Da mi je neko 1990. rekao da ću 2020. godine objaviti zbirku tekstova pod nazivom Jedva čekam socijalizam!, shvatio bih to kao lošu šalu. U jesen 1989, sa navršenih osamnaest godina, vreme sam provodio slušajući na radiju emisije o krahu komunističkih diktatura i ‘realnog socijalizma’ u Istočnoj Evropi.
A sad evo: trideset godina kasnije – 2020, hiperkapitalizam je otišao predaleko i uveren sam da moramo naći način za prevazilaženje kapitalizma, neki novi oblik socijalizma koji bi bio participativan i decentralizovan, federalan i demokratski, ekološki, nerasistički i feministički. Istorija će odlučiti da li je reč ‘socijalizam’ definitivno pohranjena i treba li je zameniti nekom drugom rečju. Lično, verujem da se može opet upotrebiti, pa čak i da je najpogodniji termin za ideju ekonomskog sistema koji bi bio alternativa kapitalizmu.
U svakom slučaju, ne možemo se zadovoljiti da budemo ‘protiv’ kapitalizma ili neoliberalizma: moramo, pre svega, da budemo ‘za’ nešto drugo, što zahteva detaljnu razradu idealnog ekonomskog sistema koji bismo želeli da uspostavimo, pravičnog društva koje imamo na umu, bez obzira na to kakvo ćemo mu ime dodeliti na kraju. Postalo je uobičajeno reći da sadašnji kapitalistički sistem nema budućnost jer produbljuje nejednakosti i iscrpljuje planetu. То nije netačno, ali u nedostatku jasno definisane alternative, aktuelnom sistemu predstoji lepa budućnost.
.png){kind=logo}
