ISTORIJA UMETNOSTI

O eliti se danas u svetu i kod nas dosta govori a da se praktično ne zna šta je to elita, koje su njene osobine, ko pripada eliti, šta ona znači za kulturu i društvo, koliki je njen uticaj, čemu ona doprinosi, zašto prema njoj postoji odbojnost, zašto mnogi vole da pripadaju eliti ili zbog čega se samoproglašavaju za elitu. Umetnička elita Natali Enik nudi relevantne i na činjenicama zasnovane odgovore na sva ova i danas aktuelna pitanja. Predstavlјajući rezultate svog istraživanja, autorka napominje da danas „od sociologije umetnosti s pravom očekujemo ambiciozniji projekat: da bude analiza vrednosti i predstava“ kao promenjivih društvenih kategorija. Isklјučujući etičke ili estetičke sudove, ovde se o umetnosti govori kao o veoma osvetlјujućem pokazatelјu vrednosti svojstvenih jednom društvu.

Ovu knjigu odlikuju izuzetna komunikativnost i živost duha. Oštroumna i zabavna, ona prikazuje Perija ne samo kao likovnog umetnika već i kao vrsnog pisca... Ona je delo čoveka koji kaže: „Moj posao je da uočavam stvari koje drugi ne uočavaju.“ Puna je dubokih uvida i pronicljivih sudova. Mislim da je to razlog zbog kojeg ljudi vole Perija. Zaista je vispren. Govori stvari za koje bismo poželeli da smo ih se sami setili i postavlja pitanja koja bismo i sami postavili: Šta je umetnost? Kako možemo proceniti da li ono što posmatramo ičemu vredi? Da li je opravdano uvažavati neke umetnike?
(Daily Telegraph)

Izvanredno...

Tajna Van Ajkove slike

„Nјih dvoje se ne gledaju.“ Zagonetan, neobično lep i jedinstven portret Bračni par Arnolfini, bez pandana u istoriji slikarstva, Jan van Ajk je naslikao 1434. godine. Vekovima predmet divlјenja i proučavanja, protagonista nebrojenih studija, portret Arnolfinijevih ipak krije tajnu, sakriveni smisao, koji izmiče čak i najpažlјivijem pogledu. Vidimo da nešto treba videti, ali ne vidimo šta. Izmiče nam klјučna stvar.Snađite se, govore nam muškarac i žena koje već više od sto pedeset godina zovemo bračni par Arnolfini. Ali ko su zaista muškarac i žena sa slike? Pre svega, šta to oni rade? Istraživanje Žan-Filipa Postela vodi nas u samo srce ove opčinjujuće slike. Kao u detektivskom romanu, autor neumolјivo raščlanjuje, jedan po jedan, varlјive simbole i zamke kojima slikar zavarava trag. Tada se slika otelovlјuje, njena se istorija plete, a likovi sa te bezvremene scene oživlјavaju pred našim očima.Žan-Filip Postel, rođen u Parizu 1951, po profesiji je lekar i pisac. Slučaj Arnolfini opisuje kao „primenu kliničkog metoda pažlјivog posmatranja na slikarsko delo“.

Volim da budem odgovarajući objekat na pogrešnom mestu, i pogrešan objekat na odgovarajućem mestu. Ali, kad ubodete jedno od dva, ljudi raskinu s vama, ili pljunu na vas, ili pišu loše prikaze o vama, ili vas prebiju, ili opljačkaju, ili kažu da ste karijerista. Ali, biti odgovarajući objekat na pogrešnom mestu, i pogrešan objekat na pravom mestu, najčešće vredi, jer se stalno dešava nešto zabavno. Treba da mi verujete, zato što sam ja napravio karijeru od toga što sam bio odgovarajući objekat na pogrešnom mestu, i pogrešan objekat na pravom mestu. To je jedna od stvari u koju se stvarno razumem.

Šezdesetih svi su se družili jedni sa drugima. Sedamdesetih, svi su počeli da napuštaju jedni druge. Šezdesete su bile ispunjene. Sedamdesete su bile prazne.

Tekstovi koji čine ovu knjigu donose kritičko-analitičko osavremenjavanje interpretacije i kontekstualizacije beogradskog nadrealizma, zasnovano na reviziji, remapiranju, remećenju i međusobnom sučeljavanju mnogostrukih aspekata i činjenica koje tvore svet ove poslednje istorijske avangarde u Jugoslaviji (eseji: „S one strane književnosti i umetnosti“; „Nadrealistički zid Marka Ristića“; „Ludilo, psihoanaliza i simulacija“; „Nadrealizam i marksizam“). Knjiga je plod autorovih višegodišnjih istraživanja beogradskog nadrealizma, ali na novim teorijskim i metodološkim premisama u odnosu na postojeću literaturu.

Knjiga koja je pred čitaocem predstavlja pokušaj da se povodom Dvadeset trećeg međunarodnog kongresa vizantologa (Beograd, 22–27. avgust 2016) u jednom koliko analitičkom toliko i sintetskom prilazu sveobuhvatno prikaže odsjaj vizantijskog prototipa u srpskoj kulturi srednjeg veka i poznijih vremena.U ovom kontekstu podrazumeva se ne samo recepcija vizantijskih uzora nego i njihovo kreativno prilagođavanje potrebama srpske sredine. Drugim rečima, osnovna koncepcija bila je da se prikažu – u celini i u detalju – rezultati prožimanja vizantijskog (preuzimanog) i srpskog (autohtonog) istorijskog miljea, uključujući i kulturne veze sa Zapadom.Ova tematika, koliko god bila saznajno bliska poznavaocima istorije, zasluživala je da povodom svetskog susreta vizantologa bude celovito obrađena na način na koji to dosad nije pokušavano, uz učešće svih generacija istraživača. Veliki broj poslenika odazvao se izazovu da se ovakav cilj ostvari. Raduje to što nijedan od aspekata ove tematike nije ostao nedotaknut. Nažalost, nesrećnim sticajem okolnosti koje se, i pored svih napora, nisu mogle izbeći onemogućena je najvećim delom prvobitna ideja organizatora kongresa da ova publikacija dobije vizuelni i materijalni oslonac u pratećim izložbama. Utoliko je potrebnije da reč s kojom će se čitalac susresti postane značajnija sadržinom, slikovitija izrazom, ubedljivija argumentom. Ako ovo delo zaista odgovori rečenim zahtevima, biće to zahvaljujući mnogim autorima svih specijalnosti i njegovim priređivačima, koji su svi uložili neizmeran trud i izuzetno veliko znanje da čitav poduhvat sa uspehom bude priveden kraju.

Knjiga koja je pred čitaocem predstavlja pokušaj da se povodom Dvadeset trećeg međunarodnog kongresa vizantologa (Beograd, 22–27. avgust 2016) u jednom koliko analitičkom toliko i sintetskom prilazu sveobuhvatno prikaže odsjaj vizantijskog prototipa u srpskoj kulturi srednjeg veka i poznijih vremena.U ovom kontekstu podrazumeva se ne samo recepcija vizantijskih uzora nego i njihovo kreativno prilagođavanje potrebama srpske sredine. Drugim rečima, osnovna koncepcija bila je da se prikažu – u celini i u detalju – rezultati prožimanja vizantijskog (preuzimanog) i srpskog (autohtonog) istorijskog miljea, uključujući i kulturne veze sa Zapadom.Ova tematika, koliko god bila saznajno bliska poznavaocima istorije, zasluživala je da povodom svetskog susreta vizantologa bude celovito obrađena na način na koji to dosad nije pokušavano, uz učešće svih generacija istraživača. Veliki broj poslenika odazvao se izazovu da se ovakav cilj ostvari. Raduje to što nijedan od aspekata ove tematike nije ostao nedotaknut. Nažalost, nesrećnim sticajem okolnosti koje se, i pored svih napora, nisu mogle izbeći onemogućena je najvećim delom prvobitna ideja organizatora kongresa da ova publikacija dobije vizuelni i materijalni oslonac u pratećim izložbama. Utoliko je potrebnije da reč s kojom će se čitalac susresti postane značajnija sadržinom, slikovitija izrazom, ubedljivija argumentom. Ako ovo delo zaista odgovori rečenim zahtevima, biće to zahvaljujući mnogim autorima svih specijalnosti i njegovim priređivačima, koji su svi uložili neizmeran trud i izuzetno veliko znanje da čitav poduhvat sa uspehom bude priveden kraju.

Knjiga koja je pred čitaocem predstavlja pokušaj da se povodom Dvadeset trećeg međunarodnog kongresa vizantologa (Beograd, 22–27. avgust 2016) u jednom koliko analitičkom toliko i sintetskom prilazu sveobuhvatno prikaže odsjaj vizantijskog prototipa u srpskoj kulturi srednjeg veka i poznijih vremena.U ovom kontekstu podrazumeva se ne samo recepcija vizantijskih uzora nego i njihovo kreativno prilagođavanje potrebama srpske sredine. Drugim rečima, osnovna koncepcija bila je da se prikažu – u celini i u detalju – rezultati prožimanja vizantijskog (preuzimanog) i srpskog (autohtonog) istorijskog miljea, uključujući i kulturne veze sa Zapadom.Ova tematika, koliko god bila saznajno bliska poznavaocima istorije, zasluživala je da povodom svetskog susreta vizantologa bude celovito obrađena na način na koji to dosad nije pokušavano, uz učešće svih generacija istraživača. Veliki broj poslenika odazvao se izazovu da se ovakav cilj ostvari. Raduje to što nijedan od aspekata ove tematike nije ostao nedotaknut. Nažalost, nesrećnim sticajem okolnosti koje se, i pored svih napora, nisu mogle izbeći onemogućena je najvećim delom prvobitna ideja organizatora kongresa da ova publikacija dobije vizuelni i materijalni oslonac u pratećim izložbama. Utoliko je potrebnije da reč s kojom će se čitalac susresti postane značajnija sadržinom, slikovitija izrazom, ubedljivija argumentom. Ako ovo delo zaista odgovori rečenim zahtevima, biće to zahvaljujući mnogim autorima svih specijalnosti i njegovim priređivačima, koji su svi uložili neizmeran trud i izuzetno veliko znanje da čitav poduhvat sa uspehom bude priveden kraju.

Zaljubljenici u drevnu grčku umetnost otkriće u ovoj nevelikoj knjizi pravo i ogromno blago: kakve su veze umetnosti sa smrću, kao i sa religijskim misterijama. Sve što je Raveson napisao pre više od jednog veka i danas je na snazi. Njegova dalekosežna intelektualna poruka upućuje nas na to kako velika umetnost, odgonetajući nemi govor vidljivog, komunicira s nevidljivim.

U prvom delu ove bogato ilustrovane monografije o slavnoj zadužbini Sv. Simeona Mirotočivog i njegovog sina, Sv. Save Srpskog (sve mape, planovi i ilustracije namenski su urađene za ovu monografiju u drevnoj tehnici akvarela), čitalac se upoznaje sa kratkom istorijom Svete Gore Atonske, jedine monaške države na svetu, i sa njenim teokratskim uređenjem i oblikom vladavine.

U drugom delu monografije sažeto su, po geografskom redosledu, predstavljeni svaki od dvadeset rangiranih manastira na Svetoj Gori Atonskoj, dok treći, glavni deo monografije, predstavlja šetnju ambijentalnom celinom kompleksa srpskog Svetog manastira Hilandara i upoznavanje sa hilandarskim čudima, blagom i svetiteljima.

Monografije su objavljene po blagoslovima Blaženopočivšeg Patrijarha srpskog Gospodina Pavla i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja.

U prvom delu ove bogato ilustrovane monografije o slavnoj zadužbini Sv. Simeona Mirotočivog i njegovog sina, Sv. Save Srpskog (sve mape, planovi i ilustracije namenski su urađene za ovu monografiju u drevnoj tehnici akvarela), čitalac se upoznaje sa kratkom istorijom Svete Gore Atonske, jedine monaške države na svetu, i sa njenim teokratskim uređenjem i oblikom vladavine.

U drugom delu monografije sažeto su, po geografskom redosledu, predstavljeni svaki od dvadeset rangiranih manastira na Svetoj Gori Atonskoj, dok treći, glavni deo monografije, predstavlja šetnju ambijentalnom celinom kompleksa srpskog Svetog manastira Hilandara i upoznavanje sa hilandarskim čudima, blagom i svetiteljima.

Monografije su objavljene po blagoslovima Blaženopočivšeg Patrijarha srpskog Gospodina Pavla i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja.

U prvom delu ove bogato ilustrovane monografije o slavnoj zadužbini Sv. Simeona Mirotočivog i njegovog sina, Sv. Save Srpskog (sve mape, planovi i ilustracije namenski su urađene za ovu monografiju u drevnoj tehnici akvarela), čitalac se upoznaje sa kratkom istorijom Svete Gore Atonske, jedine monaške države na svetu, i sa njenim teokratskim uređenjem i oblikom vladavine.

U drugom delu monografije sažeto su, po geografskom redosledu, predstavljeni svaki od dvadeset rangiranih manastira na Svetoj Gori Atonskoj, dok treći, glavni deo monografije, predstavlja šetnju ambijentalnom celinom kompleksa srpskog Svetog manastira Hilandara i upoznavanje sa hilandarskim čudima, blagom i svetiteljima.

Monografije su objavljene po blagoslovima Blaženopočivšeg Patrijarha srpskog Gospodina Pavla i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja.

Takođe sasvim nepoznati Vinaver ovde se pojavljuje kao izvrstan tumač svih ostalih umetnosti (pored muzike, pozorišta i književnosti). Reč je, dakle, o celini koja je posvećena filmu, arhitekturi, likovnoj umetnosti i kulturi.