PATENTI II PUPIN

Autor ove knjige je skupio volju i energiju da se nejasnim pitanjima vezanim za Specijalnu teoriju relativnosti pozabavi na ozbiljan i studiozan način. U prvom delu knige uočio je da se kod izvođenja Lorencovog faktora u Lorencovih transformaicja posmatračima daje moć da informaciju o dospeću svetlosnog signala do neke tačke, uoče trenutno. To je u suprotnosti sa činjenicom da je brzina svetlosti konačna. U drugom delu , autor je usvojio drugačiji pristup koga nema u literaturi za dobijanje Lorencovog faktora i Lorencovih transformacija. Autor je oduzeo posmatračima moć o trenutnom dospeću svetlosnog signala do neke tačke. Usvojeno je da posmatrači moraju sačekati da im se odbijeni svetlosni signal vrati što im omogučava da fizički mogu izmeriti vreme. Autor ovim pristupom dobija korigovani Lorencov faktor i korigovane Lorencove transformacije. U trećem delu autor daje svoj pogled na pojam vremena i prihvata da je vrme apstraktan pojam, ali da ga nije lako precizno definisati.

Knjiga Ajnštajnov kosmos, čiji je autor jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara današnjice, Mičio Kaku, predstavlja kratak i jezgrovit vodič u uzbudljiv i zavodljiv svet moderne fizike izgrađen na pepelu starih teorija i u sukobu dve vodeće struje u fizici – kvantne mehanike i relativistike. Jasno, nadahnuto i poetično Kaku govori o naučnom, političkom i emotivnom životu najvećeg naučnog genija našeg doba, Alberta Ajnštajna, pričajući istovremeno i o divljem XX veku, vremenu velikih ratova i još većih otkrića, zloupotreba nauke i ljudi, o nacizmu i pacifizmu, ljubavi i mržnji.

Prvi put vam sada pero ozbiljnog i talentovanog biografa otkriva šta se zaista krilo u naučnom umu iza tih blistavih i nasmejanih Ajnštajnovih očiju i pod krunom prepoznatljive razbarušene kose. Ajnštajnov kosmos je biografija o dva junaka koja su gradila jedan drugog – o Ajnštajnu i o modernoj fizici.

„Ajnštajnov kosmos je originalan i maštovit vodič kroz Ajnštajnovu zaostavštinu.

Mičio Kaku govori ne samo o istoriji teorije relativnosti već i o novijim teoretskim i eksperimentalnim naučnim probojima, otkrivajući Ajnštajnovu viziju – nauku, politiku i potencijal – vrhunski napisano i zavodljivo jasno.“ – Brajan Grin, autor knjige Elegantni kosmos

Ostvarujući svoju nemerljivu prosvetno - kulturnu misiju, Zavod za udžbenike je u okviru svoje biblioteke koju predstavljaju sabrana ili izabrana dela naših velikana, objavio osam tomova Izabranih dela Mihajla Pupina Idvorskog. Pored poznate autobiografije Od pašnjaka do naučenjaka, za koju je dobio i Pulicerovu nagradu, ova izabrana dela sadrže i Pupinove monografije, patente koje su mu doneli slavu, kao i predavanja i članke, kao i one koji svedoče o njegovom političkom i nacionalnom radu. Mihajlo Pupin je još za života bio nosilac velikog broja priznanja i titula počasnog doktora nauka, a od 1958. godine, u Sjedinjenim američkim državama, za posebne zasluge dodeljuje se medalja sa njegovim imenom. Isto tako, o čemu svedoče ova Izabrana dela, presudna je bila upravo Pupinova uloga, da njegov rodni Banat ostane u granicama tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Knjiga Teorija relativnosti Alberta Ajnštajna sadrži autobiografski zapis, radove o specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti, devet radova koji su štampani u arhivskoj literaturi od 1905. do 1909. godine, od kojih se dva odnose na specijalnu teoriju relativnosti, dva na teoriju Braunovog kretanja, jedan na određivanje veličine atoma, jedan na specifičnu toplotu čvrstih tela, tri na otkrića kvantne prirode svetlosti, zatim rad o laseru, kao i filozofski članak o odnosu fizike i realnosti. Ti su radovi proširili i produbili ondašnje relativističke, atomističke i kvantne fizičke koncepcije.

Odavno postoji potreba za udžbenikom iz osnovnog kursa meteorologije, s ciljem da se što širem broju korisnika objasne osnovni procesi i pojave u atmosferi. Iako je do sada postojao određeni broj udžbenika iz osnovnog kursa meteorologije, on je pretežno bio namenjen studentima drugih studijskih grupa, ili je bio napisan na stranom jeziku. Stoga je pred autore postavljen ambiciozni zadatak, da u knjizi budu obrađene oblasti potrebne studentima osnovnih studija meteorologije, i takođe, da ona pruži korisne informacije o osnovnim atmosferskim procesima i drugim korisnicima.

Knjiga ''Iz istorije srpske meteorologije'' ukazuje na veoma dugu meteorološku aktivnost u Srbiji i daje sećanja na one pregaoce i entuzijaste, koji su sa mnogo poleta i odricanja, činili prve korake na putu progresa srpske meteorološke službe. Mada je razvoj srpske meteorološke službe često prekidan ratovima, pa je više generacija moralo da počinje iz nemaštine i ruševina, ostvaren je vidan uspeh o čemu svedoče tekstovi iz ove knjige, koja obuhvata razvoj srpske meteorološke službe do dvehiljadite godine; istovremeno, ovaj se može pratiti sa razvojem Međunarodne meteorološke organizacije, odnosno Svetke meteorološke organizacije.

Posle prikaza razvoja eksperimentalnih i ranih jednofaznih lokomotiva više serija, prikazan je razvoj i neke karakteristike naizmeničnih električnih lokomotiva u Švajcarskoj, Švedskoj, Austriji, Norveškoj, Mađarskoj, Velikoj Britaniji, Čehoslovačkoj, Turskoj, Portugalu, Rumuniji, Bugarskoj, Jugoslaviji, Finskoj i Uniji Beneluksa.

Oblaci su najuočljivije obeležje vremena. Oni opčinjavaju raznovrsnom lepotom ali izazivaju i velike strahote. Paperjasti, svetleći, tmurni kišonosni, olujni, grmljavinski i gradonosni samo su neki od mnoštva vrsta oblaka koji zaodevaju nebo najraznovrsnijim meteorološkim ruhom. Zbog toga su oblaci prisutni u izrekama, mitologiji i religiji. Ništa manje ne pobuđuju pažnju ni slikara, pesnika, kompozitora.Oblaci su integralni deo vremena, klime i globalnog ciklusa kruženja vode. Oni pokrivaju oko polovinu Zemlje u svakom trenutku vremena.

Ovaj udžbenik predstavlja sveobuhvatni prikaz problematike dinamičke meteorologije. Prilikom pisanja nastojalo se da knjiga bude savremena kako po sadržaju tako i po tehničkim detaljima. Prethodno izdanje udžbenika Dinamička meteo- rologija, istog autora, objavljeno 2002. godine, prošireno je nekim poglavljima u skladu sa novim saznanjima. Neka poglavlja su izmenjena i skraćena. Knjiga je obogaćena savremeno dizajniranim slikama koje bolje ilustruju analizirane procese.

Klimatska teorija Milutina Milankovića je, zbog svog velikog slaganja sa eksperimentalno utvrđenim podacima, naišla na veliko uvažavanje u svetu osamdesetih godina proteklog veka. Osim preciznog utvrđivanja klimatskih promena tokom poslednjih milion godina, ova teorija je utvrdila cikluse širenja i smanjivanja ledenih kapa tokom proteklih ledenih doba. Time je ona omogućila utvrđivanje promene klimatskih uslova posle maksimuma poslednjeg ledenog doba i realne okvire za nastanak „gnezda civilizacije“.

Te zone ne odgovaraju nekim uvreženim mišljenjima kod današnjih istoričara, već stvaraju okvir za realnije zasnovanu sliku drevne istorije čovečanstva, u kojoj dominantnu ulogu imaju Podunavlje i Balkan.

Nakon pobedonosnog otkrića Higsovog bozona 2012. godine, Standardni model je postao široko poznat van uskog kruga stručnjaka u teorijskoj i eksperimentalnoj fizici čestica i na putu je da zauzme sličan status kakav teorija relativnosti ili kvantna mehanika već imaju u svakodnevnom diskursu ili pop-kulturi. Istovremeno, značajno je poraslo interesovanje ne samo za epistemološke i metodološke aspekte teorijske fizike elementarnih čestica, već i za oblasti kao što su fizika i tehnologija akceleratora koje se tradicionalno nisu smatrale značajnim delom diskursa u filozofiji nauke.

Dramatičan razvitak fizike tokom 20. veka bio je motivisan veoma komplikovanim istorijskim razvojem, kako u samoj fizici, tako i u drugim oblastima nauke, pa i u ljudskom društvu u celini. Perović u ovoj knjizi daje interesantnu novu perspektivu nastanka kvantne mehanike, kao teorijske osnove za čitavu fiziku mikrosveta. Dok je kvantna mehanika izvor brojnih filozofskih problema i zagonetki, koje se najčešće koncentrišu na ontološke aspekte kvantnih entiteta, naročito talasne funkcije, ovde imamo posla sa potpuno drugačijom perspektivom. Autor pokazuje u kojoj meri je od samih početaka, dakle epohe Planka i Bora, eksperimentalna tehnologija igrala veću ulogu nego što se obično pretpostavlja (i nego što se u standardnim kursevima kvantne mehanike uči!), što se prenelo i na docnije derivate kvantne mehanike kao što su kvantna teorija polja, kvantna statistička fizika i, naročito i najznačajnije sa nama zanimljivog stanovišta, fizika elementarnih čestica.