ISTORIJA

Pre ravno 100 godina, 1924., pisao je Miroslav Krleža: „Danas, jedanaest godina pošto je napisana, knjiga Dimitrija Tucovića o Albaniji nije od svoje aktuelnosti izgubila ni slova”. Milovan Đilas je 1946. pisao: „Utoliko je žalosnije što je ova knjiga danas skoro potpuno zaboravljena, naročito među mlađim generacijama.”
Danas, posle 110 godina, Kosovsko pitanje je dostiglo istorijski vrhunac, a, na pragu je rešenje koje za sve stanovnike Kosova može biti konačno, iako će za ostatak jedne Srbije još sledećih 110 godina verovatno ostati nacionalna trauma. Da bi se ta trauma lečila neophodno je da ta Srbija otvori oči i sagleda sve ono na šta je žmurila, bar 110 godina, od objavljivanja ove Tucovićeve knjige do danas.

Polemike u jugoslavenskim časopisima
1973–1976.
povodom izdanja knjige ISTORIJA JUGOSLAVIJE
I. Božić, S. Ćirković, M. Ekmečić, V. Dedijer
„Prosveta”, Beograd 1972.

Ovaj rad za svoju osnovu ima analizu dokumenata nemačkog ministarstva spoljnih poslova zaplenjenih od strane saveznika nakon završetka Drugog svetskog rata, koji se odnose na političku i ekonomsku saradnju Hitlerove Nemačke i Staljinovog Sovjetskog saveza (1939-1941).
Sasvim razumljivo da je svetska javnost bila zainteresovana za sve nemačke dokumente (depeše, beleške, službena pisma, saopštenja, diplomatske note i memorandume i sl.). Mnogi od njih su bili i od neposrednog pravnog značaja na suđenju nacistima na Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu 1946. godine.
Međutim dokumenti koji su se odnosili isključivo na političke i ekonomske odnose SSSR-a i Trećeg Rajha u vremenu uoči samog početka rata kao i u vremenu kada je rat na zapadnom frontu već uveliko počeo, bili su vrlo delikatna tema s obzirom da je SSSR 1945. godine bio na pobedničkoj strani, da je sa Velikom Britanijom i SAD-om činio sam temelj političke i vojne koalicije protiv sila Osovine. Zato je samo mali deo nemačkih dokumenata iz perioda april 1939 - jun 1941, objavljen 1946. godine, u časopisu „Saint Louis Post Dispatch“ u broju od 22. maja i to samo dva glavna nemačko-sovjetska ugovora (Pakt o nenapadanju od 23. avgusta 1939. i Pakt o granicama i prijateljstvu od 28. septembra 1939.) kao i Tajni Protokol uz prvi pakt.
Kod nas je nakon sukoba sa Staljinom i rezolucije Informbiroa kojom se osuđuje KPJ kao »revizionistička i antikomunistička partija« objavljen deo ovih dokumenata iz knjige nemačkog autora Alfreda Zajdla, kako bi se jugoslovenskoj javnosti ukazalo na Staljinovu dvoličnu politiku. Naslov koji je dat Staljin – pomagač Hitlera, belodano svedoči o takvoj nameri izdavača. Zbirku dokumenata je objavilo Društvo novinara NR Hrvatske u Zagrebu, 1951. godine.

Ljubavne pesme Julijane Radivojević, pesnički dnevnik u Fruškoj gori Milice Stojadinović, strasni ljubavni stihovi Drage Dejanović, usmeno stvaralaštvo slepih Vukovih pevačica Živane, Jece i anonimne pesnikinje iz Grgurevaca; zvuci muzike Lista i Betovena, Mocarta i Stankovića pod "zrakovitim prstima" Jovanke Stojković; vanredna platna Autoportret i Korpa sa grožđem Katarine Ivanović zajedno sa Autoportretom i Devojkom sa vinovim lišćem Mine Karadžić; vanredno igrane uloge Jelisavete i Jevrosime, Juce i Feme, Porcije i Hedvige u tumačenju Draginje Ružić; nenadmašna Dezdemona i Ofelija, Jakvinta i Marija Stjuart u igri najveće tragetkinje epohe romantizma, Milke Grgurove; sve su to – poetskom rečju, lepotom i čistotom tona, snažnim pastoznim namazima boje, vernošću i originalnošću scenskog izraza – vrhunska ostvarenja srpskih književnica i umetnica romantičarske epohe, koje istorije književnosti i umetnosti ne smeju više prenebregavati. Žene stvaraoci u XIX veku zaslužile su više od prigodničarskih tekstova; njima, po vrednosti dela koje su ostvarile, pripada odgovarajuće mesto u istoriji kulture našeg naroda.