MASOVNI ZLOČINI KOJE JE POČINIO ANTON BAUER

(„Dvanaesta knjiga u ediciji Zločini okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini odnosi se na masovne zločine koje je u Sremu počinio Anton Bauer sa svojim saradnicima: domaćim Nemcima, pripadnicima oružane sile Trećeg Rajha, ustašama i ustaškim ustanovama (Prekim sudom, logorima, ustaškom vojnicom) u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Anton Bauer deli „slavu“ sa Viktorom Tomićem, čije je ime i prezime, kao i Bauerovo, ušlo u naslov jednog od elaborata Pokrajinske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini, odnosno u okupiranom i Nezavisnoj Državi Hrvastkoj dodeljenom Sremu. Tomićevi zločinački „podvizi“ opisani su u elaboratu „Akcija Vikotra Tomić a i Pokretni preki sud u Sremu 1942“, koji smo publokovali u drugoj knjizi ove edicije 2010. godine.

Zločinačku delatnost Antona Bauera karakteriše kontinuitet, od početka rata pa do oslobođenja Srema, sa preko 2.000 žrtava sa smrtnim ishodom i 20.000 žrtava oštećenih na razne načine.

Anketna komisija za Srem, koja je kao i druge dve Komisije, za Banat i za Bačku i Baranju, prikupljala dokaze o masovnim zločinima, izvršiocima i žrtvama, svrstala je masovne zločine Antona Bauera i njegovih saradnika u VI grupu masovnih zločina. Elaborat je sačinjen na osnovu rada mesnih, opštinskih, sreskih i okružnih povereništva Anketne komisije za Srem.

Uloga Antona Bauera u proganjanju i uništavanju našeg življa u onom delu Srema, koji je bio stavljen pod njegovu komandu, nije se ograničavala samo na organizovanje kaznenih pohoda protiv partizana po šumama i mirnog stanovništva po selima. U većini tih pohoda a naročito u onim kojima je od strane nemačkih vlasti iz bilo kojih razloga pridavan veći značaj, on je uzimao učešća lično, predvodeći svoje nemačke kabadahije janičare, dajući im svojim primerom potdtreka za najrazličitije svireposti i nasilja. Iz iskaza preživelih žrtava ovih razbojničkih ekspedicija vidi se jasno da je prisustvo Bauera u tim prilikama uvek značilo pooštravanje mera koje će biti preduzete i više surovosti i zverstava u izvršenju. Pokolj i masakriranje nedužnog i nezaštićenog seoskog stanovništva, koji su kroz sve vreme neprijateljske okupacije predstavljali svakodnevnu pojavu, pretvarali su se u pustošne sadističke orgije, kad god bi im se ovaj krvolok stavio na čelo. Streljanje i vešanje izgledali su ovom čudovištu suviše blagim kaznama, njegova mašta je bila neiscrpna kada je trebalo izmisliti način na koji će nesrećnicima, određenim za egzekuciju, učiniti što užasnijim i bolnijim poslednje časove, a prisutnima koji su silom bili doterivani da prisustvuju tim mrcvarenjem uterati što dublje strah u kosti. Izbor žrtava Baueru nije zadavao ni najmanje glavobolje. Nije se čak ni tražilo da lice koje će svojom glavom platiti bude u čemu bilo krivo ili čak osumnjičeno sa dovoljno razloga. Ubijena su, iz čiste krvožednosti, čak i takva stvorenja koja nikako i nikome nisu mogla biti opasna: prestareli starci, nejaka deca, invalidi i duševno oboleli.“ Dr Drago Njegovan)