ISTORIJA

Pred vama je svojevrsni vodič koji obuhvata period od začetka modernog Beograda do naših dana. Kako je sam autor naveo u predgovoru ove knjige, čitaoci imaju priliku da se uvere u to na koji način hrana i odnos prema njoj, kao deo kulture i tradicije, oslikavaju stanje u društvu, ali i kako odnos prema slatkišima na poseban način odražava socijalne i društvene prilike. Od prve do poslednje stranice ove knjige Jovo Anđić nastoji da odgovori na pitanje može li se kroz istoriju slatkiša oslikati susret Istoka i Zapada, osavremenjivanje Beograda i njegovo prerastanje iz orijentalne varoši u modernu evropsku prestonicu.

Postoje knjige koje nas sasvim uvuku u svoj svet. Ovo je jedna od tih. Zato se nemojte iznenaditi kada budete čuli uzvike sladoledžija, salebdžija i bozadžija, kada pred vašim očima iskrsnu beogradske ulice i prodavci koji su na kolicima izložili fišeke bombona, alvu, ušećereno voće na štapićima… čak i ukoliko im odolite, već u sledećoj ulici osetićete mirise vanile, cimeta, čokolade, koji će vas odvesti do izloga poslastičarnica u kojima se služe kolači i torte najlepših ukusa. Neke od njih i danas zaslađuju ljubitelje slatkiša. Ovo slatko putovanje započeo je Jovo Anđić, istražujući i prikupljajući građu u arhivima i bibliotekama, a potom je to putovanje nastavio ocrtavajući sva slatka beogradska kretanja kroz šest poglavlja: od rađanja modernog Beograda, spravljanja slatkiša, preko beogradskih trpeza, poslastičara koji su zaslađivali Beograđane, trpeza srpskih vladara, pa sve do recepata nekih od najznačajnijih beogradskih slatkiša. Na vama je, dragi čitaoci, da to slatko putovanje zaokružite.

Kroz 32 priče o prelepim mestima u našoj zemlji, s vrednim zdanjima, burnom istorijom i ponekom zanimljivom legendom, ovo izdanje pruža sjajan i sveobuhvatan uvid u našu pravoslavnu istoriju i umetničku baštinu.

Crkve i manastiri predstavljaju ne samo izraz naše vere, već su i jedno od najvažnijih izvora znanja o srpskoj prošlosti, kulturi i istorji. Čitajući o ovim velelepnim zdanjima zapravo saznajemo kako je izgledao svetovni i crkveni život doba u kojem su podignuta, kao i potonju sudbinu koja ih je do današnjih dana obeležila. Detaljne i nadahnute opise prate živopisne fotografije i ilustracije, koje će čitaocu u potpunosti dočarati lepotu naših svetinja.

Dinastija Nemanjića ispisala je jedno od najslavnijih poglavlja u celokupnoj srpskoj istoriji. Od rodonačelnika Stefana Nemanje pa do Uroša Nejakog, deset bogoizabranih vladara smenilo se na tronu i odredilo sudbinu srpske srednjovekovne države, na vrhuncu ovenčane Dušanovom carskom krunom.

Raskošno ilustrovano, ovo izdanje prikazuje i najvažniju materijalnu zaostavštinu toga doba, približavajući čitaocu duh nemanjićke epohe i dočaravajući neraskidivu povezanost slavne dinastije s celokupnom srpskom tradicijom.

Kroz portrete deset vladara iz kuće Nemanjića i prvog srpskog arhiepiskopa, Save Nemanjića, vrsni savremeni stručnjaci prikazali su njihovu predanu borbu za unapređenje srpske države, ali i približili čitaocu stvarnu sliku o životu u ovom uzbudljivom periodu. Pažljivom analizom relevantnih izvora i prenošenjem autentičnih izvoda iz dela samih savremenika ovih zbivanja, dočarani su ne samo rezultati vladavine Nemanjića, već i uzbudljive pojedinosti iz njihovog privatnog života, karakterne osobine i psihološki portreti.

Nijedna katedrala španska niti i jedna crkva francuska nema freske naših Dečana, i duboku lepotu Hilendara, a možda ni dublju pobožnost od Manasije. Nemanjići su interesantniji nego dinastije francuske tih vremena.
Jovan Dučić, Moji saputnici