Izvori sopstva predstavljaju ne samo dragocenu sintezu višedecenijskog truda jednog od najuticajnijih i najplodnijih mislilaca druge polovine 20. i početka 21. stoleća, nego i izuzetan dokument vanredne obrazovanosti i erudicije u kojem se najrazličitije oblasti i fenomeni teorije, društvenog i duhovnog života izlažu sa neobičnom lakoćom, te dovode do ubedljivih poenti. Teško da bi se našla ijedna oblast društvenih, odnosno duhovnih nauka (filozofija, sociologija, psihologija, istorija, filologija, nauka o književnosti, etnologija itd.) koja je ostala izvan vidokruga razmatranja ovog Tejlorovog dela, i to ne tek uzgredno i radi upotpunjavanja nekakvog panoramski zamišljenog izlaganja, već u funkciji ukupnog, integralno zamišljenog, a majstorski sprovedenog istraživanja. Utoliko bi se, bez opasnosti od preterivanja, moglo reći da Izvori sopstva predstavljaju svojevrsnu „knjigu mudrosti” našega vremena u kojoj će svako ko ima bilo kakvu intelektualnu radoznalost ili čak sasvim određeno teorijsko interesovanje, pronaći nešto za sebe podsticajno.
