“Znate, osećam da je život podeljen na užasno i bedno. To su dve kategorije. Užasni bi bili, hm, ne znam, smrtni slučajevi, znate, i slepi ljudi, bogalji. Ne razumem kako oni prolaze kroz život. To je za mene zapanjujuće, znate. A bedni su svi ostali. Dakle, kada prolazite kroz život treba da budete zahvalni što ste bedni jer imate sreće što ste bedni.” Vudi Alen
Šlemil je proizvod jevrejskog folklora i fikcije, čije karakteristike i način života ukazuju na stalnu smenu ambicije i poraza. U bezbrojnim šalama o komičnim nezgodama šlemila, jevrejski pisci stvorili su književnu odušku za ono što je moglo da postane psihologija ogorčenosti i očaja. Između podrugivanja samom sebi i prenaglašene blesavosti, postoji osećaj u kome su ovi komični likovi upotrebljeni kako bi se iskazao visok nivo senzibilnosti. Budući da je šlemil kao komični lik bio dominantniji u određenim vremenskim periodima nego u drugim, proučavanje pojave i razvoja šlemilskog lika u Alenovim delima pomaže nam da razumemo neke važne aspekte jevrejsko-američke kulture danas. Ova studija pokazuje da je Alenov književni i filmski rad od velike važnosti za razumevanje daljeg razvoja šlemilskog lika i društva u koje je on smešten.
