Кnjigа profesorа dr Predragа Ilićа odjeknuće kao bomba. Autor je ušao u otvorenu, na prvorazrednim dokumentima zasnovanu, raspravu, kojom uverljivo opovrgava stanovište niza pisaca koji tvrde da je Alojzije Stepinac životom i delom dokazao da je tokom Drugog svetskog rata, delujući kao katolički prvosveštenik u zloglasnoj, terorističkoj i genocidnoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, hrabro istupao u javnosti, prostestujući protiv holokausta nad Jevrejima i genocida nad Srbima i Romima, da se distancirao od ustaškog režima zbog počinjenih zločina, da je te zločine javno osuđivao, da je mnogo toga rizikovao, i tako redom. Zbog čega bi ga trebalo proglasiti za sveca.
Autor uverljivo dokazuje da je Stepinac bio veran tradicionalnom katoličkom antijudaizmu i političkom antisemitizmu i da je takvom opredeljenju ostao privržen sve vreme postojanja NDH. Oslonivši se snažno na analizu katoličke štampe u Hrvatskoj, koju je i pre 1941. i tokom Drugog svetskog rata kontrolisao i usmeravao Stepinac, dr Ilić dokazuje da su ta glasila u velikoj meri uticala na širenje antisemitskih stavova i uverenja među vernicima Zagrebačke nadbiskupije, što je otvorilo put genocidu i holokaustu, tako da su posle januara 1943. godine ostali tek ,,ostaci ostataka“ jevrejske zajednice u NDH.
Štampa pod kontorolom nadbiskupa Stepinca je bila odgovorna i za širenje otvorene mržnje prema Srbima i ,,pravoslavnim šizmaticima“ u Hrvatskoj i potom u NDH, ali je to predmet posebne studije koju će dr Predrag Ilić predstaviti javnosti u dogledno vreme, dokazujući nesumnjivu prvosvešteničku, religijsku, moralnu i političku odgovornost Alojzija Stepinca za holokaust i genocid u ustaškoj NDH.
Posebnu vrednost ove studije čini staloženost, mirnoća kojom autor iznosi argumente i svoje stavove, ma koliko tema kojom se bavi kod ljudi izaziva čak i nekontroilisani govor emocija.
Zahvaljujući tome, dr Predrag Ilić uverljivo dokazuje da padaju u vodu tvrdnje obožavalaca Alojzija Stepinca, da je on, navodno, primereno reagovao na holokaust i genocid u NDH,
„Dokazi koje sam izneo u ovoj knjizi jasno, čini mi se, govore da je Stepinčevo reagovanje na holokaust u NDH bilo neadekvatno zahtevima strašnih ratnih događanja i neprimereno njegovoj ulozi, funkciji i mogućnostima. To reagovanje je, na nesreću ogromne većine hrvatskih Jevreja, bilo isuviše sporo i odocnelo, isuviše mlako i obzirno prema ustaškom režimu i uglavnom nejavno, da nije uopšte čudno što nije urodilo ozbiljnijim plodovima i rezultatima. On, jednostavno, nije preduzeo mnogo toga što mu je stajalo na raspolaganju, a što bi, sasvim sigurno, dalo mnogo veće rezultate.“
Ova studija na više nego upečatljiv način potvrđuje stav dr Predraga Ilića, da Alojzije Stepinac ne zaslužuje da bude proglašen za sveca. Ključnе argumentе na kojima zasniva to svoje saznanje i uverenje, autor je izneo i u pismu kojim se obratio papi Franji u leto 2015. godine.
