Profesionalni kolumnisti najčešće poseduju spisateljsku veštinu, ali zbog ritma pisanja koje im nameću ugovori s novinama, njihovi tekstovi često boluju od nedostatka novih ideja i vrve od autocitata. Kolumnisti amateri, opet, često plasiraju izanđale ideje koje se samo njima čine novim, ali i kada imaju šta da kažu, često nisu sposobni da to formulišu na adekvatan način. Idealan kolumnista je, dakle, čovek koji tom poslu pristupa kao amater, u smislu lišenosti obaveze da piše što više zbog zarade, a kao vrhunski profesionalac, u smislu samokritičnosti i veštine.
Ljudi koji su se približili pomenutom idealu uvek su bili malobrojni, a u današnje vreme se istinski retko sreću. Ta činjenica zbirku tekstova Predraga Brajovića, talentovanog pisca koji je davno odlučio da svoju egzistenciju obezbeđuje na način koji s pisanjem nema veze, ali nije odustao od pisanja za svoju dušu, čini posebno dragocenom.
