Nova izdanja

Laš Svensen postavlja pitanje – koje je danas važnije nego ikada – kako je moguće da u vremenu gotovo neograničenog pristupa informacijama tako često podležemo pogrešnom rasuđivanju, predrasudama i očiglednim zabludama. Oslanjajući se na bogatu tradiciju filozofi je, ali i na književnost, istoriju, psihologiju i savremenu kulturu, Svensen u živom dijalogu sa Aristotelom, Kantom, Montenjom, Ničeom, Vitgenštajnom, Umbertom Ekom i mnogim drugim misliocima i piscima, pokazuje kako se pogledi na ljudsku glupost, i na ono što se smatralo razumnošću, menjaju kroz vekove, ali nikada ne gube na aktuelnosti.
Polazeći od primera iz savremenog javnog života – od bujice dezinformacija i teorija zavere do sporova o nauci, tehnologiji i veštačkoj inteligenciji – autor ističe da glupost nije osobina nekih „drugih“, već trajna mogućnost svojstvena čoveku kojoj smo svi izloženi. Njegova analiza nije usmerena na osudu pojedinaca, već na razumevanje načina na koji mislimo, verujemo, donosimo sudove i branimo sopstvena uverenja čak i onda kada se suočimo sa činjenicama koje im protivreče.

Biblijsku reč iz Jevanđelja po Mateju: „Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“, Jerotić u svojoj knjizi tumači prenoseći reči patrijarha Pavla: „… razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno u sebi razvijate dobrotu. No um je hladan, a dobrota topla, ali slepa. Stoga su nam potrebni i um i dobrota, da jedno drugom drže ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota ne pređe u glupost.“

Polazeći od širokog spektra znanja – od psihijatrije i psihologije, preko religije i filozofije, do književnosti i kulture – Jerotić u ovoj knjizi razmatra različite aspekte ženskog bića. Posebnu pažnju posvećuje arhetipu žene u religiji i mitu, tumačeći figure poput Eve, Bogorodice Marije i drugih ženskih simbola koji su oblikovali predstavu o ženi kroz istoriju.

Jedan deo knjige posvećen je psihološkim i psihopatološkim aspektima odnosa između muškarca i žene, kao i složenim pitanjima ženskog identiteta, telesnosti i psihe. Jerotić se bavi i temama međusobnog razumevanja i dijaloga između polova, postavljajući pitanja o prirodi ljubavi, razlikama između muškarca i žene i izazovima partnerskih odnosa.

Autor takođe analizira predstavu žene u književnosti i kulturi, osvrćući se na dela velikih pisaca poput Čehova i Laze Kostića, kao i na simboliku žene u značajnim delima južnoslovenske književnosti.

U završnom delu knjige Jerotić razmatra položaj žene u savremenom društvu i izazove modernog doba, postavljajući pitanja o promenama u razumevanju ženskog identiteta i odnosima između polova.

Knjiga O ženi predstavlja podsticaj na dublje promišljanje o ulozi žene u porodici, društvu i duhovnom životu, kao i o složenim odnosima između muškarca i žene u savremenom svetu.

Da li ste se ikada zapitali zašto nam je nešto smešno i šta se zapravo dogadja u našem umu kada ispričamo ili čujemo dobar vic?
U svom kultnom delu Šala i njen odnos prema nesvesnom, utemeljivač psihoanalize Sigmund Frojd skida masku sa svakodnevnog humora i otkriva da šala nikada nije samo obična zabava. Baš kao i snovi, šala je tajni prolaz u najdublje, skivene slojeve naše psihe. Ona je prefinjeni ventil kroz koji naš um, zaobilazeći društvene kočnice i unutrašnju cenzuru, bezbedno oslobadja potisnute misli, želje i impulse...

Knjiga „Državna represija u doba diktature kralja Aleksandra Karađorđevića 1929–1935“ Ivane Dobrivojević Tomić predstavlja važan doprinos sagledavanju istorije Kraljevine Jugoslavije. Šta se zaista događalo iza kulisa šestojanuarske diktature? Kako je država nadzirala svoje građane, ko je bio proglašavan neprijateljem, a gde se završavala granica između zaštite poretka i zloupotrebe vlasti? Oslanjajući se na bogatu i do sada nedovoljno istraženu arhivsku građu, ova knjiga vodi čitaoca u svet policijskih dosijea, tajnih praćenja, denuncijacija, političkih procesa, internacija i zatvora, otkrivajući složen mehanizam državne represije u Kraljevini Jugoslaviji između 1929. i 1935. godine. Istovremeno, razbijajući brojne uvrežene mitove, autorka pokazuje da represija nije bila ni jednostavna ni jednoznačna pojava, već proizvod duboke političke, nacionalne i društvene krize, terorizma, međunarodnih pritisaka i slabosti same države. Ovo nije samo priča o diktaturi kralja Aleksandra – to je uzbudljiva istorija jednog društva koje se našlo na ivici između autoritarizma, straha i borbe za opstanak.

U knjizi Milana Lukića akcenat je na tradicionalnim vrednostima i arhaičnim religijsko-mitološkim predstavama u svetlu modernog doba, koje zahteva i nove načine i metode tumačenja i recepcije folklora u svetu čija je svaka pora prožeta digitalnom tehnologijom. Pisana iz pera vrsnog folkloriste i književnika, ona je pitko i stilski izbrušeno esejističko štivo, vredno pažnje i one čitalačke publike koja nije usko povezana sa usmenom tradicijom i folklorom.

Analiza sistema upravljanja Mihaila Gorbačova, opis uzroka neuspeha perestrojke i glasnosti u reformi sovjetskog društva