U Beču je od početka Velikog rata postojalo cenzorsko odeljenje, sastavljeno ponajviše od penzionisanih oficira koji su kontrolisali svu prepisku ratnih zarobljenika i interniraca. Pisma su kontrolisana po jezicima: srpski, hrvatski, slovenački, češki, ukrajinski, rusinski, slovački, nemački, mađarski,… ukupno 24 odeljenja.
Vladislav Pandurović je kao cenzor za srpska pisma pročitao oko 30.000 pisama iz svih srpskih krajeva i uočio da u njima počiva ogromno narodno blago koje treba sačuvati.
„Pandurović je prepisao mnoga od ovih zadržanih pisama i na taj način sačuvao najverniju sliku raspoloženja naših narodnih masa iz svih krajeva.
Ova knjiga predstavlja pravu riznicu za književnike, filozofe, političare, sociologe, istoričare, a naročito za etno-psihologe. Knjiga predstavlja osobit dokument o našoj najbližoj prošlosti i knjigu bi trebalo da pročita svaki naš čovek.“
Dušan J. Popović
