EKONOMIJA

Za delo Zašto narodi propadaju, kao i zbog ukupnog „doprinosa razumevanju razlika u napretku naroda“, ugledni američki ekonomisti Daron Asemoglu i Džejms Robinson su 2024. godine dobili Nobelovu nagradu za ekonomiju. Autori su ponudili inspirativan odgovor na jedno od najvažnijih pitanja današnjice, a to je zašto neke nacije, poput Norveške, napreduju, dok druge, poput Malija, propadaju.

„Kako ste videli distribuciju dohotka u svoje vreme? Kako ste očekivali da će se ona u budućnosti menjati i zašto?” To su pitanja koja Branko Milanović postavlja šestorici najuticajnijih ekonomista u istoriji ove discipline: to su Fransoa Kene, Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks, Vilfredo Pareto i Sajmon Kuznjec. Postavljajući njihove opuse u kontekst vremena, Milanović prikazuje evoluciju misli o nejednakosti i pokazuje koliko su se pogledi na nejednakost razlikovali u različitim epohama i društvima. Zapravo, tvrdi Milanović, o „nejednakosti“ se i ne može govoriti kao o opštem pojmu: svaka od njenih analiza neraskidivo je povezana sa svojim vremenom i prostorom.

Vizije nejednakosti vode nas od Kenea i fiziokrata, koji društvenu klasu vide kao zakonom regulisanu kategoriju, do klasičnih radova Smita, Rikarda i Marksa iz devetnaestog veka, u kojima se klasa prikazuje kao čisto ekonomska kategorija, određena sredstvima za proizvodnju. Autor pokazuje kako je Pareto preoblikovao shvatanje klase, prikazujući je kao proizvod sukobljavanja elite i svih ostalih, te kako je Kuznjec uzroke nejednakosti pronašao u urbano-ruralnoj podeli. Takođe objašnjava zašto je istraživanje nejednakosti bilo gurnuto u zapećak u doba Hladnog rata, da bi potom ponovo dospelo u centar pažnje današnje ekonomije.

Pedantnom rekonstrukcijom pogleda na distribuciju dohotka svakog od razmatranih autora, na osnovu njihovih često obimnih opusa, Milanović gradi neprocenjivo vrednu genealogiju priče o nejednakosti. Njegovi intelektualni portreti prožeti su ne samo dubokim razumevanjem ekonomske teorije, već i psiholoških nijansi, i nude impresivan pregled stavova svakog od predstavljenih mislilaca, oblikovanih znanjima i metodologijama koje su im u datom istorijskom kontekstu bile dostupne.

Ključno pitanje savremene ekonomije jeste gde će se ekonomske aktivnosti nalaziti u budućnosti. Ova sveobuhvatna, inovativna knjiga primenjuje evolutivni okvir na prostornu ekonomiju, suprotstavljajući se preovlađujućem neoklasičnom modelu ravnoteže. Knjiga pruža važne konkretne i teorijske uvide, te osvetljava oblasti budućih istraživanja.

Nagrađivana autorka i vodeća međunarodna ekonomistkinja Marijana Macukato iznosi oštru i preko potrebnu kritiku savremenog kapitalizma u kojoj tvrdi da u rešavanju ogromne krize sa kojom smo se suočili moramo biti inovativni – moramo koristiti kooperativno razmišljanje orijentisano na misiju pri čemu, takođe, treba uključiti mišljenje zainteresovanih strana javno-privatnog partnerstva koje znači ne samo zajedničko preuzimanje rizika nego i zajedničku podelu dobitaka.

Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način. Globalno zagrevanje, zagađenje životne sredine, demencija, gojaznost, oružano nasilje, mobilnost – ove ekološke, zdravstvene i socijalne dileme su ogromne, složene i nemaju jednostavno rešenje.

Marijana Macukato tvrdi da moramo da razmišljamo šire i izvršimo mobilizaciju naših resursa na način koji je podjednako hrabar i inspirativan, kao što je sletanje na Mesec – ovog puta do „najopakijih“ društvenih problema našeg vremena...

Odgovore možemo početi da pronalazimo ako fundamentalno rekonstruišemo kapitalizam tako da je inkluzivan, održiv i podstaknut inovacijama koje se bave konkretnim problemima od digitalnog jaza, preko zdravstvenih pandemija, do naših zagađenih gradova. Ovo znači promenu vladinih instrumenata i kulture, stvaranje novih pokazatelja korporativnog upravljanja i garanciju da su korporacije, društvo i vlada udruženi oko zajedničkog cilja.

Pandemija kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi. Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg „zdravog razuma“ upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa? Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti? „Posledice kapitalizma“ analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog „zdravog razuma“ i struktura moći. Pokazujući te veze, sagledavamo način na koji vladajuća hegemonija drži društvene pokrete podeljene i marginalizovane i, što je najvažnije, uviđamo kako se možemo boriti protiv tih podela.

Loše zamišljen i ekonomski pogrešan, evro je uzrok većine problema u evrozoni. Umesto da podstakne jedinstvo i prosperitet, Evropi je doneo sasvim suprotne posledice. Džozef Stiglic, jedan od najuticajnijih svetskih ekonomista danas, analizira učinke zajedničke evropske valute i daje smernice za izlazak iz neodržive situacije u kojoj se našla Evropska unija.
Ekonomska stagnacija, neodgovarajući propisi, pogrešna strategija Evropske centralne banke i drugih institucija, kao i kriminalna politika Trojke prema državama koje su najteže stradale u krizi, neke su od tema koje Stiglic obrađuje u najnovijoj knjizi.

Metodologija ekonomskih istraživanja i dizajniranje radova na akademskim studijima, kvalitetan je sveučilišni udžbenik i naučna knjiga namijenjena brojnim korisnicima: studentima, nastavnicima, znanstvenicima, stručnjacima, mentorima, menadžerima i svima onima koji namjeravaju istraživati i pisati studije, elaborate i naučne radove. Po svojoj koncepciji i tematskim jedinicama originalno je naučno djelo. Knjiga ima veliku teorijsku i aplikativnu vrijednost i važnost u edukaciji studenata i doktoranada, te mladih nastavnika i istraživača u području društvenih znanosti, a posebice u ekonomskoj znanosti. Brojni autori su istraživali, pisali i objavljivali djela iz metodologije i tehnologije izrade znanstvenog i stručnog djela, međutim, vrlo je malo autora kojima je u fokusu interesa metodologija i tehnologija ekonomskih istraživanja i dizajniranja radova na akademskim studijima. Ova knjiga je enciklopedija i vodič za kreiranje i pisanje radova od prvih zamisli do znanstvene izvrsnosti. Pisana je pristupačno, razumljivo i jasno, s interdisciplinarnim znanjem, entuzijazmom i empirijskim iskustvom. Izvorna vrijednost ove znanstvene knjige ogleda se i u inoviranim načelima, pravilima, teorijama, mišljenjima, dijagnozama, sugestijama, prijedlozima i procedurama istraživanja, analiziranja, sintetiziranja i pisanja znanstvenih i stručnih radova. Knjiga je kapitalno djelo i predstavlja izvorni doprinos globalnoj znanosti.

Prof. dr sc. Ratko Zelenika, znanstveni savjetnik, profesor emeritus, Sveučilište u Rijeci, Ekonomski fakultet

Naša zemlja je u preobražaju. Potresna slika: svuda se uništava, vara, konfiskuje, porobljava. Stalno se izazivaju novi ratovi. Milioni ljudi su pod prismotrom, bojkotuju se, ubijaju. Strah se širi planetom Zemljom. Svim ovim mračnim dešavanjima upravlja jedna ruka. Malobrojni moćnici podgrejavaju ludilo i dalje: maksimalno ostvarivanje profita i smanjenje troškova! Tako glasi njihovo rešenje za svet. Većina ljudi se muči za mali broj superbogatih prevaranata!
Mi ljudi moramo da uradimo sve da povratimo snagu sopstvene intuicije, koja je malaksala zbog manipulacija. Samo to će nam zaista pružiti zaštitu. Objektivna an

aliza stoji samo naizgled u suprotnosti sa intuicijom, a zajedno obe komponente određuju da li smo u tromosti ili u pokretu.
Autor Milorad Krstić izborio se sopstvenim radom na putu od nadničara i doseljenika do uspešnog privrednika. On budnim okom posmatra prevrate našeg sveta. Apeluje svakom pojedincu da napusti pogrešne konstrukcije iz prošlosti i konačno utone u sopstvenu duhovnu snagu.

U ovom novom proširenom i ključnom izdanju svog bestselera, čuveni ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef J. Stiglic bavi se novim protivrečnostima globalizacije u Sjedinjenim Državama i Evropi.

Odmah po objavljivanju, delo Globalizacija i njene protivrečnosti postalo je granični kamen debate o globalizaciji pokazavši kako su MMF i druge velike institucije poput Svetske banke, kao i svetski trgovinski sporazumi, često radili na štetu zemalja u razvoju kojima je navodno trebalo da pomognu. Pa ipak, globalizacija je i danas loše vođena, a sada su njene negativne posledice – iskazane bujanjem nejednakosti kojem su doprinele – stigle na naplatu i u SAD i ostatku razvijenog sveta, odražavajući se kroz porast političkih nemira.

Sa novim uvodom, novim protivrečnostima, usponu Donalda Trampa i novog protekcionističkog pokreta, Stiglicove snažne i dalekovide poruke ostaju preko potrebno štivo.

U knjizi Ekonomika izdavačke delatnosti Vulf D. fon Lucius govori o zadacima i delatnostima izdavača knjiga i časopisa. U sedam poglavlja bavi se, između ostalog, organizacijom unutar izdavačkog preduzeća, marketingom u preduzeću, izdavanjem i distribucijom časopisa, oglašavanjem, elektronskim izdavaštvom, zaštitom intelektualne svojine. Autor ukazuje na složenost procesa donošenja odluka u različitim aspektima i fazama izdavačkog posla, kao i na uslovljenost tih odluka mnogobrojnim faktorima. Brojni grafikoni i tabele u knjizi olakšavaju njeno razumevanje.

Knjiga Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta jedan je od najboljih svetskih udžbenika koji se masovno koristi na američkim i evropskim univerzitetima. O tome svedoči i činjenica da je knjiga doživela već 7. izdanje, pri čemu je bitna osobina ove knjige demistifikacija tema kojima se bavi, kao i jednostavnost, preciznost i jasnoća iskaza. U tekst su unete određene izmene, ali su zadržane njegove osnovne karakteristike koje su prethodnih šest izdanja ove knjige o novcu i bankarstvu učinile najprodavanijim. To su jedinstven analitički okvir, pažljivo i postupno izvedeni modeli, potpuno integrisana međunarodna perspektiva, detaljno objašnjenje najnovijih stanovišta u monetarnoj teoriji i brojni primeri iz prakse. Radi se o jednom od retkih uspelih pokušaja da se zajedno predstave tri oblasti nedvosmisleno logički povezane: monetarna ekonomija, bankarstvo i investiranje u finansijske instrumente. Zahvaljujući tome ova knjiga omogućava čitaocu da razume pojave i procese koji se u stvarnosti događaju kao interakcija faktora iz sve tri pomenute oblasti. Zbog toga je ova knjiga korisna ne samo studentima ekonomije i srodnih škola, nego i profesionalcima.

„Kao što je Fridmenova knjiga Free to Chosee doprinela ekonomskom obrazovanju širokih slojeva u Americi, verujem da će knjiga Miroslava Prokopijevića imati sličan rezultat u Srbiji. Razlog je jednostavan. Prokopijević analizira najvažnije ekonomske principe na tako jednostavan način da ih i eksperti mogu razumeti.“ Svetozar Pejović