ISTORIJSKI ROMAN

Firenca je 1288. turoban i mračan grad u rukama Korsa Donatija, vođe gvelfa žednog neprijateljske krvi gibelina, koji tek što su naneli težak poraz Sijenjanima, saveznicima Firence.

U ovom teatru apokalipse nalazi se i Dante Aligijeri: hrabar i zaljubljen u Beatriče, ali prinuđen da živi sa drugom ženom; prijatelj Gvida Kavalkantija i đota, zaljubljenik u poeziju i umetnost, ali pozvan da ispuni svoju dužnost na bojnom polju. Firenca se sprema za poslednji okršaj i Dante mora da okuša sopstvenu hrabrost tako što će se latiti oružja kod Kampaldina.

Mladi Dante postaje feditore Firence, konjanik prvog reda, i suočava se sa sudbinom jednog krvavog dana koji će obeležiti tok italijanske istorije. A svakako će obeležiti i njega, kao čoveka i kao pesnika. Noćne more koje ga muče zbog užasa rata i iskrene ljubavi koju oseća prema Beatriče biće temelji na kojima će početi da gradi svoj magnum opus, Božanstvenu komediju. Ratnik, pesnik, legenda. Dante kakvog još niste upoznali.

Senzualna pripovest o moći, ljubavi i izdaji smeštena na raskošnu pozornicu Francuske XVIII veka.

Dvorskim kuloarima kruže priče da je mladom kralju Luju XV nakon sedam godina braka dosadila supruga. Sada se svi dvorani trude da pronađu odgovarajuću ljubavnicu, koja bi istovremeno zadovoljila kraljeve potrebe u krevetu, ali i političke želje vladara iz senke.
Porodica Nel nadaleko je poznata po lepoti i ljupkosti pet kćeri, a četiri će se naći u kraljevom zagrljaju. U godinama koje dolaze, slatka i naivna Luiz, ambiciozna Polin, očaravajuća Dijan i pronicljiva Mari An suočiće se sa mnogim patnjama, zaverama i spletkama kako bi se izborile za ljubav i moć. A peta? Peta sestra sam ja i na meni je da vam ispričam kako je zaista bilo.

Bilo nas je pet sestara, a četiri su postale ljubavnice našeg kralja. Samo sam ja umakla njegovom naručju, ali to je bio moj izbor: možda se sve o čemu govorim desilo u davnoj prošlosti, ali ženska je taština večna. I zato vam moram reći: mogla sam. Da sam želela. Jer on – kralj – to je svakako želeo.

Njujork, 1998. godine. Santijago Larea, bogati argentinski diplomata, sa ženom Lilom i ćerkom Palomom organizuje tradicionalnu godišnju letnju polo utakmicu, a posle nje svečanu večeru s mnogobrojnim zvanicama.

Sve izgleda savršeno u svetu porodice Larea – sve dok se na zabavi ne pojavi neočekivana gošća, Santijagova prijateljica iz studentskih dana, koja će njihovu idilu uzdrmati iz temelja. Njeni zbunjujući komentari podstiču Palomu da istraži prošlost svoga oca, o kojoj malo zna.

Kada porodica otputuje u Buenos Ajres da bi prisustvovala zvaničnoj ceremoniji imenovanja Santijaga za ambasadora u Ujedinjenim nacijama, Paloma je odlučna da sazna više o svom životu u periodu koji je prethodio vojnoj diktaturi 1976. godine. Uz pomoć studenta Franka Bonetija, aktiviste organizacije koju čine deca ljudi nestalih tokom argentinskog Prljavog rata, Paloma pokreće niz događaja, koji ne samo što je navode na to da preispita svoju porodicu i svoj identitet već dovode i njen život u opasnost.

„Vešt debi koji nam služi kao podsetnik da prošlost ne može ostati u prošlosti.“ – Kirkus

„Ubedljiva priča o vremenu i mestu koji možda nisu dobro poznati čitaocima širom sveta, kao i srceparajuća priča o generacijskoj traumi.“ – Booklist

„Znate da će biti dobar istorijski roman sa ovakvim naslovom.“ – Betches

Na YouTube stranici originalnog izdavača, Grand Central Publishing, mogu se naći dokumentarni snimci intervjua dece argentinskih desaparecidosa (nestalih) koji su poslužili kao inspiracija za ovaj predivan debitantski roman.

Andrea Jarjura Klark odrasla je u Argentini usred političkih previranja sedamdesetih godina prošlog veka, sve dok se njena porodica nije preselila u Severnu Ameriku. Posle završetka univerzitetskih studija vratila se u Buenos Ajres da bi se ponovo povezala sa svojim korenima. Do sredine devedesetih, mnogi sinovi i ćerke nestalih – najmlađe žrtve argentinske vojne diktature sedamdesetih – postali su punoletni i pokušali da saznaju više o sudbinama svojih porodica. Intervjuisala je nekoliko te dece, a njihova iskustva, koja nisu opštepoznata van Argentine, inspirisala su njen debitantski roman. Živi u Bruklinu s mužem, dva sina i živahnim terijerom.

Želeti ono što ne možeš imati u ovom životu najveća je bol od svih što postoje.

Prvi roman ove palestinsko-američke naratorke vodi nas kroz život konzervativne arapske porodice koja živi u Americi. Osamnaestogodišnja Deja u Bruklinu počinje da se sastaje s proscima iako ne želi da se uda, ali joj deda i baba ne ostavljaju izbora. Istorija se ponavlja: ni Dejina majka Izra nije imala izbora kad je kao tinejdžerka otišla iz Palestine da se uda za Adama. I mada je celog života verovala da su joj roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći, zbog tajne poruke misteriozne žene poznatog izgleda Deja počinje da dovodi u pitanje sve što joj je rečeno o njenoj prošlosti. I dok se priča naizmenično bavi životima Deje i Izre, polako pocinje da se raspliće istina o mračnim, složenim tajnama u njihovoj zajednici.