FILOZOFIJA

Od pravila lepog ponašanja do gradskog života, od arhitekture do muzike, od kulture ishrane do međunarodne politike — civilizacija prožima sve oblasti ljudskog iskustva. U poslednja dva veka ovaj pojam je istovremeno i neprestano prisutan ali je i osetno izlizan, gotovo ispražnjen od značenja. I oni koji prizivaju ratove i oni koji teže miru, skrivaju se iza iste reči. Varvarstva počinjena u ime „misije civilizovanja“ primoravaju nas da iznova promislimo složenu i protivrečnu istoriju modernosti. Knjiga Varvarin, Moderan, Civilizovan: Beleške o civilizaciji, autora Ibrahima Kalina, predstavlja produbljeno i uzbudljivo intelektualno putovanje kroz jedan od najsloženijih pojmova našeg vremena. Polazeći od uvida da civilizacija nije tek istorijska kategorija, već živa i pokretna struktura koja oblikuje savremeni svet, autor poziva čitaoca da napusti uske, zapadnocentrične okvire i zakorači u širi, dublji i humaniji horizont razumevanja. Preispitujući odnose između varvarstva, modernosti i civilizovanosti, Kalin razotkriva unutrašnje napetosti savremenog sveta: iza tehnološkog napretka i ekonomske moći često se kriju novi, suptilni oblici varvarstva. U vremenu u kojem se ovi pojmovi istovremeno proživljavaju, pitanje civilizacije postaje ključno pitanje – pitanje odnosa prema čoveku, prirodi i onom što je iznad svega. Pisana jasnim, elegantnim i prijemčivim stilom, ova knjiga složene filozofske uvide približava čitaocu bez gubitka njihove dubine. Ona ne nudi samo znanje – već i pogled: dok je, kako autor ističe, Zapad iscrpeo svoju reč o civilizaciji, islamski svet još uvek traga za sopstvenim izrazom. Od svakodnevnih navika do globalnih procesa, civilizacija ostaje ključ za razumevanje sveta u kojem živimo – ali i izazov da ga iznova osmislimo. Upravo zato, ova knjiga poziva na temeljno preispitivanje njenih osnova i na traganje za civilizacijom zasnovanom na razumu, vrlini, celovitom pogledu na svet i istančanoj estetskoj osećajnosti.

Peter Nojman ostvaruje posve specifično idejno jedinstvo na relaciji književnost–istorija–filozofija, što korespondira sa činjenicom da je ovaj autor studirao političke nauke, filozofiju i ekonomiju u Jeni i Kopenhagenu, te je strast za umetnošću dovodio u vezu sa filozofskim i društveno-političkim pogledima na svet.

Na koji način sopstvenu filozofsku misao uvodi u interaktivni dijalog sa nemačkom tradicijom, pokazuje upravo u knjizi Jena 1800, izuzetno vrednom delu sa stanovišta filozofije, kulturne istorije i istorije ideja. Nojman oslikava opojnu atmosferu jednog vremena i jednog mesta „duhovne vatre“, otvarajući bogatu i važnu epizodu u intelektualnoj istoriji – uspon nemačkog idealizma između dva veka – u kojoj se kao „republika slobodnih duhova“ izdiže Jena.

Autor stvara fascinantnu i vrlo čitljivu priču o idejama, o umetnosti, ljubavi i ratu. U galeriji likova koja uključuje Getea, Hegela, Šelinga, Šlegela, Šilera, Tika itd., i snažnom dijalogu filozofije i umetnosti, maštovitih biografija i burne intelektualne istorije, Nojman pokazuje zašto ovo malo prusko mesto u revolucionarnoj eri zavređuje da bude uključeno u složenu priču o modernosti.

Knjiga Entropija i stvaralaštvo Nikole Kajteza, velikog genija sa zadivljujućim razumevanjem prirode univerzuma – revolucionarno je remek-delo, i, budući od istorijskog značaja, ne može se preceniti! Ono će, uveren sam, biti temelj za istraživače entropije i stvaralaštva širom sveta! Pre ili kasnije, koristiće se kao prosvetljujući izvor znanja u naprednim civilizacijama i postaće deo akademskih nastavnih planova i programa. U tom smislu, rušiće granice među narodima! - prof. dr K. Gopala Krišnan Kembridž

Kajtezove filozofske ideje u knjizi Entropija i stvaralaštvo su ne samo zanimljive nego i dalekosežne! Specijalizovanom čitaocu, autor nadahnuto otkriva vezu između fenomena entropije i stvaralaštva, demonstrirajući tu vezu u mnoštvu oblasti – u neživoj i živoj prirodi, u civilizaciji i kulturi – inspirativno istražujući probleme kao što su strela vremena, Maksvelov demon, samosvesni posmatrači i mnoge druge. - prof. dr Aris Drajsman

Nikola Kajtez je entropiju i stvaralaštvo pozicionirao kao „filozofske natkategorije“! Proširio je skalu civilizacije Nikolaja Kardaševa i Karla Sagana, produbio razumevanje antropnog principa i koncepta paradigme! Pružio je slojevito objašnjenje/rešenje Fermijevog paradoksa, korigovao parametre Drejkove jednačine, ali i situirao singularnost van tradicionalnog okvira ovog pojma, ukazavši na filozofski potencijal takve ekspanzije! Prezentovao je tačne jednačine koje objašnjavaju prirodu stvaralaštva, razvio ideju univerzalnog evolucionizma/sinergetike! Kajtezova knjiga je, svakako, veliki doprinos čovečanstvu! - prof. dr Ramasvami Manika Vasagam Univerzitet Ana, Čenaj, Indija Indijska organizacija za istraživanje svemira

Entropija i stvaralaštvo je jedinstvena knjiga filozofa sa dubokim razumevanjem fizike, ali ona svojim sadržajem umnogome prevazilazi fiziku i prirodne nauke... Ovo delo bi trebalo da bude obavezna literatura za sve intelektualce! - prof. dr Branko Kolarić Institut za fiziku

Od objavljivanja kapitalnog dela Filozofija novca Georga Zimela (1900), svet je pretrpeo korenite promene: izgubljen je zlatni standard, novac je desupstancijalizovan, a ontološki temelji života su uništeni; oslabio je intenzitet svih stvaralačkih moći u prirodi i društvu, a troškovi održavanja reda, organizacije, smisla i drugih vrednosti postali su neprihvatljivo visoki... Fenomen novca — univerzalnog razmenskog ekvivalenta, kvanta društvene energije, zbira totaliteta prakse — zahtevao je novo filozofsko promišljanje... Metafizika novca Nikole Kajteza je, posle Zimelove, prva fundamentalna, integralna, kritičko- -sintetička filozofska studija o fenomenu novca... Ovo je delo kultivisanog stila i jasnih, dubokih, dobro organizovanih i inspirativnih teorijskih razmišljanja ne samo o novcu, već i o fenomenu razmene u najopštijem smislu... Ono što ostavlja posebno snažan utisak je Kajtezova uzorna erudicija i filozofska kultura... akademik Mihailo Marković

Pred čitaocem je kapitalna knjiga koja je za kratko vreme postala bestseler u Nemačkoj, a zatim prevedena na više od 20 svetskih jezika.
Opisujući izuzetno „intelektualno sazvežđe“, ova knjiga oživljava period između 1919. i 1929. kao epohu neusporedive intelektualne kreativnosti u kojoj su se prvi put javile misli onih filozofa bez kojih bi današnja filozofska misao bila sasvim drugačija – L. Vigtenštajna, V. Benjamina, M. Hajdegera i E. Kasirera, i to na način na koji četvoricu značajnih filozofa „spušta sa visina apstrakcije“.
Prateći istovremeno životne okolnosti koje su zadesile ove magove filozofske misli s jedne strane, i njihov rad i dostignuća na polju filozofije s druge, Ajlenberger pokušava da pruži četiri različita tumačenja i moguća odgovora na jedno od fundamentalnih pitanja filozofije: Šta je čovek?

„Mešajući biografiju sa intelektualnom istorijom, Vreme čarobnjaka otkriva katastrofu kao majku moderne filozofije. Teško je zamisliti temeljniji način razmišljanja o našem vremenu. “
— Pankaj Mishra

„Fascinantno putovanje kroz živote i misli nekih od najizazovnijih filozofa dvadesetog veka: Bendžamina, Kasirera i ona dva gnomska maga koji se podudaraju, Vitgenštajna i Hajdegera. To je knjiga bogatstva, puna priča, kao i ideja, sveobuhvaćenih u finom, laganom dodiru.“
— Sarah Bakewell

„A tour de force. . . Elienbergovu prelepo napisanu istoriju metafizike u ključnoj deceniji 20. veka teško je ostaviti sa strane koliko i dobar roman. Isto tako, Vreme čarobnjaka je više od prvoklasne istorije filozofije. Tkanjem dela i života ove četvorice filozofa i uspostavljanjem neočekivanih veza između njihovih najdubljih zabrinutosti, Ajlenberger otkriva nove puteve za samu filozofiju. Ovo je izuzetno postignuće.“
— Susan Neiman

„Volfram Eilenberger meša istoriju i biografiju da bi stvorio nešto zaista neobično: knjigu o filozofiji, koja će vas naterati da okrećete stranicu za stranicom, ispričanu kroz živote četiri njene najkontroverznije i zbunjujuće ličnosti. Njihovi životi su u mnogim slučajevima bili toliko haotični koliko je dubok bio njihov rad, ali on ih sve oživljava na stranicama sa strašću i zastrašujućom jasnoćom. Vreme mađioničara je i obrazovanje i užitak.“
— Ruth Franklin

Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj filozofski najvažniji aspekt prirode svemira termodinamika opisala i objasnila još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta.
Zbog ontoloških konsekvencija termodinamičkih načela, fenomen entropije zaslužuje da ovde bude uveden ne samo kao filozofski pojam već i kao nova filozofska kategorija!
Suočavanje sa saznanjem o neumitnoj sudbini vaseljene, ključ je suočavanja sa samim sobom i sa celokupnim postojanjem. Potcenjivanjem te činjenice, potpomažu se entropijski tokovi.

Pošto sâm protok vremena dezorganizuje, onaj ko ne sabira – zapravo rasipa.
Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste da se, pored uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza sa natprirodnim (pri tom, natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno, misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči, već kao sastavni deo epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog lanca bića).
Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije, približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u saznajnom ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada.

.