koristi svima koji žele da povrate ili održe vitalnost uma i tela, kao i onima koji se već bave nekom terapeutskom ili borilačkom disciplinom:
»„Kada je srce mirno, Nebo i Zemlja su u Jedinstvu, vitalna životna energija i krv su zdravi i slobodno se kreću kroz telo.”
Ova stara i mudra univerzalna izreka ukazuje na osnov isceljivanja korena života ‒ jer slaba i blokirana vitalna energija, toksična krv i nedostatak kiseonika u telu predstavljaju glavni uzrok svih problema, poremećaja i bezbrojnih simptoma hroničnih i kancerogenih oboljenja... Zato: razvijanje unutrašnjeg znanja počinje kroz spoznaju samog sebe, svoje Staze Srca ‒ kako živeti kroz nju, jer to su darovi Neba i Zemlje. Živeti kroz Stazu Srca spašava ljude, ispunjava slaba, usamljena i ranjena mesta u ljudskom srcu, stvara mogućnost da se mržnja transformiše u ljubav, nesreća u sreću, tuga u radost, haos i agresivnost u red i mir, bolest u zdravlje, nesavršenstvo u savršenstvo, nejedinstvo i razdvojenost u JEDNO... ‒ i to je sve!«

Povest o Milarepi, najvećem joginu i najvećem svecu Tibeta - povest o njegovom grehu, pokajanju, iskupljenju i vaznesenju. Čuveni Bela Hamvaš, u svojoj knjizi „Sto knjiga” (Tardis, Beograd), za Milarepu kaže: „Milarepa je bio pesnik, svetac, mistik, asketa, učitelj. Četrdeset godina je živeo u Himalajima na koprivi, ali je stekao takvo znanje da bi se, kad bi prozborio, utišali i bogovi na nebesima i slušali šta on govori. Iz Milarepinog životopisa saznajemo da izazvati vetar koji pustoši, ubiti čoveka u daljini, hodati po vazduhu ‒ predstavlja majstoriju koja se relativno lako može naučiti. Ono što je teško, sasvim je nešto drugo: živeti čistim i svetim životom. I cilj nije magija, nego čist život. Zato je Milarepa moderan: njegova knjiga je pisana za otrežnjenje čoveka koji je zabasao u današnju magiju.”

Glavna tema knjige je Ičuan (Yiquan), i to njegov borilački i terapeutski aspekt.
Iz sadržaja izdvajamo:
* Razumevanje, spoznaja i jedinstvo fizičkog tela i uma
* Yiquan - borilački i terapeutski aspekt veštine
* Razvijanje unutrašnjeg znanja
* Ukorenjivanje
* Yinian aktivnosti svesti i osećaja - unutrašnji pogled
* Zhan zhuang - univerzalna terapeutsko-borilačka pozicija Yiquana
* Shi li - vežbe osećaja i upotrebe prirodne sile tela
* Fa li - osnovni princip za razvijanje eksplozivne sile, projekciju i pulsaciju energije
* Jian wu - univerzalni ples zdravlja

U pitanju je knjiga o tai či čuanu i či gongu u kojoj autor prenosi svoje veliko vežbačko iskustvo. knjiga je namenjena vežbačima svih stilova i škola pošto objašnjava esenciju pokreta kao i univerzalne zakonitosti koje vladaju u nama i oko nas.