Pragmatizam predstavlja potpuno poznat stav u filozofiji, empiristički stav, ali ga predstavlja, kako meni izgleda, i u radikalnijoj i manje manjkavoj formi od bilo koje koju je do sada imao. Pragmatičar odlučno i jednom zauvek okreće leđa mnogim uvreženim navikama dragim profesionalnim filozofima. On okreće leđa apstrakciji i nedovoljnosti, verbalnim rešenjima, lošim a priori razlozima, nepromenjivim principima, zatvorenim sistemima, i pretenzijama na otkrivanje apsoluta i porekla stvari. On se okreće konkretnosti i adekvatnosti, činjenicama, delanju i moći. To znači da empiristički temperament preovlađuje, a racionalistički temperament iskreno odustaje. To znači otvoren prostor za prirodne mogućnosti, nasuprot dogme, izveštačenosti i pretenzija ka konačnoj istini.
