Kada pročitate ovu knjigu, shvatićete da Spartanci baš i nisu voleli da ratuju, da Atinjani nisu bili šampioni demokratije, ali jesu bili najcrnji imperijalisti, a da Persija nije bila ”imperija zla”, već jedna blistava civilizacija. Postaće vam jasno da je Rim nastao i opstao kao mesto idealno za sve otpadnike, koje je svoj model ustrojstva zajednice raširilo na ceo tada poznati svet. Prvo su krali ovce, pa žene, zatim zemlju suseda i na kraju tuđa umetnička dela. Sa druge strane varvari nisu razorili Rim, ali hrišćanska crkva jeste rastočila rimsku civilizaciju i posebno njene pozitivne aspekte. Uverićete se da Kaligula nije bio tako lud, Klaudije tako dobar, a Neron toliko zao. Sa druge strane iznenadiće vas činjenica da je Marko Aurelije imao i svoju mračnu stranu, a Konstantin Veliki i Sveti veoma razočarati kada se jasno pobroje sve njegove izdaje i zločini, te na kraju realno ocene svi rezultati njegove vladavine.
