ISTORIJA UMETNOSTI

Bauhaus prakse utemeljene su u konceptu obrazovanja jednog novog čoveka koji će svojim sveobuhvatnim stvaralaštvom da oblikuje (Gestaltung) ne samo umetnost i kulturu nego i život u celini, kao dinamični organizam koji se sastoji od dva elementa – čoveka i prostora u kome čovek postoji. Kao ono što je stvarano na ovom jedinstvenom konceptualnom temelju, prakse izvođačkih umetnosti predstavljale su manifestacije pojedinačnih umetničkih poetika ali su istovremeno bile primenjene, odnosno, svojim poetičkim i estetičkim karakteristikama integrisane u osnovni cilj rada Bauhausa.

Ova studija ima za cilj da predstavi rezultate traganja za različitim oblicima izvođačkih umetnosti u okvirima Bauhausa, da ove prakse opiše, te da ukaže na način njihove primenjenosti u kontekstu realizovanja koncepta Geštaltunga života.

Knjiga Između dela i predmeta. Majkl Frid i Stenli Kavel između moderne i savremene umetnosti počiva na dve ravni analize. Prva pripada domenu istorije umetnosti, u čijem je fokusu analiza načina na koji moderna umetnost tretira problem teatra i teatralnosti, te analiza razloga i načina na koji je ova problematika sa pojavom savremene umetnosti napuštena. Drugi nivo analize pripada domenu filozofije, a u okviru te analize pokazuje se veza između filozofskog koncepta skepticizma i istorijsko-umetničkog koncepta teatralnosti, pri čemu se oba koncepta tiču moderne kao doba epohalne, strukturalne krize.

Ovu problematiku iz svojih domena analiziraju Majkl Frid kao istoričar umetnosti, sa jedne strane, i Stenli Kavel, kao filozof sa druge. Ova studija stoga jeste metateorijska diskusija o Fridovoj istoriji umetnosti kroz prizmu Kavelove filozofije jezika, i obrnuto: knjiga daje uvid u Kavelovu filozofiju jezika kroz postavke Fridovog istorijsko-umetničkog metoda.


Uvod u jedan dijalog istorije umetnosti i filozofije / 13

KAVEL, MODERNIZAM I SKEPTICIZAM
1. Skepticizam i legitimnost modernog doba
Kavel i filozofija običnog jezika / 29
Problem a priori kriterijuma jezika / 32
Problem skepticizma / 35
Vitgenštajn kao filozof istorijske ‘katastrofe’ / 39
2. Filozofski problemi moderne umetnosti
Kavelova filozofija umetnosti / 45
Univerzalnost estetskog suda / 48
Modernizam, intencija i kriza kriterijuma / 50
‘Ontologija’ umetničkog medija / 54

FRID, MODERNIZAM I TEATRALNOST
3. Umetnost modernog doba, teatralnost i skepticizam
Fridov ‘formalizam’ / 63
Klement Grinberg: revizije i kontinuiteti / 67
Teatralnost i skepticizam: Frid i Kavel / 71
Teatralnost i ne-celo umetničkog dela / 76
4. Art and Objecthood, prezentnost i apstraktna umetnost 60-ih
Fridova kritika minimalizma / 81
Presentness is grace / 85
Između moderne i savremene umetnosti / 89
Pitanje umetničke aksiologije: transgresija vs. vrednost / 93
5. Rađanje estetskog režima umetnosti: Didro, Kurbe, Mane
Od likovne kritike ka istoriji umetnosti / 97
‘Autentično’ u doba prosvećenosti: drama i pastorala / 101
Telesnost / 105
Slika kao slika / 109

NAKON MODERNIZMA
6. Fridov povratak savremenoj umetnosti
Umetnost nakon minimalizma / 117
Novi piktoralni režim fotografije / 121
‘Otkrivalački’ karakter umetničkog medija: fotografija i obični jezik / 126
O prezentnosti, još jednom / 130
7. Kavelova kritika dekonstrukcije i postmodernizma
Između poststrukturalizma i postmodernizma / 135
Dekonstrukcija i obični jezik: Kavel vs. Derida / 139
Kavelova kritika postmodernizma / 144
Obični jezik i transgresivnost: Kavel vs. Kraus / 149

Literatura / 153
Reprodukcije / 159
Indeks imena / 173
Biografija autora / 179


..............


Nikola Dedić je istoričar i teoretičar umetnosti koji postavlja osnovna pitanja – koja je etički prihvatljiva pozicija umetnika u bavljenju društveno „osetljivim“ pitanjima – reč je o razlici izmedju ‘socijalno odgovornog’ art aktivizma i distancirane pozicije dokumentovanja društvene stvarnosti. Takođe, istražuje i na koji način umetnost doprinosi dekonstruisanju ili reprodukovanju dominatnih, hegemonih ideoloških i kulturnih modela kao što je, na primer, rasizam.

Ovo je knjiga o slikama i njihovim stvaraocima – sineastima, umetnicima, fotografima, strip autorima, pesnicima i revolucionarima. Kroz kredo Dušana Makavajeva “cimnuti umetnost, pa šta bude…” autor propituje ulogu gledaoca kao aktivnog učesnika u „predstavi” koja nije (ili ne izgleda kao da jeste) gledaočeva kreacija. On nastoji da odabrane slike cimne na jedan prilično osoben način: izvođenjem konceptualnih manevara i stilskih vežbi u samom procesu analize tih slika.
Knjiga se sastoji iz niza kratkih i razigranih kritičkoteorijskih refleksija o širokom spektru pojava iz domena filma i vizuelne kulture: eksperimentalna kinematografija u epohi poznog socijalizma, rediteljske metode i stilovi, veze između fotografije i slikovne poezije, nadrealistički crteži i stripovska fantastika, korespondencija kao analitički žanr, politika (ne)vidljivosti i oblikovanja identiteta kod evropskih migranata i marginalizovanih ljudi, itd.

Sadržaj:
Sintonika
Ovo je…
Užas blizine
Film — analiza — lucidni snovi
„Ja druga sam… koja nisam?”
Aleatorno kino: 6 × u autobusu
Reči, okviri
Camera Politica
Svet prožet ekranima
Stvaranje filma: nulta tačka
Film i etničko čišćenje
Hic Et Nunc
Peter i Tom
Dosada
Strip i film
Dix Doigts
Džepna riznica

......................

Pavle Levi
Teoretičar i istoričar filma. U svom radu bavi se evropskim kinematografijama, avangardnim filmom i psihoanalitičkom teorijiom filma. Redovni je profesor istorije i teorije filma na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji.

Da li je moguće povratiti autonomnost umetnosti i osloboditi je stega kapitalističke mašine?

Neprikosnoveno mesto umetnosti je uzdrmano, njena pozicija u eri digitalne globalizacije, rastućih nejednakosti i digitalnih tehnologija sve je više u službi kapitala. U stvarnosti beskonačnih građanskih ratova, nadzora „duboke države“, mahnitih populacija koje eksploatišu društveni mediji, umetnička dela postaju valute na globalnom tržištu. Finansijalizacija umetnosti vrši se kroz trgovinu, globalne megamuzeje i bescarinske zone, a veštačka inteligencija nemilosrdno uvlači u katastrofičnu, postdemokratsku svest umreženog društva.

Kroz analizu informacija, lažnih vesti, video-igara, Vikiliks fajlova, digitalnog šuma, autorka otkriva paradokse globalizacije, političkih ekonomija, vizuelne kulture i umetničke produkcije.

Sadržaj:

Predgovor: Maja Stanković
/ Tenk na pijedestalu
/ Kako ubiti ljude: problem dizajna
/ Teror totalnog Daseina: ekonomija prisutnosti u umetničkoj sferi
/ Proksi politike: signal i šum
/ More podataka: (ne)prepoznavanje apofenije i obrasca
/ Medija: autonomnost slika
/ Umetnost bez obaveza
/ Digitalne ruševine
/ Njeno ime je Esperansa
/ Internacionalni disko latinski
/ Da li je internet mrtav?
/ Zašto igre, ili, umeju li umetnički radnici da misle?
/ Hajde da pričamo o fašizmu
/ Ako nemate hleba, jedite umetnost!
Savremena umetnost i derivativni fašizmi
/ Ripovanje stvarnosti: slepe tačke i uništeni podaci u 3D-u

...................

Hito Štajerl
Nemačka filmska rediteljka, vizuelna umetnica, spisateljica i inovatorka dokumentarnog eseja. U svojoj hibridnoj umetničko-teorijskoj praksi kroz eseje, predavanja-izvedbe, video eseje, teorijske tekstove i video instalacije se bavi protokom digitalnih slika u postinternetsko doba, razotkrivajući protivurečja savremene umetnosti, hiperkapitalizma i politika na koje se oni oslanjaju. Kritički precizno i inteligentno istražuje celokupno područje umetničkog delovanja, samoeksploataciju i ekonomsko samoponižavanje kreativne klase.