DIGITALNA EKONOMIJA

U ediciji Velikani srpske politikologije je objavljen rimejk čuvene knjige „Dinar i zlatnovalutni standard“ prof. dr Živojina Rakočevića koji decenijama važi za najboljeg poznavaoca monetarne politike u nas.

NJeno objavljivanje u sadašnjem trenutku kada velika ratna i monetarna kriza preti čovečanstvu i novac iz časa u čas gubi svoju vrednost, a zlatnovalutni standard nikada nego sada nije bio važniji za svaku zemlju, jeste pun pogodak u smislu tematske aktuelnosti.

O neprolaznoj vrednosti ovog dela, na koje su se decenijama kao na monetarno „zlatno runo“ oslanjale najznačajnije monetarne analize, dovoljno govori to što ono i danas predstavlja nezamenljiv i aktualan uputstvenik svakome ko hoće da razume tajanstvenu prirodu novca, njegovu konvertibilnost i način njegovog funkcionisanja.

„Ako ćete pročitati samo jednu knjigu o ekonomiji, neka to bude ova.“
– Klaudija Goldin, dobitnica Nobelove nagrade

Skrivene ekonomske sile koje stoje iza ratova, inovacija i društvenih promena

„Autor pokriva istoriju ekonomije od praistorijskih vremena do danas.“
– Financial Times

Počevši od zore poljoprivrede i krećući se kroz ključne epohe poput industrijske revolucije i globalizacije, Endru Li vešto istražuje teme kao što su uloga tehnologije, važnost tržišta i uticaj politike na ekonomski rast i nejednakost. Čitaoci će steći dublje razumevanje ključnih pojmova poput komparativne prednosti, ponude i potražnje i uloge institucija u oblikovanju ekonomskih ishoda. Autor se suočava i sa izazovima i dilemama savremene ekonomije, uključujući klimatske promene, nejednakost dohotka i etičke implikacije tehnološkog napretka. Bilo da ste student ekonomije, politički analitičar ili jednostavno radoznali um, ova knjiga će vam pružiti bogato i pristupačno razumevanje snaga koje pokreću naš svet.

„I ljubitelji finansija i potpuni početnici će čitati ovu knjigu, uživati u njoj i vraćati joj se.“
– Economist

„Autor vodi čitaoca u uzbudljivu avanturu kroz ključne trenutke svetske ekonomske istorije. Neophodno štivo za svakoga ko želi da razume današnju ekonomiju.“
– Betsi Stivenson, profesorka ekonomije na Univerzitetu u Mičigenu

„Ljudi koje zanima, ali ih zbunjuje ekonomija, naučiće dovoljno da o njoj mogu da razgovaraju.“
– Kerolajn Hoksbi, profesorka ekonomije na Univerzitetu Stanford

"Knjiga PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U ADVOKATURI pokazuje kako advokatska kancelarija može da poveća efikasnost, smanji troškove i unapredi pravne procese uz pomoć veštačke inteligencije. Donosi konkretna, praktična i odmah primenljiva uputstva za uvođenje veštačke inteligencije u svakodnevni rad advokatske kancelarije - od analize dokumenata i pravnog istraživanja, preko automatizacije administrativnih zadataka, do naprednog upravljanja predmetima i optimizacije radnih tokova. Knjiga takođe pokazuje kako će se advokatura kao profesija menjati pod uticajem veštačke inteligencije i pred kakvim izazovima će se advokatske kancelarije naći u budućnosti.  
Knjiga je deo serijala „Primena veštačke inteligencije u poslovanju”, koji obuhvata udžbenike posvećene praktičnoj primeni veštačke inteligencije u različitim delatnostima. Nastala je kao rezultat realne prakse i višegodišnje saradnje sa advokatskim kancelarijama širom sveta, i kao pomoćno sredstvo u obukama za primenu veštačke inteligencije.
Prethodna knjiga istog autora „Veštačka inteligencija i njena primena u poslovanju” predstavlja prvi sistematski, praktičan i sveobuhvatan udžbenik na našem jeziku koji detaljno obrađuje primenu veštačke inteligencije u poslovnom svetu. "

Sve od ideje do ostvarenja i korišćenja investicije. Od pojma i značaja investicija do izrade preliminarne studije, investicionog programa i donošenja investicione odluke. Urađen je kompletan primer investicionog programa, više značajnih ugovora sa licencorima, projektantima, izvođačima i dobavljačima. Sve o investicijama.

Knjiga „Veštačka inteligencija i njena primena u poslovanju“ prvi je sistematski, praktičan i sveobuhvatan udžbenik o ovoj temi na našem jeziku. Namenjena je svima koji žele da razumeju i primene veštačku inteligenciju u poslovanju, a njen cilj je da vam pomogne da uspešno opstanete u vremenu najveće tehnološke transformacije tržišta rada u istoriji čovečanstva.

Kroz jasan, pregledan i primenljiv sadržaj, knjiga pruža odgovore na najvažnija pitanja današnjice. Saznaćete šta veštačka inteligencija već sada može da uradi, ali i šta će vrlo uskoro postati deo naše svakodnevice. Razumećete njen ekonomski i društveni uticaj, kao i načine na koje ona već oblikuje različite profesije. Naučićete kako da ostanete konkurentni u vremenu brzih promena, kako da donosite bolje poslovne odluke, optimizujete proizvodnju, smanjite troškove, povećate efikasnost, kao i kako da kreirate nove proizvode i usluge pomoću tehnologija veštačke inteligencije.

Knjiga sadrži konkretne primere primene veštačke inteligencije iz preko dvadeset različitih sektora poslovanja, pregled više od pedeset najkorišćenijih alata i tehnologija, a uz to vas upućuje i na moguće rizike, pravne aspekte i pitanja etike u korišćenju ove moćne tehnologije.

Posebno je korisna korporacijama, malim i srednjim preduzećima, edukativnim ustanovama, vlasnicima firmi, menadžerima, ekonomistima i poslovnim konsultantima, kao i donosiocima odluka u javnom i privatnom sektoru. Takođe, predstavlja vredan resurs profesorima, predavačima, IT stručnjacima i analitičarima, kao i zaposlenima u oblastima prodaje, finansija, marketinga, proizvodnje, logistike, zdravstva, prava i ljudskih resursa. Ova knjiga je idealan vodič i za sve koji prolaze kroz proces prekvalifikacije i žele da budu spremni za novu karijeru u dobu veštačke inteligencije.

Knjiga je „detaljno iscrtala“ znalački i utemeljeno vrlo sumornu realnu sliku Srbije, ali je dala i nadu, na svom kraju, da su pozitivne promene moguće i da Srbija, uz ispravne društvene vrednosti i reforme, može postati srećno društvo kakvo zaslužuje. -Profesor Dejan Šoškić

Za delo Zašto narodi propadaju, kao i zbog ukupnog „doprinosa razumevanju razlika u napretku naroda“, ugledni američki ekonomisti Daron Asemoglu i Džejms Robinson su 2024. godine dobili Nobelovu nagradu za ekonomiju. Autori su ponudili inspirativan odgovor na jedno od najvažnijih pitanja današnjice, a to je zašto neke nacije, poput Norveške, napreduju, dok druge, poput Malija, propadaju.

Za delo Zašto narodi propadaju, kao i zbog ukupnog „doprinosa razumevanju razlika u napretku naroda“, ugledni američki ekonomisti Daron Asemoglu i Džejms Robinson su 2024. godine dobili Nobelovu nagradu za ekonomiju. Autori su ponudili inspirativan odgovor na jedno od najvažnijih pitanja današnjice, a to je zašto neke nacije, poput Norveške, napreduju, dok druge, poput Malija, propadaju.

„Kako ste videli distribuciju dohotka u svoje vreme? Kako ste očekivali da će se ona u budućnosti menjati i zašto?” To su pitanja koja Branko Milanović postavlja šestorici najuticajnijih ekonomista u istoriji ove discipline: to su Fransoa Kene, Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks, Vilfredo Pareto i Sajmon Kuznjec. Postavljajući njihove opuse u kontekst vremena, Milanović prikazuje evoluciju misli o nejednakosti i pokazuje koliko su se pogledi na nejednakost razlikovali u različitim epohama i društvima. Zapravo, tvrdi Milanović, o „nejednakosti“ se i ne može govoriti kao o opštem pojmu: svaka od njenih analiza neraskidivo je povezana sa svojim vremenom i prostorom.

Vizije nejednakosti vode nas od Kenea i fiziokrata, koji društvenu klasu vide kao zakonom regulisanu kategoriju, do klasičnih radova Smita, Rikarda i Marksa iz devetnaestog veka, u kojima se klasa prikazuje kao čisto ekonomska kategorija, određena sredstvima za proizvodnju. Autor pokazuje kako je Pareto preoblikovao shvatanje klase, prikazujući je kao proizvod sukobljavanja elite i svih ostalih, te kako je Kuznjec uzroke nejednakosti pronašao u urbano-ruralnoj podeli. Takođe objašnjava zašto je istraživanje nejednakosti bilo gurnuto u zapećak u doba Hladnog rata, da bi potom ponovo dospelo u centar pažnje današnje ekonomije.

Pedantnom rekonstrukcijom pogleda na distribuciju dohotka svakog od razmatranih autora, na osnovu njihovih često obimnih opusa, Milanović gradi neprocenjivo vrednu genealogiju priče o nejednakosti. Njegovi intelektualni portreti prožeti su ne samo dubokim razumevanjem ekonomske teorije, već i psiholoških nijansi, i nude impresivan pregled stavova svakog od predstavljenih mislilaca, oblikovanih znanjima i metodologijama koje su im u datom istorijskom kontekstu bile dostupne.

Veliki svetski bestseler, knjiga koja se bavi fenomenom neverovatnih i nepredvidljivih događaja. Koristeći termin crni labud autor govori o pojavama za koje se smatra da su krajnje neočekivane, ali koje se ipak dešavaju i donose tektonske promene na globalnoj skali.

Crni labud je i referenca na čuveni filozofski misaoni eksperiment iz 17. veka. U Evropi do tada niko nije video drugačije labudove osim belih, pa je tvrdnja „svi labudovi su beli“ često korišćena kao primer nepobitne istine. Smatralo se da je šansa da se pronađe crni labud ravna nuli, sve dok se to nije dogodilo 1697. godine u Australiji. Bilo je očigledno da se njihovo navodno nepostojanje nije moglo dokazati na osnovu dotadašnjeg iskustva. Slična predviđanja važila su i za terorističke napade 11. septembra 2001, za čuvenu Mažino liniju, tobožnji nepremostivi bedem francuske odbrane u 2. svetskom ratu koji su nemačke trupe jednostavno zaobišle, ekspanziju Interneta, pojavu pretraživača Google, krah svetskih berzi u jesen 2008. godine...

Iako je u prirodi ljudi da iskustvu minulih događaja pridaju značaj, tražeći „šablon“ i očekujući da će se po njemu odvijati i budućnost, ljudsku istoriju najčešće oblikuje snažan uticaj događaja o kojima nam prošlost nije mogla pružiti putokaz. Briljantni Nasim Taleb je u Crnom labudu posebno ukazao na nestabilnost i nepredvidljivost ekonomskih sistema, a njegove knjige stekle su kultni status među bankarima i brokerima Volstrita.

Odakle potiču nejednakosti i zašto opstaju?

Kako su različita ljudska društva, od ropstva do hiperkapitalizma, opravdavala svoje ekonomske i političke režime? Kako bi dali odgovor na ova pitanja, Kler Ale i Benžamen Adam donose pristupačnu verziju bestselera Tome Piketija, Kapital i ideologija, u vidu porodične sage. Zemljoposednik Pjer, rentijer Žil, novinarka Margerit, profesorka Kristin…

Od Revolucije do današnjice, osam generacija prodefilovalo je kroz epohe da bi nam dočaralo razvoj bogatstva i društvenih modela. Poslednja je Lea, naša mlada savremenica, koja otkriva mračnu tajnu porodičnog bogatstva. Na taj način se mala porodična priča uliva u veliki istorijski tok. Ovaj izuzetno jasan istorijski pregled, začinjen humorom, ima za cilj da doprinese razumevanju dela Tome Piketija, čije analize i predlozi potresaju ekonomsku misao već dvadeset godina.