ZABORAVLJENI JUNACI VELIKOG RATA

Šta je Novi Sad značio piscima i umetnicima koji su u njemu živeli i stvarali – i kakav je trag grad ostavio u njihovim najličnijim zapisima? Gordana Nonin u ovoj knjizi upravo kroz dnevnike otkriva jedno posebno lice ovog grada. Za pisce dnevnika kažu da žive dva puta – jednom dok im se život događa, a drugi put dok o njemu promišljaju i zapisuju ga – što postavlja pitanje koliko će života, zajedno sa autorima, proživeti čitaoci ovih stranica. Gordana Nonin decenijama čita dnevnike pisaca i umetnika, tragajući za onim intimnim beleškama u kojima se velika istorija prelama kroz svakodnevni život. Njeni tekstovi pokazuju koliki je pečat ovaj grad ostavljao na ljude posvećene umetnosti i kulturi tokom više od jednog veka. Aleksandar Tišma, Vasa Stajić, Judita Šalgo, Pavle Ugrinov i Nenad Šaponja su samo neki od izdvojenih autora u čijim životima Novi Sad postaje i pozornica i junak. Kroz brojne, naizgled male detalje, u najintimnijem književnom žanru oživljavaju atmosfera i duh grada, njegove vrline i mane. Tako Novi Sad u dnevnicima postaje omaž ne samo jednom gradu već svemu onome što jedan grad čini gradom.

Kapitalno delo Pavela Jozefa Šafarika o poreklu, najranijoj istoriji i rasprostranjenosti Slovena, uključujući Srbe i njihovo mesto u slovenskom svetu. Kroz istorijske izvore i jezička svedočanstva, „Slovenske drevnosti“ osvetljavaju korene, seobe i veze slovenskih naroda.

Da li je demokratija potrošena ideja ili još nismo ostvarili njen puni potencijal? Otkrijte sveobuhvatnu i ohrabrujuću istoriju koncepta koji je oblikovao ljudsku civilizaciju.

Demokratija nije rođena samo u antičkoj Atini. Njeni pravi koreni sežu još dublje u prošlost – do Sirije, Mesopotamije i Indijskog potkontinenta, gde su narodne skupštine pre više od tri milenijuma ograničavale samovolju vladara i pozivale ih na odgovornost.

U ovom maestralnom delu, Džon Kin – koga ugledni Times naziva „jednim od vodećih svetskih političkih mislilaca“ – vodi nas na veliku istorijsku odiseju kroz četiri hiljade godina borbe za građanske slobode:
- Prve skupštinske demokratije: Od drevnih civilizacija Istoka do grčkih polisa.
- Predstavnička vlast: Razvoj evropskog izbornog sistema i parlamentarizma.
- Savremeno doba nadzora: Kako mediji, sudovi i nezavisne institucije danas drže vlast pod budnim okom javnosti.

Zašto je ovo ključna knjiga za razumijevanje današnjeg sveta?
Svet se danas suočava sa jačanjem autoritarnih režima, populistima na vlasti i društvenim mrežama koje umesto prostora slobode postaju oruđe manipulacije. Kin ubedljivo pokazuje kako savremeni despotizam zloupotrebljava same mehanizme demokratije kako bi ih urušio iznutra.

Ova knjiga donosi sveobuhvatan i nov pogled koji razbija mit da je demokratija isključivo zapadnjački pronalazak, dok kroz lako razumljiv i nadahnut stil – savršen spoj duboke naučne analize i dinamičnog pripovedanja – alarmantno i aktuelno analizira krizu savremenog društva, populizam i ključne izazove 21. veka.

„Sažeta, pouzdana istorija ideje koja nikada ne prestaje da se menja.“ — Publishers Weekly

„Velika istorijska odiseja u kojoj se demokratija suočava s krizama, menja oblik i iznova nastaje.“— Foreign Affairs

Ova knjiga je nezaobilazno štivo za ljubitelje istorije, političkih nauka, sociologije i filozofije, kao i za sve čitaoce koji žele da razumeju korene savremenih političkih kriza i budućnost ljudske slobode.

Topogarfija, urbanizam, toponimija

Otkrijte stari Beograd, korak po korak, kuću po kuću, ulicu po ulicu, sa svim njegovim usponima i padovima, različitim epohama i istorijskim diskontinuitetima. Ovo je knjiga koja menja pogled na Beograd i otkriva sasvim nepoznate dimenzije i detalje njegove burne prošlosti.

Istorija grada ispisana ulicama koje i danas određuju njegov izgled i duh.

Svaka ulica priča svoju priču. Ulice su naše adrese, naši zavičaji i postojbine, a njihova pripovedanja sastoje se od sećanja na stvari koje su se u njima desile, zdanja koja ih krase (ali i onih kojih više nema) i biografija velikih i malih ljudi koji su ih nastanjivali. Knjiga Ulice starog Beograda prati razvoj grada od turskog šehera, preko habzburške barokne rekonstrukcije i varoši kneza Miloša, do beogradske međuratne metropole koja se zidala „amerikanskom brzinom“ i grada iz doba socijalističke obnove i izgradnje.

Pred vama je obimna urbanistička studija podeljena po ulicama koja teži da na detaljan i obrazložen način ispriča kako je Beograd izgledao nekada i kako je dobio današnji lik. Ona pruža odgovore na pitanja koja je svaki žitelj ili posetilac Beograda neki put sebi postavio: zašto Obilićev venac iznenada skreće pod pravim uglom, zašto je Skadarlija izuvijana i zašto su Terazije elipsoidnog oblika? Kako su neke ulice stekle trgovinski i saobraćajni primat, a druge zapale u zapećak? Kako su im se tokom stoleća menjala imena? Šta znači Zerek, gde je bila Lončarska čaršija i zašto je Beograd u XIX veku imao Trojansku ulicu? Gde su u Beogradu stanovali Jermeni, gde Dubrovčani a gde vojvode Prvog srpskog ustanka?

Radi lakšeg snalaženja u putovanju kroz više od pola milenijuma istorije, za ovu knjigu izrađeno je 115 posebnih karata, a tu su i 493 fotografije i ilustracije koje će vam dočarati nekadašnju atmosferu srpske prestonice.

Za vreme Hladnog rata, kinesko-jugoslovenski odnosi nisu se odvijali u vakuumu već u jasno definisanom i omeđenom hladnoratovskom kontekstu. U trouglu tri zemlje (SAD, SSSR i NR Kina) Jugoslavija je tražila i često uspešno nalazila i svoje mesto i svoje interese. Ipak, dok je Mao Cedung bio živ, nije bilo moguće da jugoslovenski predsednik, poznat po širokom dijapazonu prijateljstava širom sveta i čestim diplomatskim putovanjima, poseti i Peking. Do posete je ipak došlo 1977, u vreme Maovog naslednika, i iz tog vremena potiče sećanje starijih generacija Kineza na jugoslovensko prijateljstvo. Uostalom, baš u tom periodu dešava se i rađanje kultnog statusa koji film "Valter brani Sarajevo" i dalje baštini u Kini.

Zašto se ponekad čini kao da se istorija ponavlja? Kako su od ljudskih lobanja nastajali pehari za carske gozbe? Zašto su seljaci, iako najbrojniji i temeljni sloj društva, vekovima bili predmet prezira? Kako su ljudi nekada doživljavali Evropu i gde su povlačili njene granice? Zašto su neki vladari dobrovoljno silazili sa prestola, a drugi se kajali zbog zločina koji su ih doveli na vlast? Čime se negovalo lice u Vizantiji? Pripovesti iz davnina Radivoja Radića otkrivaju istoriju iz njenih manje poznatih, ponekad neobičnih, a često duboko ljudskih uglova. U njima se susreću vizantijski carevi, varvarski kraljevi, sultani, monasi, seljaci, ratnici, filozofi i obični ljudi – svi oni koji su, svesno ili nesvesno, ostavili trag u velikoj priči čovečanstva. Bez opterećujućeg naučnog aparata, ali čvrsto oslonjene na istorijske izvore, priče su napisane prepoznatljivim stilom velikog istoričara i zrače lakoćom njegovog pripovedanja.

Nova knjiga Milana St. Protića.

DVADESET TRI LEKCIJE doktora istorije koji je bio u sobi kada se istorija dešavala.

DVA VEKA ISTORIJE. I JEDNO PITANJE.

Zašto sloboda uvek iznova mora da se osvaja

Milan St. Protić je doktorirao modernu evropsku istoriju u Santa Barbari. Bio je ambasador u Vašingtonu i gradonačelnik Beograda posle Petog oktobra. Praunuk je Stojana Protića, prvog predsednika vlade Kraljevine SHS. Malo ko je o istoriji pisao sa oba mesta odjednom – iz arhive i iz sobe u kojoj se odlučivalo.

U dvadeset tri ogleda Protić čita Francusku i Rusku revoluciju, pad Irana, američku protivrečnost i raspad Jugoslavije. Uporedo čita i ljude. Pašića i Čerčila kao isti psihološki soj. De Gola i Salana kao dva lica iste vojske. Marksa i Mengera kao dva odgovora na isto pitanje. Andrića kao čoveka koji se „grešio u svakodnevici, a u spisateljstvu ostao veran sebi“.

A onda se okreće nama.

Zašto Srbi uvek traže moćnog zaštitnika – od ruskog cara, preko Staljina i Čerčila, do Putina i Trampa? Da li je Srbija ikada bila demokratska zemlja? Jugoslavija kao anatomija jedne zablude. I Peti oktobar, o kome piše kao učesnik, a ne kao posmatrač: „Znali smo protiv koga smo, nismo znali za šta smo.“

Kako je nastajala ideja o Rusiji i šta je oblikovalo njenu kulturu, identitet i pogled na sopstveno mesto između Istoka i Zapada?

U knjizi Natašin ples: Kulturna istorija Rusije Orlando Fajdžis vodi čitaoca kroz više od dva veka ruske istorije, od vremena Petra Velikog i izgradnje Sankt Peterburga do kraja Staljinove ere. Umesto klasične političke istorije, autor Rusiju posmatra kroz njenu književnost, muziku, slikarstvo, filozofiju, običaje i svakodnevni život.
Naslov knjige inspirisan je scenom iz Tolstojevog romana Rat i mir, u kojoj mlada Nataša Rostova spontano zaigra ruski narodni ples. Upravo taj trenutak postaje simbol jednog od centralnih pitanja knjige – odnosa između evropskog uticaja i duboko ukorenjene narodne tradicije u ruskoj kulturi.
Fajdžis istražuje način na koji su veliki ruski pisci, umetnici, kompozitori i mislioci pokušavali da odgovore na pitanje šta znači biti Rus. Kroz njihova dela i životne priče otvara teme aristokratije i seljaštva, grada i sela, vere, revolucije, umetnosti i mita o „ruskoj duši“, pokazujući koliko je ruski identitet nastajao iz stalnih unutrašnjih suprotnosti. Natašin ples je obimna i bogato ilustrovana kulturna istorija Rusije koja povezuje velika umetnička dela sa istorijskim okolnostima u kojima su nastajala. Fajdžis piše pristupačno i pripovedački, pa iza poznatih imena ruske kulture otkriva njihove svetove, ideje i dileme, kao i šire društvo koje ih je oblikovalo.
Knjiga će posebno privući čitaoce zainteresovane za rusku istoriju, književnost i umetnost, ali i sve koji žele da bolje razumeju kulturne korene Rusije i način na koji su se tokom vekova oblikovali njeni identitet i predstava o sopstvenoj istorijskoj ulozi.

O autoru
Orlando Fajdžis je britanski istoričar i pisac, specijalizovan za rusku i evropsku istoriju. Bio je profesor istorije na Birkbek koledžu Univerziteta u Londonu, a autor je više zapaženih knjiga o Rusiji, među kojima su Narodna tragedija, Doba šaputanja, Krim, Evropljani i Priča o Rusiji.

Drevni narod Srbi 2 – Matični narod IndoEvrope Radovana Dragića predstavlja nastavak istraživanja započetog u prvom tomu istoimene edicije. U središtu knjige nalazi se široko postavljena teza o Srbima kao jednom od najstarijih naroda Evrope i njihovoj ulozi u oblikovanju indoevropskog etničkog, jezičkog i kulturnog prostora. Autor ovu temu razmatra kroz istorijske izvore, arheologiju, genetiku, lingvistiku, toponimiju, narodnu tradiciju i uporednu analizu drevnih kultura.

Kako je zaista izgledao život u starom Egiptu, daleko od piramida, mumija i kraljevskih grobnica?

U knjizi Godinu dana u životu starog Egipta Donald P. Rajan vodi čitaoca kroz svakodnevicu jedne od najfascinantnijih civilizacija u istoriji. Umesto da se zadrži samo na faraonima i monumentalnim građevinama, autor pažnju usmerava na ljude koji su činili egipatsko društvo: zemljoradnike, ribare, zanatlije, sveštenike, lekare, pisare, žene u domaćinstvu i radnike koji su gradili grobnice i hramove.

Radnja prati jednu godinu u vreme Osamnaeste dinastije Novog carstva, kada se vladavina Amenhotepa II bliži kraju, a Tutmozis IV čeka presto. Dok se priprema sahrana jednog vladara, život u zemlji Nila nastavlja se ustaljenim ritmom: reka se izliva, zemlja se obnavlja, setva i žetva određuju svakodnevicu, a religija, rad i porodične obaveze oblikuju život ljudi različitih staleža.

Kroz Tebu i Memfis upoznajemo stanovnike iz različitih slojeva društva, od običnih porodica do kraljevskog dvora. Njihove priče zajedno grade živu i neposrednu sliku starog Egipta i pokazuju da se iza velikih istorijskih događaja kriju iste ljudske brige, ambicije, strahovi i radosti koje prepoznajemo i danas.

Godinu dana u životu starog Egipta spaja istoriju, arheologiju i pripovedanje na pristupačan način, pa je odličan izbor za čitaoce koje zanimaju stari Egipat, svakodnevni život u drevnim civilizacijama i istorija ispričana kroz iskustvo običnih ljudi.

Autor Donald P. Rajan stručnjak je za egipatsku arheologiju i poznat po istraživanjima u Dolini kraljeva, uključujući otkrivanje izgubljenih grobnica i mumija.

Prevod: Dubravka Srećković-Divković.

Ko su bile žene koje su oblikovale srpski srednji vek, iako su vekovima ostajale u senci vladara, dinastija i velikih istorijskih događaja?

Znamenite žene srpskog srednjeg veka donosi portrete žena čiji su životi bili duboko povezani sa politikom, verom, porodičnim savezima i sudbinama srednjovekovnih država. Ovo nisu samo priče o suprugama, majkama i ćerkama vladara, već o ličnostima koje su svojim odlukama, žrtvama i delovanjem ostavljale trag u kulturi, duhovnosti i istoriji.

Pred čitaocem se otvaraju sudbine žena koje su udajama učvršćivale saveze, delile političke preokrete svojih porodica, podizale zadužbine, čuvale veru i pamćenje i u najtežim trenucima preuzimale odgovornost za ono što je trebalo sačuvati.

Oslanjajući se na istorijske izvore, književne spomenike i savremena naučna istraživanja, Aleksandra Mihajlović spaja pouzdane činjenice sa sugestivnim pripovedanjem. Tako poznate i manje poznate ličnosti srpskog srednjeg veka dobijaju punoću karaktera, a njihova iskustva postaju razumljivija savremenom čitaocu.

Ovo je knjiga za sve koji žele da srpsku srednjovekovnu istoriju sagledaju iz drugačijeg ugla i upoznaju žene koje nisu bile samo svedoci istorije, već njene aktivne učesnice.

Zašto pročitati ovu knjigu

donosi portrete znamenitih žena srpskog srednjeg veka
osvetljava njihovu ulogu u politici, kulturi i duhovnosti
zasnovana je na istorijskim izvorima i savremenim naučnim saznanjima
spaja istorijsku pouzdanost i pristupačno pripovedanje
pruža drugačiji pogled na poznate događaje i ličnosti srpske istorije
namenjena je čitaocima zainteresovanim za istoriju Srbije, srednji vek i položaj žena kroz istoriju

Knjiga „Državna represija u doba diktature kralja Aleksandra Karađorđevića 1929–1935“ Ivane Dobrivojević Tomić predstavlja važan doprinos sagledavanju istorije Kraljevine Jugoslavije. Šta se zaista događalo iza kulisa šestojanuarske diktature? Kako je država nadzirala svoje građane, ko je bio proglašavan neprijateljem, a gde se završavala granica između zaštite poretka i zloupotrebe vlasti? Oslanjajući se na bogatu i do sada nedovoljno istraženu arhivsku građu, ova knjiga vodi čitaoca u svet policijskih dosijea, tajnih praćenja, denuncijacija, političkih procesa, internacija i zatvora, otkrivajući složen mehanizam državne represije u Kraljevini Jugoslaviji između 1929. i 1935. godine. Istovremeno, razbijajući brojne uvrežene mitove, autorka pokazuje da represija nije bila ni jednostavna ni jednoznačna pojava, već proizvod duboke političke, nacionalne i društvene krize, terorizma, međunarodnih pritisaka i slabosti same države. Ovo nije samo priča o diktaturi kralja Aleksandra – to je uzbudljiva istorija jednog društva koje se našlo na ivici između autoritarizma, straha i borbe za opstanak.