I nekoliko godina nakon objavljivanja Ukradenih života, ovo delo nastavlja da izaziva neverice i polemike. Tema nam je izuzetno bliska i poznata. Nestale bebe iz porodilišta. Ipak, iza te rečenice stoji čitav niz ozbiljnih krivičnih dela, moralno i ljudski neprihvatljivih, potpuno izopačenih. Autor dokumentovano na primeru Frankove Španije, kada je ceo proces započet, ali se nastavio i nakon pada Frankove diktature, ilustruje čitavu matricu i obrazac krađe dece, njihovu kupoprodaju i zatim lažno usvajanje kao čin legalizovanja krađe dece. Monstruozan scenario koji je do današnjeg dana ostao neistražen, kojim se bave pojedinci željni istine i razotkrivanja nezampaćenog zločina, čije razmere, iz današnje perspektive,teško možemo do kraja sagledati.
“Istraživanje je krenulo početkom 2005. Na prvom mestu, logično, tražili su od matičara u Saragosi originalne izvode o rođenju brata i sestre, Pedra i Pilar, i izvod iz matične knjige umrlih za Pedra Garsiju Asona, kao i sva javna dokumenta koja su neophodna za upisivanje pomenutog upokojenja.Prva nepravilnost koju su uočili, a koja je bila prilično očigledna, bila je da se upis smrti obavio jednostavno na osnovu usmene izjave direktora Provincijskog porodilišta, kada se pretpostavlja da u takvim slučajevima bolnička ustanova treba da ima na raspolaganju dovoljan broj dokumenata koji se prilažu matičaru kao dokaz da je dete umrlo. Zapravo, zakon utvrđuje da će u takvim slučajevima biti neophodna potvrda o smrti, koju potpisuje jedan od doktora zaposlen u bolnici.
Učinilo im se i poprilično čudnim što je Odeljenju za vođenje matičnih knjiga kao datum smrti prijavljen 9. april u 17.30, kada se smrt navodno odigrala 7. IV u devet ujutro. Pošto je za pogreb neophodno odobrenje iz Odeljenja za matične knjige, on se verovatno obavio van uobičajenih rokova, bez ikakvog primetnog razloga za to.”
