Proizvodi

Osnovni Priručnik za Simbole, Otvaranja i Precizna Tumačenja

U bestseleru Velika Knjiga o Anđeoskom Tarotu, najprodavaniji autor Redli Valentajn nastavlja svoje revolucionarno delo Anđeoske Tarot Karte, pružajući konačni vodič kroz mističnu umetnost Tarota. Uklanjajući strah, zabrinutost i tajnovitost iz ovog procesa, Redli ponovo predstavlja svetu ovaj Božanski jezik, a da pri tome ne umanjuje neverovatnu tačnost i bogatstvo detalja po kojima je Tarot poznat.
Ova fascinantna knjiga vas vodi kroz putovanje Sanjara u Velikim Arkanama, kartu po kartu, u potpunosti objašnjavajući svu magičnu simboliku prisutnu u Tarotu. Razumećete značaj svake grupe Malih Arkana i njihovu povezanost sa vašim svakodnevnim životom, a takođe ćete steći i jasno razumevanje dvorskih karata, upoznajući svaku od njih kao da su stvarne osobe.
Redli otkriva neverovatne uvide u vaša pitanja i brige koje proističu iz različitih rasporeda karata — i pritom vas uči kako da kreirate svoja sopstvena otvaranja!

Tarot je od davnina cenjen zbog davanja detaljnih i tačnih prognoza. Ovo je prvi Tarot špil koji je kreiran da bude 100% blag, siguran i pouzdan! Svi izrazi u ovom špilu, kao i ilustracije Stiva A. Robertsa, pozitivni su i lepi, a pritom zadržavaju magičnu efikasnost tradicionalnog Tarota.
Prateći priručnik pruža vam uputstva korak po korak kako da izvršite precizna tumačenja za sebe ili druge i objašnjava opšte značenje svake karte.
Bogate simbolikom i slikama — uključujući anđele, arhanđele, zmajeve, jednoroge, vile i sirene — Anđeoske Tarot Karte pružiće vam inspirativne smernice na vašem životnom putu!

Sunce se nalazilo u znaku Škorpiona, koji je prema staroj
tradiciji, povoljan za lekare, te posrednike „između otrova i
zdravlja“, kad se rodio Paracelzus (Phillippus Aureolus Theophrastus
Bombastus von Hohenheim- kanton Švic 1493-1541),
švajcarski filosof, lekar i alhemičar, jedan od najčuvenijih fizičara
i okultista Srednjeg veka, otac hermetičke medicine, u
onom značenju u kojem evropski hermetizam možemo poistovetiti
sa filosofijom alhemije, to jest doktrinom i teorijom
minerala, biljaka i planeta, s veštinom alhemijskih operacija i
spekulacija. Otac mu je bio lekar. Godine 1516. Paracelzus dobija
diplomu lekara, i potom, nekoliko godina provodi u službi
vojnog lekara (u venecijanskom, holandskom i danskom ratu).
Godine 1527. postaje gradski lekar i „honorarni profesor“ u
Bazelu, ali nije imao dugačku karijeru zbog neprijateljstva i
podmetanja kolega.
Ko je bio Paracelzus? „Luter medicine, jedna od velikih
pojava renesanse i jedna od najplodnijih“ (Karl Gustav Jung);
„Jedna od najčudnovatijih pustolovina u istoriji ljudske misli,
istinski učenjak koji je, u svojoj borbi protiv aristotelovske
fizike i klasične medicine, postavio temelje moderne eksperimentalne
medicine“ (Aleksandar Koare).



KNJIGU SU CITIRALI:

Milutin Nenadović i dr., „Najčešće dijagnoze kod kojih je potrebno fizičko sputavanje bolesnika sa psihijatrijskim poremećajima: humanost na proveri“, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Dec., 2011.
Paracelzus je značajan za istoriju psihijatrije i za ideju ovog teksta. On je bio poslednji srednjovekovni lekar i prvi moderni lekar (16. v.). Tvrdio je da „mentalne bolesti“ nemaju ništa sa đavolima, već su posledica hemijskih poremećaja.

Živka Juričić, „Dekonstrukcija pojma pharmakon: temelj za novo promišljanje etike lijekova dostupnih u savremenom društvu“, Socijalna ekologija, Vol. 23, No. 3, 2014.
Budući da je u poslednje vreme sve više dokaza da besavjesnost čovjeka raste, razumljivo je da raste i „želja“ kao stvarna potreba, za jednom novom etikom lijekova.
Sunce se nalazilo u znaku Škorpiona, koji je prema staroj
tradiciji, povoljan za lekare, te posrednike „između otrova i
zdravlja“, kad se rodio Paracelzus (Phillippus Aureolus Theophrastus
Bombastus von Hohenheim- kanton Švic 1493-1541),
švajcarski filosof, lekar i alhemičar, jedan od najčuvenijih fizičara
i okultista Srednjeg veka, otac hermetičke medicine, u
onom značenju u kojem evropski hermetizam možemo poistovetiti
sa filosofijom alhemije, to jest doktrinom i teorijom
minerala, biljaka i planeta, s veštinom alhemijskih operacija i
spekulacija. Otac mu je bio lekar. Godine 1516. Paracelzus dobija
diplomu lekara, i potom, nekoliko godina provodi u službi
vojnog lekara (u venecijanskom, holandskom i danskom ratu).
Godine 1527. postaje gradski lekar i „honorarni profesor“ u
Bazelu, ali nije imao dugačku karijeru zbog neprijateljstva i
podmetanja kolega.
Ko je bio Paracelzus? „Luter medicine, jedna od velikih
pojava renesanse i jedna od najplodnijih“ (Karl Gustav Jung);
„Jedna od najčudnovatijih pustolovina u istoriji ljudske misli,
istinski učenjak koji je, u svojoj borbi protiv aristotelovske
fizike i klasične medicine, postavio temelje moderne eksperimentalne
medicine“ (Aleksandar Koare).



KNJIGU SU CITIRALI:

Milutin Nenadović i dr., „Najčešće dijagnoze kod kojih je potrebno fizičko sputavanje bolesnika sa psihijatrijskim poremećajima: humanost na proveri“, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Dec., 2011.
Paracelzus je značajan za istoriju psihijatrije i za ideju ovog teksta. On je bio poslednji srednjovekovni lekar i prvi moderni lekar (16. v.). Tvrdio je da „mentalne bolesti“ nemaju ništa sa đavolima, već su posledica hemijskih poremećaja.

Živka Juričić, „Dekonstrukcija pojma pharmakon: temelj za novo promišljanje etike lijekova dostupnih u savremenom društvu“, Socijalna ekologija, Vol. 23, No. 3, 2014.
Budući da je u poslednje vreme sve više dokaza da besavjesnost čovjeka raste, razumljivo je da raste i „želja“ kao stvarna potreba, za jednom novom etikom lijekova.

THEOPHRASTUS BAUMBAST VON HOHENHEIM, poznatiji
kao Paracelzus, slavni švajcarski lekar, alhemičar i okultista iz šesnaestog
veka, rođen je 10. novembra 1493. godine u Sihlbrückeu, blizu
Einsiedelna, u kantonu Schwyz, a preminuo je 24. septembra 1541.
godine u Salzburgu.
Savremenik Karla V, Lutera, Erazma i Korneliusa Agripe, Paracelzus
se izdvaja kao izuzetna ličnost koja je dugo vremena bila neshvaćena
i od učenih i od neukih.

Vama, koji ste vešti u Alhemiji, kao i svima vama koji se nadate
velikim bogatstvima ili ponajviše žudite za stvaranjem zlata i srebra,
što Alhemija na razne načine obećava i podučava; isto tako i vama,
koji dobrovoljno podnosite trud i nevolje, ne želeći da se oslobodite
od njih dok ne postignete svoje nagrade i ispunjenje obećanja koja su
vam data; svakodnevno iskustvo pokazuje da od hiljada vas, niti jedan
ne uspe ostvariti svoju želju. Da li je to neuspeh Prirode ili Umetnosti?
Kažem vam, nije; već je to, pre svega, greška sudbine ili nespretnosti
samog izvršioca.

Deset traktata:

Zora Filozofa
Blago svih Blaga za Alhemičare
Nebo Filozofa
Sedam odbrana
O najvišim misterijama prirode
O okultnoj filozofiji
Hermetička filozofija
Hermetička astronomija
Knjiga o Nimfama, Silfima, Pigmejima i Salamanderima, i o drugim duhovima
Proročanstva

Knjiga o Totu koja obuhvata 22 Arkane Tarota. Izvorno objavljen 1889. godine. Ovaj špil je prvi koji je direktno povezao Tarot s Kabalom. Nacrti su napravljeni prema uputstvima Stanislasa de Guaita, a špil je obnovljen iz originalnih ilustracija. Njegov špil je prvi koji je imao hebrejsko pismo na kartama, i prvi špil koji ilustruje okultna učenja još od Etelinog iz 1787. godine.

Tarot Srednjovekovnih Slikara. Prvi put objavljen 1926. godine. Virt je ovde osmislio 22 glavne karte (Arkane) s naglaskom na simboliku i Kabalu,
integrišući srednjovekovne ezoterične tradicije. Karte su bogate simbolima i ilustracijama koje se oslanjaju na starinske tehnike bojenja, uključujući blage efekte šablona. Virt je izradio samo Tarot Velikih Arkana, nikada potpun špil od 78 karata. Virtovi špilovi nisu samo alat za divinaciju, već i sredstvo za proučavanje i razumevanje dubljih ezoteričnih principa.

Tarot Magova(Tarot Čarobnjaka) (Tarot Srednjovekovnih Ilustratora) je knjiga Osvalda Virta objavljena 1927. godine. Ova knjiga je rezultat Virtovih 40-godišnjih istraživanja Tarota kroz prizmu Masonskih i Kabalističkih učenja. Virt u knjizi detaljno objašnjava svoj Tarot špil iz 1926. godine. Njegov pristup Tarotu naglašava duboku simboliku i ritualnu upotrebu karata kao ključa za univerzalnu mudrost. Knjiga je poznata po jasnom i konverzacijskom stilu pisanja, koji se ističe u poređenju s tadašnjim uobičajenim okultnim delima.

Komplet je u luksuznoj kutiji i sadrži knjigu + špil od 79 karata (11 x 7,5 cm)

Od svog prvog objavljivanja 1994. godine, Osho Zen Tarot je postao moderan klasik. Njegove bogate i razigrane slike, zajedno sa saosećajnim, neosuđivačkim i pronicljivim komentarima, dotakle su milione ljudi širom sveta, na desetine jezika.

Tokom više od trideset godina spontanih razgovora sa učenicima i prijateljima, Osho bi odgovarao na njihova pitanja ili komentarisao učenja velikih svetskih mistika i svetih pisama. Njegovi razgovori i dalje donose sveže uvide u sve, od nejasnih vedskih spisa do poznatih Isusovih izreka. Govori sa jednakim autoritetom o Hasidima i Sufima, Baulsima, Jogi i Budistima. Konačno, Osho se koncentriše na prenošenje jedinstvene mudrosti Zen-a, jer, kako kaže, Zen je jedina duhovna tradicija čiji je pristup unutrašnjem životu ljudskih bića izdržao test vremena i još uvek je u potpunosti bitan za savremeno čovečanstvo.

Sadržaj knjige koja prati ove prelepe karte Tarota izvučen je iz ovih razgovora i nastavlja nam donositi sveži uvid u kontekst ovog Zen Tarota, a koji se naziva “igra” kako bi se takođe naglasili i razigranost i nesigurnost koje Osho donosi Tarotu .

Knjiga „Plač Stare Srbije“ arhimandrita i igumana dečanskog Serafima Ristića, štampana u Zemunu 1864. godine je svojevrsni apel za pomoć u zaštiti ljudskih prava potlačenog srpskog i pravoslavnog življa na Kosovu. U knjizi arhimandrit Serafim pojedinačno i poimence navodi brojne slučajeve kršenja zakona, koji ostaju nekažnjeni od strane tadašnje, otomanske vlasti.

Potresno svedočanstvo životu u teškom vremenu koje je trajalo predugo. Stanje srpskog naroda pod tursko-albanskim igom sredinom XIX veka najbolje pokazuje sudbina manastira Dečana. Manastir je bio pod zaštitom turskih vlasti i albanskih „vojvoda“, ali je njegova sudbina u krajnjoj liniji zavisila od lokalnih namesnika. Sredinom XIX veka lokalne vlasti su mahom bile neraspoložene, iz verskih razloga, da ovoj hrišćanskoj bogomolji pruže punu zaštitu, ili su bile nemoćne da spreče prekomerno i svojevrsno pljačkanje manastira od strane nekih Albanaca muslimana. Žalbe monaha nisu pomagale: sultanov ferman iz 1849, kojim je obećana zaštita carske lavre, nije imao nikakvog stvarnog dejstva, jer „u planini ferman ne važi“ [urmanda ferman jok]. Zato se arhimandrit dečanski Serafim Ristić obraća „prošenijem“ ruskom caru Aleksandru II, 15. februara 1859, u kome braća manastira Dečana „sa suzama se mole za snažnu zaštitu od divlji i svirepi Arnauta, koji se Boga ne boje, a carske turske zapovesti ne slušaju. Ova obitelj Gospoda Vsedržitelja opkoljena sa sviju strana ovim nepokornim plemenom, zaista se naodi kao u lavovim ustima“. Serafim upozorava ruskog cara da će taj zulum, a s druge strane oskudica u novcu, primorati bratiju „da ostave ovaj divni spomen pravoslavni vremena serbskoga naroda, ovu jedinu potporu pravoslavija u ovome kraju, ovu jedinu utehu poraboćenih vernih“.

Knjiga ova „Dečanski spomenici“ ima tri dela: prva sadrži materijal za narodnu istoriju, u drugoj je materijal za istoriju Srpske crkve; a u trećoj je opis monastira visokih Dečana, u kom je preimućstveno obraćena pažnja na monastirsku upravu i njihove običaje.

Štampajući ove Dečanske spomenike, ja želim time navesti i ostale starešine naših monastira, da i oni iznesu na javnost sve starine kakve se u monastirima čuvaju i time olakšaju trud onima, koji se zanimaju sa Srpskom istorijom.

U Beogradu
Na Blagovesti 1864. god.
Arhimandrit monastira Visokih Dečana
Serafim Ristić

„Srbijo..! Majko..! Oprosti deci svojoj, koja u želji da te oču-
vaju svetlu i neokaljanu, napustiše toplo okrilje tvoje. Majko... na tvojim bolnim i ranjenim grudima ostaviše bez zaštite sve što im je u životu drago i milo bilo. Ostaviše stare roditelje, žene i decu, braću i sestre. Ostaviše te deca tvoja bolnu i ranjenu i pođoše preko neprelaznih krševa albanskih, preko širokih i dalekih mora, da prenesu svetlo i neokaljano ime tvoje.

Deca tvoja posejaše puteve svoje leševima i kostima svojim, natopiše krvlju svaku stopu puta... ali pronesoše ime tvoje svetlo i ono blesnu kao sunce u dalekom, ponosnom svetu. Srbijo... majko... dok su na tvojim ranjenim grudima sirote naše grčile se i plakale, dok su nejaka deca naša kopala i poslednji korenak da njime utole strašnu glad... a svojim suznim očima pogledala za nama, kao da nas pitaju:

Kome nas ostaviste? - dotle su deca tvoja, koja te napustiše, životima i krvlju beležila puteve svoje... A kada su deca tvoja padala na hladne stene i gole krševe albanske, slomljena glađu, zimom i umorom, oči njihove bile su upravljene tebi majko Srbijo...

Ova knjiga je prvi put objavljena 1917. godina u Švajcarskoj, u vrlo malom tiražu. Sada, posle 106 godina, prvi put izdanje u Srbiji.

Prva knjiga koja je napisana o prelasku i stradanjima srpske vojske preko Albanije. U okviru knjige se nalazi i 30 fotografija Ljubiše Valića, ratnog slikara, fotografa i snimatelja. Ova knjiga vas neće ostaviti ravnodušnim.

Predgovor – Dr Goran Gavrić

Kamasutra je najstariji priručnik o erotici i ljubavi. Ali ona je više od knjige o seksu, ona je o umetnosti života o nalaženju savršenog partnera, o održavanju snage zdravog braka, prepuštanju uživanjima zrelog doba, životu kurtizana ili životu sa njima, korišćenju droga i naravno, o mnogim pozama dostupnim ljubavnicima tokom seksa radi mnogih uživanja koja mogu pružiti jedno drugome. Kamasutra je originalno napisana na sanskritu, književnom jeziku drevne Indije, tokom trećeg veka nove ere, najverovatnije u Severnoj Indiji. Obuhvata enciklopedijski pregled svih mogućih aspekata seksa sa pažljivo proučenom seksualnom psihologijom. Napisana je dramskim, pripovedačkim stilom koji pleni dok govori o umetnosti uživanja, zavođenja i slobodi.

Za Pitagoru i njegovo bratstvo, brojevi su ona bestelesna suština i večiti uzor po kome se uređuje ceo svet. Pri tome brojevi mogu biti obični, naučni i čisti ili božanski. Neka vam novac bude na poslednjem mestu, a ljubav i razumevanje kao i činjenje dobrih dela na prvom.

Ovo je prva knjiga koja je udžbenik numerologije. Učenje ide po lekcijama, da bi se omogućio što bolji i lakši pristup materiji.

Anđela Slobodina (1948 – 2013) je bila Predsednik Udruženja numerologa Evrope, a svoj život je posvetila tumačenju astroloških značenja. U svojoj karijeri je sarađivala sa svim domaćim medijima, a svoje znanje je pretočila i u knjige. Dobitnik je mnogih nagrada kao i nagrade "Beogradski pobednik". Ovaj Udžbenik Numerologije nam daje informacije o tome kako se brojevi mogu povezati sa tajnama ljudske duše i pruža mogućnosti da osoba koja raspolaže posebnim sposobnostima, tačnije sa razvijenim modalitetima svesti, parasvesti, može uspešno koristiti tekovine da bi prodrla, možda, i u tajne budućnosti. Zato, ova knjiga, može biti od koristi za svakog čitaoca koji traga za tajnama koje pružaju brojevi.

Komplet je u luksuznoj kutiji i sadrži knjigu + špil od 80 karata (11,5 x 6,5 cm)

U ovom kompletu pored priručnika dobijate i špil od 78 karata + još dve karte. Ovaj špil je poznat kao ARNOULT 1748. Ovo je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih špilova tipa Besançon. Glavna razlika u odnosu na klasične špilove je da su Prvosveštenica i Papa (Hijerofant) prikazani kao Junona i Jupiter. Dve karte koje se dodatno dobijaju u ovom špilu jesu upravo Prvosveštenica i Papa, tako da možete koristiti obe varijante, po želji.
Takođe, nekim kartama ovog špila vraćeni su neki originalni detalji, koji su iz nepoznatih razloga tokom godina uklanjani ili zamenjeni nekim drugim detaljima.

Onakav kakav je dospeo do nas, Letopis je doista latinski istoriografski spis, mada se
za njegova pisca najčešće tvrdi da je slovenskog porekla i da je pisao na srpskom.
Njegov Uvod, koji je trebao da nam pruži neka osnovna obaveštenja o jeziku dela i
narodnoj pripadnosti autora, uneo je dosta pometnje u ta pitanja.
Pisac Uvoda tvrdi u prvoj rečenici da je, na molbu raznih ličnosti iz Bara, preveo sa
slovenskog na latinski Knjigu o Gotima (libellum Gothorum) koja se na latinskom zove
Regnum Sclavorum. U toj knjizi su zapisani svi njihovi ratovi i dela. Kada se to dovelo u
vezu sa drugom, već analiziranom, rečenicom, u kojoj autor tvrdi da ništa drugo nije
napisao sem onoga što je čitao i slušao kao pravu istinu, prirodno se iz toga dvoga
zaključilo da je Letopis bio prvobitno napisan na slovenskom, odnosno srpskom, a da
ga je docnije u svojoj starosti (vim inferens meae ipsae senectuti) sam pisac preveo na
latinski.
Potpuno verujući ovim izjavama, F. Šišić je dao veoma određene odgovore na pitanja
Dukljaninove narodne pripadnosti i prvobitnog jezika Letopisa. Za njega je jasno „da je
Pop Dukljanin bio Sloven (Srbin) iz Zete“. On misli još da se „može s dosta razloga
pozitivno odgovoriti“ i na pitanje jezika njegova dela, jer, kako kaže, „stoji potpuno
pouzdano, da je u dukljanskoj državi bilo već i pre 1089. manastira slovenskoga
karaktera“, koji su „mogli i u Zeti već XII veka da budu u neku ruku književna centra“.
Drugim rečima, prvobitni tekst Letopisa bio je na srpskom jeziku, delo je srpskog
sveštenika, a sam pisac preveo ga je i na latinski.
Šišić nije usamljen u svom tvrđenju da je ceo Letopis jedna „literarna celina“ i da ga je,
sem izvesnih docnijih interpolacija, sastavio i napisao isti pisac. Ipak, većina drugih
istraživača smatrala je da u Letopisu ima nekoliko, nezavisno nastalih delova, koje je
spojio u jednu celinu neki docniji pisac i kompilator, kome treba pripisati i uvodne reči,
ukoliko nisu i one još docniji dodatak.
Knjiga sadrži:
- kartu geografskih podataka Dukljaninovih
- genealogiju Dukljaninove dinastije Svevladovića

Komplet je u luksuznoj kutiji i sadrži knjigu + dva špila karata
Karte:
- Lenormand karte za proricanje sudbine – 36 karata u svojoj posebnoj kutiji (9 x 6 cm)
- Veliki Astro mitološki Lenormand špil – 54 karte (11 x 7,5 cm)
Knjiga:
- Zaveštanje Marije Lenormand – Adv. Đorđe Lazarević (1849. god.)
- Uputstvo za Lenormand karte za proricanje sudbine
- Uputstvo za veliki Astro-mitološki špil

Slaveći i sam Svetoga Jovana kao svoje krsno ime, želeo sam odavna da za
svoje sasvečare, kao i za sve dobre pravoslavne Srbe, napišem život našega velikog
sveca. S toga sam već od više godina pročitavao što god sam u raznim književnostima
nalazio napisano o Svetom Jovanu. I ova knjižica, koju sad predajem u ovom obliku
javnosti, plod je toga pročitavanja i proučavanja. Nisam ni nameravao da pišem učeno
delo, puno navoda iz mnogobrojnih drugih dȇla. Želeo sam da čitaocima iz šireg
našega čitalačkog kruga pružim knjigu, u kojoj će jasno i razumljivo biti izloženi glavni
događaji iz života Svetoga Jovana, i da time podmirim jednu potrebu, za koju mi je
izgledalo da doista postoji.
Neka je Slava našem velikom svecu! Neka se njegovo sveto ime slavi u
srpskome narodu kroz sve vekove, dokle traje sunca i meseca!
O autoru:
Čedomilj Mijatović je rođen 1842. godine u Beogradu. Otac, rodom iz Jaska u Sremu, bio je profesor zemljopisa i istorije u Kragujevcu i Prvoj beogradskoj gimnaziji u Beogradu, a majka Kristina-Rahela bila je iz Velikog Bečkereka i imala je špansko poreklo. Krstila ga je sestra kneginje Perside Karađorđević u Sabornoj crkvi u Beogradu i dala mu ime Čedomilj. Majka ga je uvek zvala Čedomir. Tako se oba oblika imena nalaze na njegovim spisima, kao i ime kojim su mu tepali - Čeda ili Čedo. Osnovnu školu, gimnaziju i Licej završio je u Beogradu, na Velikoj školi studirao je pravne nauke, da bi zatim studirao političko-ekonomske nauke na univerzitetima u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Na studijama se upoznao i oženio Engleskinjom Elodijom Loton. Po povratku u Srbiju radi neko vreme kao profesor Velike škole, a zatim se uključuje u politički život.
U srpsku politiku politiku uveo ga je Jovan Ristić, vođa liberala i veliki rusofil. Pod njegovim patronatstvom Mijatović 1873. prvi put ulazi u vladu kao ministar finansija, ali je i sekretar mladom knezu Milanu s kojim će se u to vreme zbližiti. Nakon Berlinskog kongresa Čedomilj Mijatović postaje politički protivnik Jovanu Ristiću, a na spoljnu politiku počeće da gleda potpuno različito od njega. U nekoliko koraka, Mijatović je prešao put od rusofilije, preko mađarofilije – pri čemu je značajnu ulogu u tome imalo i njegovo iskustvo s grofom Andrašijem - do austrofilije.
„Imao je lakoću govora i brzinu zaključivanja koja se nije sviđala ljudima iz naroda“, zapisao je o njemu Slobodan Jovanović. Sam je jednom rekao da bolje poznaje Englesku nego Srbiju. Divio se Gledstonu, pisao o Kosovu, potpisao Tajnu konvenciju sa Austrougarskom. Bio je univerzitetski profesor, predsednik Srpske kraljevske akademije, književnik, prevodilac, jedan od osnivača Srpske centralne banke, ministar spoljnih poslova, srpski poslanik u Londonu, austrofil i anglofil.

Pjotr Demjanovič Uspenski (1878 - 1947)
Najčuvenije delo P.D. Uspenskog `U potrazi za čudesnim - fragmenti nepoznatog učenja` predstavlja beleške Uspenskog, prikupljene tokom osmogodišnjeg rada u svojstvu Gurđijevog učenika i u njemu on izlaže učenje Gurđijeva. Kroz ovu knjigu Uspenski je Gurđijeva označio slovom G.

Jedno od najznačajnijih dela ikada napisanih.
...Ako čovek popušta svim svojim željama ili ako im ugađa, u njemu neće biti unutrašnje borbe, nikakvog “trenja”, neće biti vatre. Ali ako se, da bi postigao određeni cilj, bori sa željama koje ga u tome ometaju, stvoriće izvesnu vatru koja će njegov unutrašnji svet postepeno pretvoriti u jedinstvenu celinu.
Čovek mora da shvati sledeće: njegova evolucija je neophodna jedino njemu samom. I niko nije obavezan niti namerava da mu pomaže. Naprotiv, sile koje se suprotstavljaju evoluciji velikih masa čovečanstva suprotstavljaju se i evoluciji pojedinca. Čovek ih mora nadmudriti. A jedan čovek može da ih nadmudri, dok čovečanstvo ne može. Kasnije ćete shvatiti da su sve ove prepreke čoveku veoma korisne; kad ne bi postojale trebalo bi ih namerno stvoriti, jer čovek prevazilazeći prepreke razvija one kvalitete koji su mu potrebni.
Georgije Ivanovič Gurđijev (1877 – 1949) je jedan od najpoznatijih ruskih metafizičara.

”Većina ljudi, danas, živi u jednom snu. Neki se u tom svom snu bave i naukom, a neki čak pišu i knjige”.

„Pamti sebe uvek i svuda.“
“Seti se da si ovde došao sa prethodnim razumevanjem o neophodnosti borbe sa sobom – samo sa sobom. Stoga budi zahvalan svakom ko ti pruži tu mogućnost.”
“Jedno od najboljih sredstava za buđenje želje za radom na sebi je uvid da možeš umreti u svakom trenutku. Ali prvo moraš naučiti to da imaš na umu.”

SLIKOVNI KLJUČ ZA TAROT
Artur Edvard Vejt (1911.)
Specijalni dodatak ovom izdanju knjige Slikovni ključ za Tarot:
Objašnjenja svih simbola na kartama Velike i Male Arkane koje Vejt nije opisao u svojoj knjizi.
SIMBOLIKA TAROTA
P. D. Uspenski (1913.)
TAROT
P.R.S. Foli (1915.)
78 karata Male i Velike Arkane
Činjenica da mudrost Božija izgleda kao glupost u očima čoveka, ne podrazumeva i
da glupost ovoga sveta na bilo koji način odgovara Božijoj mudrosti; ni učenjaci
običnog reda , a ni učitelji kraj tronova moćnih, neće biti baš odmah skloni da ovu
tvrdnju dožive kao verovatnu, ili bar moguću.
Cilj (ove knjige) je da se ponudi jedan potpun i valjan TAROT, koji u vidu karata u
boji stoji zasebno na raspolaganju, a čijem prikazu je, crno na belo, pridodat ovde
izneseni tekst. Karte je pod mojim nadzorom, uz vođenje računa o rasporedu i
značenju, izradila jedna gospođa ( Pamela Kolmen Smit) koja uživa visok umetnički
ugled.
Artur Edvard Vejt (1911.)
Postoje mnogi metodi za razvijanje “smisla za simbole” kod onih koji teže da
razumeju skrivene snage prirode i čoveka, kao i za učenje fundamentalnih principa
i elemenata jezika ezoterije. U najvećoj meri sintetizovan I najzanimljiviji među
ovim metodima je Tarot.
Da bismo se upoznali sa Tarotom, neophodno je shvatiti osnovne ideje kabale i
alhemije. Jer on predstavlja, što mnogi komentatori Tarota zaista i tvrde, rezime
hermetičkih nauka - Kabale, Alhemije, Astrologije, Magije, sa njihovim različitim
podelama.
P. D. Uspenski (1913.)
Kont de Gibelin, pisac iz 18. veka, kaže: “Da je poznato da u naše vreme postoji
delo drevnih Egipćana koje je umaklo plamenu koji je proždrao njihove sjajne
biblioteke, i koje sadrži najčistija učenja o najzanimljivijim predmetima, svako bi bez
sumnje bio nestrpljiv da dozna tajne tako vrednog dela... To delo se sastoji od 78
ilustracija ...”