DRUŠTVENE NAUKE

Deo prvi – Topčiderska katastrofa, 351 str.
Deo drugi – Nekoliko prvaka liberalnih i zavera, 482 str.

U smiraj dana, 29. maja po starom ili 10. juna 1868. po novom kalendaru u Košutnjačkoj šumi, na tadašnjoj periferiji Beograda, ubijen je knez Mihailo Obrenović III. Srbija je tada izgubila svog Kneza, a Evropa Prince Michela, kako su ga zvali na dvorovima Pariza, Beča, Londona, Berlina i Petrograda. Mlad, obrazovan, naočit, aristokratskih manira, bio je svuda rado viđen gost. U zvaničnoj audijenciji bio je kod kraljiceViktorije, cara Napoleona III, cara Aleksandra II i dva sultana, Abdul-Medžida i Abdul-Hamida.

Pored zalaganja tadašnjih velikih sila, a najviše zaslugom takvog kneza, Srbija je diplomatskim putem (čuvajući brojčano i kvalitetno svoj narod) 1867. godine preuzela od Turske upravu nad preostalim utvrđenim gradovima (Beograd, Smederevo, Šabac, Kladovo i ranije Užice i Soko) i takođe, istim sultanovim fermanom, izdejstvovala da i poslednji turski vojnik napusti Kneževinu. Bio je to, u tom trenutku, maksimum ispunjenja nacionalnih težnji i značajan korak u procesu sticanja nezavisnosti.

Uz obaveznog službenog pratioca, ordonansa majora Svetozara Garašanina, sina tadašnjeg predsednika vlade Ilije Garašanina, i poslužitelja Mite, sa knezom su se u Košutnjak, tog kobnog popodneva, izvezle u šetnju i tri žene. Bile su to Tomanija Obrenović, kneževa strina, njena kći Anka Konstantinović, kneževa sestra od strica, i Katarina Konstantinović, kneževa sestričina, odnosno Ankina kći i Tomanijina unuka.

Od ranog popodneva u Košutnjaku su bila i četvorica zaverenika sa namerom da ubiju kneza Mihaila i da ponovo dovedu na vlast Aleksandra Karađorđevića. Egzekutori su bili: braća Đorđe i Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić. Treći od braće Radovanović, Pavle, takođe je bio član zavereničke grupe, koji je bio zadužen da nabavi oružje, što je i realizovao. Pavle je bio advokat i dva puta kandidat za narodnog poslanika, Kosta se uspešno bavio proizvodnjom i trgovinom sapuna, dok se Đorđe u poslu nije iskazao, pa je za sebe često govorio da je bivši trgovac. Atentator Marić je jedno vreme bio predsednik okružnog suda u Požarevcu, ali mu je karijera propala zbog ubistva supruge, dok je Rogić bio trgovac.

Kosta Radovanović je prvi pucao na kneza, a zatim i ostali. Marić je prvo ranio Katarinu, a zatim ubio Anku, dok je Rogić ranio Garašanina, koji se potom onesvestio. Lakše ranjena Katarina i poslužitelj Mita pobegli su u šumu, dok se gospa Tomanija, već posle prvog pucnja, okrenula nazad ka Beogradu i prva javila o atentatu. Kneza Mihaila i Anku, koji su bespomoćno ležali na zemlji, dokrajčio je, s nekoliko uboda nožem, Kosta Radovanović.

Saznavši za atentat, vlasti su odmah obezbedile sve važne državne institucije i stavili pod kontrolu vojsku i policiju, tako da zaverenici nisu ostvarili svoj naum o prevratu. Zaverenici su pohapšeni i osuđeni, a ko je sve iza zavere stajao (pre svega neko od Karađorđevića), nikada nije pouzdano utvrđeno.

Posle ubistva kneza Mihaila, kneževska dinastija Obrenović se nastavila Jevremovim potomstvom. Jevremov unuk Milan vladao je kao knez od 1868. do 1882. i kao kralj od 1882. do 1889. godine. Milan je abdicirao u korist sina Aleksandra, koji je vladao do 1903. godine, kada je ubijen. Sa kraljem Aleksandrom (nije imao dece) gasi se dinastija Obrenović.

Mislim, da su sazreli za istorijsku ocenu oni veliki događaji, koji su se, pre dvadeset godina, izvršili u krilu Naroda Srpskog. Za to sam se rešio, da priberem i predam javnosti podatke, koji izlažu i osvetljavaju njihovu političku stranu. Prema uverenju, koje ispovedam, da književni radovi ništa ne gube, ako poduže ostanu u rukopisu, ja još ne bih ovaj rad predavao javnosti, no bih ga ostavio uz druge, koji stoje pod ključem, ima dvadeset i više godina; ali sam ovde odstupio od svoga pravila, što nisam rad, da plemenita borba Srpska, koju opisuju ovi listovi, ostane izložena krivoj oceni bez moje odbrane. Ako ko misli, da je u stanju ispraviti što u ovome nacrtu, ja sam gotov, da pristupim osnovanim zamerkama, a neosnovane da povratim na njihovo mesto.
Imajući podatke iz prve ruke, ja sam se trudio, d ako mi što ne bude pošlo za rukom, to se daje ispraviti. Ne verujem, da bi se i ko drugi našao, koji bi ovaj za ih sastavljam i izlažem verno i objektivno; aadatak mogao izvršiti sa bližim poznavanjem stvari. Nu ako to stoji o događajima u Srbiji, mnogo manje bih se usudio, da to tvrdim i o događajima u Bosni i Hercegovini. Za njih nemamo pisanih domaćih izvora, jer ih onda od Srba nije niko beležio pravilno i kritički. Moramo se za sada još oslanjati na strane pisce, među kojima švajcarski pukovnik Ristov zauzima prvo mesto. On je beležio svoje podatke za vreme samih događaja, a kao učen vojnik, bio je u stanju da ih, i ako iz daleka, razume i oceni. On je, dakle, i meni služio za pravac u izlaganju Srpske borbe u Hercegovini i u Bosni, uz podatke, koje sam mogao pribrati od očevidaca ili i nekih učesnika u borbi.
Nu glavni je zadatak moga rada, da iznese onaj međunarodni uticaj, koji stoji u vezi sa ovom slavnom borbom Srpskoga Plemena. Za to sam mu i dao ime „Diplomatske Istorije.”
Na kraju sam priložio prepisku vođenu između Srbije i Grčke posle potpisa Saveznog Ugovora njihovog, počev od 1868, a naročito za vreme prvoga rata.

Jov. Ristić.
U Beogradu
31. januara 1896.

Reprint izdanja štamparije D. Dimitrijevića iz 1905 i 1906 godine
Prilozi za istoriju Srbije od 11 oktobra 1897 do 8 jula 1900
Kraj jedne dinastije I (1897 - 1898), 757 str
Kraj jedne dinastije II (1898 - 1899), 649 str
Kraj jedne dinastije III (1899 - 1900), 752 str

Posle 114 godina
Zbog objavljivanja državnih tajni u troknjižju koje je pred Vama, Kraj jedne dinastije, dr Vladan Đorđević biva osuđen na šest meseci zatvora.
Prvi srpski hirurg, osnivač Crvenog krsta i Srpskog lekarskog društva, gradonačelnik Beograda i predsednik vlade Kraljevine Srbije, diplomata, književnik, lični lekar kralja Milana i namesnik kralja Aleksandra Obrenovića.
Njegovi savremenici opisali su ga kao čoveka koji je uvek govorio ono što misli, a da pri tom baš i nije birao reči. U svakom slučaju, on je bio čovek koji je uzdrmao sve čega bi se dotakao. Zalagao se za red, rad, disciplinu i odgovornost.
Zbog čega je drugo izdanje čekalo 114 godina i koje je državne tajne dr Vladan otkrio možete sami zaključiti čitajući delo Kraj jedne dinastije.