Laš Svensen postavlja pitanje – koje je danas važnije nego ikada – kako je moguće da u vremenu gotovo neograničenog pristupa informacijama tako često podležemo pogrešnom rasuđivanju, predrasudama i očiglednim zabludama. Oslanjajući se na bogatu tradiciju filozofi je, ali i na književnost, istoriju, psihologiju i savremenu kulturu, Svensen u živom dijalogu sa Aristotelom, Kantom, Montenjom, Ničeom, Vitgenštajnom, Umbertom Ekom i mnogim drugim misliocima i piscima, pokazuje kako se pogledi na ljudsku glupost, i na ono što se smatralo razumnošću, menjaju kroz vekove, ali nikada ne gube na aktuelnosti.
Polazeći od primera iz savremenog javnog života – od bujice dezinformacija i teorija zavere do sporova o nauci, tehnologiji i veštačkoj inteligenciji – autor ističe da glupost nije osobina nekih „drugih“, već trajna mogućnost svojstvena čoveku kojoj smo svi izloženi. Njegova analiza nije usmerena na osudu pojedinaca, već na razumevanje načina na koji mislimo, verujemo, donosimo sudove i branimo sopstvena uverenja čak i onda kada se suočimo sa činjenicama koje im protivreče.
