CIRKUZANT IDEALISTA I BUDALA

Ovo izdanje posvećeno je poeziji i esejistici Varlama Tihonoviča Šalamova (1907–1982), piscu čije je ime u našem kulturnom prostoru najčešće vezivano za prozu i kapitalno delo „Priče sa Kolime", dok je njegov pesnički opus ostao u senci, poznat tek užem krugu čitalaca. Knjiga ima za cilj da upravo taj manje istraženi deo Šalamovljevog stvaralaštva učini vidljivijim i dostupnijim domaćoj publici.

U njoj su sabrani autorovi osvrti na Šalamovljeve eseje i poeziju, kao i desetak pesama u prepevu. Ti prepevi ne pretenduju da budu konačni ili „kanonski" prevodi, već predstavljaju pokušaj dijaloga sa pesnikovom rečju, traženje izraza u srpskom jeziku koji bi, koliko je moguće, sačuvao ritam, ton i etičku strogost originala, bez ukrašavanja i bez ublažavanja. Posebna pažnja posvećena je upravo onoj strogosti i svedočanskoj snazi koja Šalamovljevu poeziju čini jedinstvenom u korpusu ruske književnosti XX veka.

Dok na ulicama ključa, gospodin Tihon je „tu negde, ni blizu ni daleko, sasvim svestan“. Penzionisani profesor, prefinjeni intelektualac, izbegava novinare, ponešto beleži, vodi nekakav dnevnik i sa margine posmatra ono što svi drugi žive iznutra: revoluciju. „Obziri gospodina Tihona“ književno-filozofski su zapisi o našem trenutku: o studentskim protestima započetim 2024. i njihovoj paraleli sa 1968, o revolucionarima i kontrarevolucionarima, o „minimalistima“ koji pokušavaju da razlike prevaziđu – i o pitanju koje nadživljava svaku pobunu: šta se menja promenom vlasti, a šta samo promenom nas samih? Siniša Mitrić, profesor filozofije, kroz lik Tihona Plamenca u razgovor uvodi Hobsa i njegovog „Levijatana“, Bibliju i Svetog Avgustina, ali i požar mladosti, zavičajne predele, Trebinje i Dunav – tražeći, kako sam kaže, „pravu meru“ u vremenu podela. Knjiga za čitaoce koji o uzavrelom dobu žele da misle staloženo – sa margine sa koje se, ponekad, najbolje vidi.

Srpski bukvar nije klasičan leksikon niti suvoparna istorijska enciklopedija, već velika priča o Srbiji napisana kroz pripovesti o ljudima, gradovima, običajima, umetnosti, ratovima, kafanama, muzici, festivalima i svakodnevnom životu. U njemu se susreću Sveti Sava i turbofolk, Crnjanski i mečka Božana, manastiri i soliteri, ćevapi i zenitisti, Radio Beograd i hajduci, avangarda i vašarske pevačice – sve ono
što je vekovima oblikovalo prostor današnje Srbije.

Kroz gotovo 300 odrednica, knjiga prikazuje društvo rastrzano između tradicije i modernosti, ali i mita i stvarnosti. U isto vreme, to je i prostor izuzetne kulturne energije i pamćenja. Srpski bukvar ne donosi samo činjenice, već pokušava da sačuva atmosferu epoha, zaboravljene ljude, nestale gradove i tragove života koji su izgradili identitet Srbije.

Dobitnik četiri Emi nagrade, nagrade Pibodi i dva priznanja Udruženja scenarista otkriva svoj proces pisanja komedije - bez gubljenja razuma.

Zaboravite čekanje inspiracije. Poznati komediograf Eliot Kalen tvrdi da moramo prestati da piljimo kroz prozor čekajući da gotova fora ušeta u naš um. Umesto toga, potrebno nam je "Gajenje viceva - pouzdan proces u kom sadimo premise, negujemo strukturu i na kraju žanjemo čist humor..

Kako izgledaju veliki pisci kada siđu sa stranica svojih knjiga i postanu ljudi od krvi i mesa? U ovoj neobičnoj knjizi uspomena, Jasna Šamić vodi čitaoce kroz gradove nekadašnje Jugoslavije, ali i kroz susrete sa njenim najznačajnijim književnicima i umetnicima. Pred nama se nalaze Ivo Andrić, Meša Selimović, Mirko Kovač, Vasko Popa, Danilo Kiš, Kolja Mićević, Milan Kundera i mnogi drugi, ali ne kao kulturne ikone, već kao sagovornici, prijatelji, komšije i ljudi sa svojim vrlinama, slabostima i protivrečnostima.

Ovo nisu književnoistorijski portreti, već dragocena svedočanstva iz privatnog života jednog vremena. Kroz anegdote, pisma, razgovore i lična sećanja oživljavaju književni krugovi Sarajeva, Beograda, Pariza i Dubrovnika, dok se pred čitaocem istovremeno pojavljuje i svet koji je nestao – Jugoslavija sa svojom kulturom, gradovima i ljudima.

O autoru:
Jasna Šamić, bosansko-jugoslovenska i francuska spisateljica, piše i objavljuje na francuskom i jezicima regiona, autorica je tridesetak djela različitih žanrova i dobitnica brojnih literarnih nagrada. Prevodila je djela s evropskih i orijentalnih jezika na jezike regiona, i sa srpsko-hrvatskog i osmanskog na francuski jezik. Autorica je i dokumentarnih filmova i pozorišnih komada koje je postavljala u Parizu i Sarajevu, te glavna urednica časopisa Književna sehara, koji izlazi na jezicima regiona, francuskom i engleskom jeziku (www.balkan-sehara.com). Djela su joj prevedena na desetak jezika.

„Da li je upitno što – evo, već godinama – zapisujem i objavljujem opaske o svojim doživljajima, o razmišljanjima, o susretima, o knjigama, o ljudima? Nisam li se izložio opasnostima da se, sutra, olako sudi o meni, da neki nadobudni postdiplomac ima gotove ’argumente’ za skiciranje mog književno-psihopatološkog portreta?!”, piše Čedomir Mirković u jednom od unosa u svoj dnevnik, sugestivno naslovljenim „Izlaganje riziku”.

Dnevnički zapisi od kojih se sastoji knjiga Šta nam knjige kažu nastajali su, iz dana u dan, od početka 2000. do jeseni 2002. godine, a polazna namera bila im je da – na osnovu doživljaja, susreta, portreta, ocena, zapažanja i događaja – proprate smenjivanje dva veka i dva milenijuma.

Ova knjiga predstavlja svojevrstan nastavak: sedmo u nizu Mirkovićevih dela dnevničke proze, pored dobro poznatih naslova: Bez iluzija (1981), Ponoćni dnevnik (1985), U kritičarskoj dokolici (1987, 1989), Nove dokolice (1990), Nevidljivi okviri (1999) i 1001 dan – nadomak ćutanja (1999).

Delo Šta nam knjige kažu svojevrstan je mozaik sastavljen od Mirkovićevih probranih i lucidnih zapažanja koja se kreću od simpatičnih anegdota iz književnog i kulturnog života, preko ciničnih i satiričnih opaski, do mudrih i gotovo stoičkih saveta za prihvatanje svega što jedan složen i sadržajan život – kakav je Mirković zasigurno imao – može da nametne.

Na stranicama ovih dnevnika pojavljuju se neke od najeminentnijih ličnosti iz kulture i javnog života, kao što su Milorad Pavić, Branko Radičević, Duško Radović, Ivo Andrić, Matija Bećković, Aleksandar Tišma i brojni drugi, ali Mirković u ovim zapisima daje prostor i potpuno nepoznatim slučajnim prolaznicima čije je živopisne, komične i neretko apsurdne izjave načuo tokom godina i zabeležio ih u segmentima pod nazivom „Rečenice s pločnika“.

U izdanju koje je pred nama čitaoci će se susresti s tekstovima nekada objavljivanim po listovima i časopisima (mahom u Letopisu Matice srpske), na kojima nisu vršene nikakve naknadne intervencije, bez obzira na to što su burna zbivanja najnovijeg razdoblja nudila priliku za revizije uz novu i dopunsku argumentaciju.

Ovo delo nije samo dokument turbulentnih događaja u politici i kulturi dvehiljaditih, već i prozor u lični svet jednog od naših najzapaženijih književnih kritičara, esejiste i izdavača. Na odmet nije ni činjenica da ove stranice obiluju izvrsnim literarnim preporukama i nezapaženim biserima koje je autor, tokom decenija u svom poslu, izdvojio za nas.

Reči kao da se više ne povezuju s onim na šta referišu, zato što je sigurnost značenja razneta; reči su postale slične valuti pod inflacijom – prazne, uvredljivo bezvredne. Reči onda moraju da budu korišćene drugačije, možda sa manje izvesnosti i samosvesnije: samosvesna poteškoća. Reči, kao recimo kod Beketa, možda čak moraju da umru, da propadnu u tišinu.
U knjizi Kako se gradi priča, književni kritičar Džejms Vud vodi čitaoce kroz mehanizme pripovedanja. Ovo nije priručnik sa gotovim receptima za pisanje, već dubinska analiza postupaka koji fikciju čine uverljivom i živom. Vud objašnjava temeljne tehnike proze pomoću kojih se grade uverljivi, slojeviti i duboki junaci, ali i atmosferični i opipljivi književni svetovi.
Strastvenim čitaocima ova knjiga nudi novu prizmu kroz koju će posmatrati omiljena dela, otkrivajući skrivenu arhitekturu iza priča koje vole. Za autore, ova knjiga predstavlja neprocenjiv alat za razumevanje sopstvenog zanata i podizanje svesti o pripovedačkim odlukama.
Pronicljivo podsećanje na temeljne principe koji garantuju trajnost izmaštanom delu.

Dvadeset priča koje podsećaju da iza svake dijagnoze stoji čovek

Rende je zbirka od dvadeset priča nastalih iz višedecenijskog iskustva autorke kao lekarke u Savetovalištu za HIV i sidu Studentske poliklinike u Beogradu. Inspirisane stvarnim događajima, ove priče vešto spajaju dokumentarnu osnovu i književnu fikciju, uz potpuno očuvanu anonimnost ljudi čije su sudbine poslužile kao inspiracija.

Kroz dirljive ispovesti i životne situacije koje se mogu dogoditi svakome, knjiga prati gotovo četvrt veka borbe protiv stigme, straha i predrasuda – od vremena kada je HIV bio gotovo sinonim za smrtnu presudu do savremenog doba, u kojem zahvaljujući terapiji ljudi sa HIV infekcijom mogu da vode dug i kvalitetan život.

Svaka priča donosi drugačiju ljudsku sudbinu, ali ih povezuju univerzalne teme ljubavi, gubitka, poverenja, krivice, prihvatanja i nade. U središtu svih ispovesti nalazi se savetnica koja sa velikom empatijom sluša, razume i pomaže ljudima u njihovim najtežim trenucima, pokazujući koliko su saosećanje i razgovor važni u procesu izlečenja i prihvatanja.

Napisana jednostavnim, neposrednim stilom i bogata autentičnim dijalozima, Rende istovremeno je uzbudljiva zbirka priča, dragoceno svedočanstvo jednog vremena i knjiga koja podstiče razmišljanje o ljudskosti, toleranciji i odgovornosti. Ovo je delo koje ruši predrasude, razvija empatiju i podseća da razumevanje često predstavlja prvi korak ka promeni.

Rende će posebno zainteresovati čitaoce koji vole istinite životne priče, društveno angažovanu književnost i knjige koje ostavljaju snažan emotivni utisak i dugo ostaju u sećanju.

Miodrag Lekić, po svom ukupnom intelektualnom zalaganju predstavlja
osobenu ličnost u Crnoj Gori, šarmom, obrazovanjem, načinom mišljenja
i ponašanja, ali i smislom za produbljene analize različitih fenomena, od
političkih do kulturnih i duhovnih.
Posebno je u ovoj knjizi dragocjeno svjedočanstvo o Borislavu Pekiću u
kojem Lekić minuciozno oslikava portret velikog pisca, dat i kroz prizmu
lične komunikacije i neposrednih susreta.
Sve u svemu Miodrag Lekić, koji je zapažen na našoj kulturnoj i političkoj
sceni, daje nam na uvid obilje zanimljivih dešavanja, situacija i događaja,
odmjereno, promišljeno, na njemu svojstven gospodstveni način.
— Prof. dr Sonja Tomović-Šundić
Privilegija je čitati tekstove Miodrag Lekića, i to višestruka. Autor ovih tekstova
je intelektualac renesansnog obrazovanja, elitini diplomata, tvorac
jedne ozbiljne „Istorije Italije“, pisac sjajnih tekstova koje, jednostavno rečeno,
ne bi mogao napisati niko drugi. Ovi tekstovi donose njegovo znanje,
razgranato i široko, koliko se god on trudio da sve to saopšti nepretenciozno,
ali i jednu starinsku otmenost koja svemu daje dodatnu dimenziju,
narativnu i intelektualnu.
— Balša Brković, književnik
Autor u analizama uspeva da sačuva svu neophodnu širinu, dubinu i nadu
za moguću i neophodnu alternativu. Sadržaj, jezik i stil Miodraga Lekića,
u ovoj, kao i u njegovim drugim knjigama i tekstovima, odlikuje danas isto
tako retka simbioza i sinteza erudicije i elegancije. U svakom slučaju, još
jedan razlog, da ovu knjigu svakako pročitate.
— Prof. dr Milan Popović

Pisana znanjem i stilom profesora međunarodnih odnosa i diplomatije,
knjiga Saše Kneževića nastaje u periodu velikog sloma međunarodnog
sistema. Dakle, u vremenu kada je stari svjetski poredak zamijenjen
„novim svjetskim neredom“, koji kao tranzicioni dominantno
karakteriše haotičnost i neizvjesnost. Između ostalog, zato ovi vrlo
analitički ogledi profesora Saše Kneževića predstavljaju korisno i zanimljivo
štivo, kako za stručne krugove, tako i za sve one koji žele da
razumiju savremene međunarodne odnose i aktuelne događaje u svijetu.
Miodrag Lekić
Knjiga „Pravo sile: trendovi međunarodnih odnosa“ profesora Saše
Kneževića predstavlja slojevitu naučnu studiju međunarodnih odnosa
koja, polazeći od klasičnih teorijskih okvira, analizira savremene geopolitičke
procese kroz prizmu odnosa moći i legitimnosti. Knjiga je
podjednako namijenjena stručnjacima iz oblasti međunarodnih odnosa,
kao i široj publici koja će pronaći i brojne reference na književnost,
istoriju i film koje dodatno produbljuju njenu interpretativnu dimenziju.
Snažno akademski utemeljeno, ovo djelo nosi i jak autorski pečat, nudeći
originalne uvide i kritički odmak od dominantnih narativa o globalnom
poretku.
Boris Vukićević

Pogled na devetu umetnost iz ugla društvene teorije od strane internacionalnog strip autora koji je radio na nekim od najvećih filmskih i gejming franšiza iz sveta savremene popularne kuluture poput Ratova Zvezda, Robokapa, Gorštaka, Senke, Fantoma, Gospodara Pakla Klajva Barkera i drugih.

„Čest je kulturni fenomen da se naši najbolji filmski autori okreću pisanju. Kad im je režim onemogućio da snimaju, oni su se okrenuli jednostavnijem i jeftinijem načinu pričanja priča. Od toga je teško stradala kinematografija, kojom vladaju ulizice i nesposobnjakovići, ali književnost bilježi veliki dobitak. Knjiga koju držite primjer je takve jedne sreće u nesreći. Markovića i Grlića nagovorili smo da se dopisuju u času kad im je njihov redateljski posao bio sve nedostupniji. Oni su nam pokazali kako istinski talent, bez obzira na to je li riječ o pokretnim slikama ili riječima, uvijek nađe način da se izrazi. S nenadmašnom pripovjedačkom vještinom i strašću njih dvojica bilježe političke prevrate, društvene lomove, zanosne večeri, mamurna jutra, sramotna barbarstva, trijumfe ljudskosti, blistave uspjehe i neoprostive promašaje. Osobito je zadivljujuće i za primjer mlađima, kako su kroz duga desetljeća naših političkih užasa, između gomila onih što su se bijedno pokoravali diktaturama, Marković i Grlić ostali gospoda, neustrašivo uspravni i svoji.“ – Ante Tomić

„Njih dvojica su nacionalna klasa reditelja i dokaz da je za sreću potrebno troje – Goran, Rajko i portal Velike priče gde se dopisuju iz nedelje u nedelju. Ćaskaju o raljama života a ova knjiga je sabirni centar tih tekstova. Njih dvojica su majstori, majstori. Neka ostane među nama – to dopisivanje je zarazno kao variola vera.“ – Dragoljub Draža Petrović