Radeći godinama u Dokumentarnom programu RTS Dragan Kolarević je realizovao nekoliko veoma zanimljivih projekata. Susrećući se s raznolikim svedočenjima i izvorima, deo svojih istraživanja predočio je u književnom obliku. Njegov najnoviji rukopis bavi se temom koja je, makar delom, ponovo postala aktuelna pobuđujući najrazličitije, pa i kontroverzne pristupe i zaključke.
Kolarević prati razvoj shvatanja o južnoslovenskom bratstvu i zajedništvu počev od Vukove opštesrpske ideje, potom ilirizma, sve do ranog jugoslovenstva i troimenog saplemeništva Srba, Hrvata i Slovenaca. Tu, naravno, razmatra i uloge Adama Čartorijskog i Františeka Zaha kao preteča i inspiratora Garašaninovog Načertanija.
Uloga Mihaila Pupina, uključujući njegov uticaj na američkog predsednika Vudroa Vilsona, ali i značaj i udeo SAD u krojenju karte Evrope posle Velikog rata i pri nastanku Kraljevine SHS, temeljno su prikazani.
Ono na šta mi se čini da vredi skrenuti posebnu pažnju su partije u kojima Kolarević nepretenciozno dopunjuje dosadašnja istraživanja naših istoričara.
Razvijajući svoju temu i pristup podrazumeva se da je Dragan Kolarević, u skladu sa svojim istraživanjima i interesovanjima, prikaze niza događaja „protkao“ uporednim informacijama o aktivnostima srpskih masona. Naravno, često je reč i o njihovim naporima da stavove o „srpskom pitanju“ predoče i vodećim masonskim ložama u svetu.
Ne bi se moglo reći da je ovaj paralelni „tok“ u Kolarevićevom istraživačkom pothvatu nalik pisanju nekakve „potajne istorije“. Reč je, svakako, o uticajnim ljudima koji su, osim u najširoj javnosti, i na taj način nastojali da deluju – ne kao zagriženi nacionalisti, već kao patriote, kao i zagovornici opšteljudskih vrednosti.
