Da li je opravdano umetničko delo kritikovati zbog etičkih stavova koje iznosi? Na ovo pitanje odgovara niz teoretičara analitičke provenijencije. Argumentacija se kreće od postavke da je etički manjak uvek i estetski manjak (Beris Got, Noel Kerlo), preko ideje da nam nemoralna ideja pomaže da bolje razumemo svet budući da nam otvaraju nedostupna iskustva (Metju Kiran, Danijel Džejkobson), do teza o autonomiji umetnosti (Džejms Anderson, E. V. Iton). Najzad, analiza filma Trijumf volje Leni fon Rifenštal, koji potpisuje Meri Devero, otvara možda i najvažniju dilemu o odnosu lepote i zla: da li se delo može smatrati lepim ukoliko veliča zlo?
Tekstovi analitičkih filozofa su, kako i dolikuje struji kojoj pripadaju, usredsređeni, precizni, bez suvišnih pokreta i bez ukrasa.
