ROMANI

Sedam dana života.
Sedam dana da sazna ko želi njenu smrt.
Sedam dana da reši sopstveno ubistvo.

Za sedam dana, Džet Mejson biće mrtva.
Devojka iz jedne od najbogatijih porodica u Vudstoku, ima dvadeset sedam godina i veruje da je čitav život još pred njom.

Sve dok je na Noć veštica ne napadne neko čije lice ne može da vidi. Zbog ozbiljne povrede mozga, lekari su uvereni da će živeti još samo nedelju dana.

Ko želi da Džet umre? I zašto? Nikada nije ni pomislila da može da ima neprijatelje. Ali sada sve vidi drugačije. Porodica, bivši dečko, najbolja drugarica – svi su sumnjivi.
A istina je opasno blizu.

Od autorke bestselera Kako ubijaju dobre devojke stiže nova uzbudljiva priča o tajnama koje mogu da ubiju.

„Ova zaista jedinstvena premisa pretvara se u vrtoglavu vožnju prepunu napetosti i iznenađujućih obrta koji ostavljaju bez daha!“ – Frida Makfaden, autorka romana Kućna pomoćnica

„Dinamičan, neodoljiv i neočekivano potresan, Još nisam mrtva je pravi čas iz pisanja trilera i primer pripovedanja u njegovom najboljem izdanju.“ – Aleks Majklidis, autor romana Tihi pacijent

„Apsolutno obožavam ovu knjigu: prepuna je obrta, britka i u prepoznatljivom stilu Holi Džekson. Zaslužuje da poleti.“ – Džilijan Makalister, autorka romana Na pogrešnom mestu u pogrešno vreme

BookTok hit
bestseler Njujork tajmsa
Preporuka književnog kluba emisije Good Morning America

O autoru:

Holi Džekson je počela da piše priče odmalena, a svoj prvi (i neuspeli) pokušaj romana imala je sa samo petnaest godina. Diplomirala je na Univerzitetu u Notingamu i stekla master diplomu iz engleskog jezika nakon studija književne lingvistike i kreativnog pisanja. Živi u Londonu i, izuzev čitanja i pisanja, uživa u video-igrama i gledanju dokumentaraca o zločinima, tokom kojih zamišlja da je u ulozi detektiva. Kako ubijaju dobre devojke je njen prvi roman. Holi možete zapratiti na Tviteru ili Instagramu na HoJay92.

Od istog autora:

Vulkan je prethodno obajvio naslove Kako ubijaju dobre devojke, Dobra devojka, zla krv, Više nikad dobra devojka.

Drvena kuća gori u noći. Plamen obasjava planinski pejzaž. Dok sneg tiho pada, čuje se samo pucketanje vatre. A kada se kuća sruši, ostaje samo uplašeni šapat onih koji su uspeli da pobegnu na vreme.

Ali nešto nije kako bi trebalo da bude. Brojevi se ne slažu. A sudbina igra okrutnu igru sa jednom majkom.

Ako postoji jedna reč sa kojom Serena nije nikada zamišljala da će se poistovetiti, to je reč majka. Ona je moćna i nemilosrdna brokerka, gospodarica svoje sudbine, i u njenom životu nema mesta za osećanja. Ipak, posle požara, sve se menja i Serena tone u noćnu moru. Šta ako je majčinski instinkt koji je uvek poricala jači od vatre, od sudbine, od svega u univerzumu?

Novo remek-delo Donata Karizija – neumoljivo putovanje, slobodan pad u najmračnije kutke naše duše i strahova koji nas definišu, posle kojeg više nikada nećemo posmatrati svet istim očima.

„Karizi je majstor u stvaranju napetosti i konstruisanju narativnih mehanizama.“ – Corriere della sera

O autoru

Donato Karizi rođen je 1973. u gradu Martina Franka na jugu Italije i živi na relaciji Rim–Milano. Nakon što je studirao pravo, specijalizovao se u oblasti kriminologije i nauci o ponašanju. Pisac, režiser i scenarista televizijskih serija i filmova, istaknuto je ime u Korijere dela sera. Autor je međunarodnih bestselera (koje je u Italiji sve objavila izdavačka kuća Longanezi) kao što su Šaptač, Lovac na duše, Dečak od stakla i Noć mi te uzima – roman po kome je snimio istoimeni film za koji je dobio nagradu Donatelovog Davida, za najboljeg režisera početnika – Gospodar senki, Čovek iz lavirinta – po kome je snimio istoimeni film – Igra šaptača, Kuća glasova, Ja sam ponor – po kome je snimljen istoimeni film – Kuća bez sećanja, i autor je noar priče Žena sa cvetom od papira. Osvojio je prestižne nagrade u Italiji i u inostranstvu, kao što su Prix Polar i Prix Livre de Poche u Francuskoj i Premio Bankarela u Italiji. Njegovi romani, prevedeni na preko 30 jezika, prodati su u više miliona primeraka.

Jednog sasvim običnog, lepog dana gradić Česters Mil u američkoj državi Mejn neobjašnjivo je odsečen od ostatka sveta nevidljivim poljem sile. Avioni padaju pri kontaktu sa njim, a jednoj baštovanki odsečena je ruka kada se Kupola spustila na nju. Ljudi koji obavljaju poslove u susednim gradovima odvojeni su od svojih porodica. Niko ne razume šta ova tajanstvena ograda predstavlja, odakle potiče i da li će ikada nestati.

Del Barbara, veteran iračkog rata, a sada kuvar, moraće da se udruži s nekoliko neustrašivih građana. S druge strane, Džim Reni, političar koji ne preza ni od čega, pokušava da u rukama čvrsto zadrži uzde moći, zajedno sa svojim sinom, koji krije zastrašujuću tajnu. Međutim, najveći protivnik je sama Kupola, jer stanovnici Česters Mila ne samo da imaju malo vremena nego ono neumitno ističe…

„Nigde u ogromnom opusu gospodina Kinga njegov stvarni i fantastični svet nisu se sudarili tako snažno i direktno.“ – New York Times

O autoru
STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Nakon višegodišnjeg boravka u sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u petrogradsko društvo, ali njegovo ponašanje, obeleženo iskrenošću i naivnošću, čini ga neuobičajenim i teško razumljivim. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. Međutim, povrh prostodušnosti, odlikuju ga i izuzetna moć opažanja i duboko razumevanje.

Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.


„Knez Miškin je pokušaj Dostojevskog da naslika pozitivno lepog čoveka, ali je rezultat toga da je taj čovek, taj Hrist, uvučen u stihije strasti i on sam slomljen i slama druge. U Miškinu, Dostojevski je pokazao kako je nemoguće biti Hrist među ljudima“ – Nikolaj Berđajev

„Knez Miškin, kao nosilac reči i ideologije, ne zatvara i ne zaokružuje likove oko sebe. On ne postaje autoritativni centar romana; naprotiv, on je neprestano provociran tuđim glasovima i tuđim svesnostima (Nastasja Filipovna, Rogožin) i ne može izreći završnu reč o njima.“ – Mihail Bahtin


Predgovor romanu Idiot napisala je prof. dr Kornelija Ičin, redovna profesorka na Filološkom fakultetu na Katedri za slavistiku.

Dostojevski je od svih svojih dela najviše voleo roman Idiot.

O autoru
Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

DA SAM JOJ REKAO DA JE VOLIM,
SVE BI BILO DRUGAČIJE…

Fin je oduvek voleo Otum. Ona nije samo devojka iz susedstva ili ćerka najbolje prijateljice njegove majke – ona je čitav njegov svet, cela njegova priča, njegovo sve. Ali ona nije njegova devojka. Njegova devojka je Silvi, i Fin je nikada ne bi povredio. Zato Otum neće saznati šta on stvarno oseća.
Finov najbolji prijatelj Džek ne može da shvati kako Otum ne zna da je Fin voli. Video ih je zajedno i siguran je da je samo pitanje vremena kada će mu ponovo slomiti srce. Između neizgovorenih reči i neotkrivenih tajni, potreban je samo trenutak da se sve promeni…

„Knjiga uz koju ćete potrošiti sve maramice.“ – Booklist


Ako ste pustili suzu uz "Da je bio sa mnom", emotivno se vezali za Otum i Fina, uživali u pričama o ljudskim vezama i neizrečenim istinama, ova knjiga će vas osvojiti i učiniti da osetite još više.

O autoru
Lora Naulin diplomirala je engleski jezik sa naglaskom na kreativnom pisanju na Univerzitetu Mizuri. Pored toga što je ambiciozna autorka, Lora je i strastveni čitalac koji veruje da joj knjige omogućavaju da proživi mnogo života u jednom životu. Kada nije kod kuće i muči se zbog sopstvenih romana, Lora radi u javnoj biblioteci gde joj pokrovitelji daju obilje inspiracije za pisanje. Živi u Sent Luisu sa svojim mužem muzičarem, neurotičnim psom i psihotičnom mačkom.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio knjigu Da je bio sa mnom.

BOGATSTVO, ŽIVOT I LJUBAV U OPASNOSTI.
IGRA O KOJOJ ĆE SVI PRIČATI.

Da bi nasledila milijarde, Ejveri Kajli Grams treba samo da preživi još nekoliko nedelja u kući Hotornovih. Finansijski pritisci su sve veći. Opasnost je životna činjenica. A jedini koji Ejveri mogu da provedu kroz sve to su braća Hotorn. Ona zna njihove tajne, oni znaju njene.
Ali dok sat otkucava prema trenutku u kome će Ejveri postati najbogatija tinejdžerka na svetu, pojavljuje se nevolja u obliku posetioca kom je potrebna njena pomoć – i čije bi prisustvo u kući Hotornovih moglo sve da promeni.
Uskoro postaje jasno da postoji još jedna poslednja zagonetka koju treba rešiti, a Ejveri i braća Hotorn uvučeni su u opasnu igru protiv nepoznatog i moćnog igrača.

„Nemoguće je ispustiti je iz ruku.“ – Buzzfeed
„Misterija prepuna obrta i trikova.“ – Booklist

BookTok hit

Serijal prodat u više od 6 miliona primeraka
Kada se otac Dženifer Lin Barns penzionisao, počeo je da projektuje porodični dom iz snova. Jednog dana je pitao svoju ćerku da li ima neke posebne zahteve za kuću. Bez mnogo razmišljanja, imala je odgovor – tajni prolaz. Nedugo zatim, kuća je izgrađena zajedno sa tajnim prolazom koji je Dženifer tražila. Tada se rodila ideja o čoveku koji više od pet decenija posvećuje preuređivanju kuće i stvarnju tajnih prolaza – godinama kasnije, napisala je Igru naslednika.

Poslovni uspesi Bila Gejtsa su naširoko poznati: dvadesetogodišnjak koji je napustio Harvard da bi osnovao softversku kompaniju koja je postala gigant industrije i promenila način na koji svet funkcioniše i živi; multimilijarder koji je pažnju preusmerio na filantropske ciljeve, posvećujući se borbi protiv klimatskih promena, globalnom zdravlju i obrazovanju u SAD.

Knjiga Izvorni kod nije o zlatnom dobu Majkrosofta, o osnivanju fondacije Gejts ili o budućnosti tehnologije. To je ljudska, lična priča o tome kako je Bil Gejts postao ono što je danas: priča o njegovom detinjstvu, ranim strastima i interesovanjima. To je priča o njegovoj principijelnoj baki i ambicioznim roditeljima, o prvim dubokim prijateljstvima i iznenadnoj smrti najboljeg prijatelja; o njegovim borbama da se uklopi i otkrivanju sveta kodiranja i računara na početku nove ere; o tome kako je u ranim tinejdžerskim godinama krenuo putem koji ga je od ponoćnih avantura u obližnjem računarskom centru doveo do sobe u studentskom domu, gde je pokrenuo revoluciju koja će promeniti svet.

Bil Gejts prvi put priča potpuno ličnu priču. Mudra, topla i otkrivajuća, ta priča predstavlja portret jednog američkog života.



Gejtsovi memoari prikazuju kako su se njegove dečje osobine, odrastanje, prijateljstva i iskustva stopili u oblikovanju njegovog unutrašnjeg operativnog sistema. – Associated Press

Glas u ovoj knjizi je optimističan, samoironičan i neumorno simpatičan – The New York Times Book Review

Prosvetljujuće... Slično obrazovnom romanu... Ljudska priča – Wired

Knjiga je bestseler Njujork tajmsa.

O autoru
Bil Gejts je tehnolog, poslovni lider i filantrop. Godine 1975. osnovao je Majkrosoft sa svojim prijateljem iz detinjstva Polom Alenom, a danas je predsednik fondacije Gejts. Bil je osnivač organizacije Brejktru enerdži, čiji je cilj komercijalizacija čiste energije i drugih tehnologija vezanih za klimu, kao kompanije Tera pauer, kompanije koja ulaže u razvoj revolucionarnih nuklearnih tehnologija. Ima troje dece.

Čarobnjak iz Kremlja – Velika nagrada za roman Francuske akademije

Protagonista romana Čarobnjak iz Kremlja je Vadim Baranov, koji je od avangardnog pozorišnog režisera i producenta rijaliti TV programa postao čovek koji kreira politiku i sudbinu Rusije kao glavni spin doktor Putinovog režima. Svoju priču ispričaće naratoru knjige jedne noći u svojoj rezidenciji, nekoliko godina nakon što se povukao iz politike.
Premda je Čarobnjak iz Kremlja inspirisan stvarnim likovima i stvarnim događajima, osvojiće vas prvenstveno stilom i britkim pripovedanjem. Ciničan, introspektivan i oštrouman, Baranov je toliko zabavan pripovedač da čitaoce s lakoćom šarmira, iako govori o zapravo bitnim pitanjima savremenice poput morala, integriteta i istine u politici. Pripovedajući o usponu Putina od državnog činovnika do nedodirljivog vladara, „čarobnjak iz Kremlja“ otkriva kako se manipuliše činjenicama i režira nova stvarnost, kako se gradi nacionalni mit, kako lako se uništavaju nečija reputacija i život...
Čarobnjak iz Kremlja je moćna knjiga o političkim igrama i majstorima političke propagande, o ljudskoj prirodi i prirodi moći, o Rusiji i njenoj novijoj istoriji, knjiga koja disecira ne samo autoritarnu vlast u Rusiji već autoritarnu vlast bilo gde.

KADA SVE NESTANE, A BUDUĆNOST VIŠE NE POSTOJI, ŠTA NAM PREOSTAJE?

Na Siciliji koja je postala samo ogromna ruševina, jedna tvrdoglava i hrabra devojčica kreće u potragu za svojim bratom. Među spaljenim poljima i tajanstvenim šumama, među ostacima trgovačkih centara i napuštenih gradova, među velikim pustim prostranstvima koje je priroda ponovo osvojila i divljim zajednicama preživelih, Anin vodič je sveska koju joj je ostavila majka, sa uputstvima kako da preživi.

Pre nego što je umrla, majka je njoj i bratu rekla da se vole i da se nikada ne rastaju. Rekla im je da će ih, kada zakorače u punoletstvo, odneti bolest. Ali rekla im je i da će neko, negde, nekad, imati lek. I tako, iz dana u dan, Ani postaje sve jasnije da pravila iz prošlosti više ne važe i da će morati da izmisli nova.

Poput svetlosti koja se pali u tami i širi svoje zrake, Amanitijev roman razotkriva nesigurnosti, impulse srca i nekontrolisanu snagu života. Jer, kao što će Ana shvatiti, „život nam ne pripada, on nas prožima“.

- „Distopija pretočena u remek-delo.“ – The Guardian

Roman Ana je 2021. godine adaptiran u istoimenu TV seriju. Nikolo Amaniti je zamislio roman iz čisto biološko-bihevioralne perspektive, razmišljajući o tome šta bi deca radila da su prepuštena sama sebi. Ova ideja ga je navela da zamisli svet u kome su, iz nekog razloga, odrasli nestali.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Retko kada su temelji na kojima počivaju naše predstave o tome šta znači biti majka i žena ovako otvoreno preispitani. U Danima napuštenosti, Elena Ferante nam pripoveda priču o strmoglavom proklizavanju jedne žene u nešto što ona naziva „odsustvom smisla“, nakon što je muž napusti i ona ostane sama sa dvoje male dece. Olgini „dani napuštenosti“ postaju očajnički, opasan slobodni pad u najmračnija mesta njene duše, dok luta praznim ulicama grada koji nikada nije naučila da zavoli. Kada se zatekne zarobljena unutar četiri zida svog stana, usred letnjeg talasa vrućine, Olga je primorana da se suoči sa svojim duhovima, potencijalnim gubitkom sopstvenog identiteta i mogućnošću da se život više nikada neće vratiti u normalu.



„Ferante tako dobro secira lični mikrokosmos, a sa fantastičnom bistrinom i preciznošću nam prikazuje krivudanje ženskog uma, patnju koja prati napuštenost i užasno kloparanje prolaska vremena.“
— El Mundo

„Ferante opisuje žensko iskustvo toliko intimno i toliko živopisno, da se čitaocu čini da autorku možda poznaje i lično.“
— New York Magazine

„Autorka je beskrajno samosvena, a njena otvorenost zadivljujuća.“
— The New York Times

„Remek-delo... Magija Dana napuštenosti čuči u inteligenciji njene naratorke.“
— The Philadelphia Inquirer

Jednog dana, braku Rouz Napolitano došao je kraj. Njen muž želi bebu, ali majčinstvo nikada nije bilo deo njenog životnog plana. Jednog dana, brak Rouz Napolitano je preživeo. Ona iskreno voli svog muža. Može li ponovo da zamisli svoju budućnost? Poput efekta leptira, ova nas priča devet puta vodi svim stazama i odlukama koje oblikuju život. Kroz sva očekivanja, sve izbore, svaki ishod – svaki delić sebe koji izgubimo i pronađemo na tom putu.

Nezaboravna i inspirativna priča o devojci koja čezne da se obrazuje kako bi pronašla svoj glas i ostvarila svoje snove.

Uprkos naizgled nesavladivim preprekama, Aduni ni u jednom trenutku ne odustaje od cilja da pobegne od siromaštva u kom se rodila i izgradi budućnost koju će sama izabrati za sebe – a da pritom pomogne i drugim devojkama koje se nalaze u istoj situaciji.

Njena neverovatna odlučnost da pronađe radost i nadu i u najtežim okolnostima slomiće nam srce, a onda ga ponovo sastaviti – jedna hrabra devojka inspirisaće nas da pojurimo svoje snove… a možda čak i promenimo svet.

„Smelo, drugačije… nezaboravno.“ – The New York Times Book Review

Stočić, kafa i odluka.
To je sve što je potrebno da bismo bili srećni.

U Japanu, već više od sto godina, postoji jedan sasvim poseban kafić, i za njega se vezuje na hiljadu legendi.

Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikada ne izađete isti. Priča se da, dok pijete kafu, možete ponovo da proživite trenutak iz sopstvenog života – onaj kada ste doneli pogrešnu odluku, kada ste izgovorili reč koja bolje da je ostala neizrečena, kada ste nekome dopustili da napusti vaš život, a nije moralo da bude tako.

Priča se da je dovoljno da uradite samo jednu stvar i sve promenite. Međutim, postoje pravila kojih se morate pridržavati:
1. Nalazite se u posebnom kafiću. Tu je jedan jedini stočić i čeka samo na vas.
2. Sedite i sačekajte da vam posluže kafu.
3. Budite spremni da ponovo proživite jedan događaj iz života.
4. Dok to radite, ne zaboravite da ispijate kafu u malim gutljajima.
5. Ne zaboravite glavno pravilo: nikako nemojte da dozvolite da se kafa ohladi.

Većina ljudi misli da je zapravo sve što nije silovanje potpuno u redu.

Berlin: Mlada žena priča o svom novom poslu u jednoj velikoj TV-kući, o svom novom šefu, svom novom životu. Ona deluje srećno, inspirisano, puna nade; sve zvuči dobro. Predobro?

U međuvremenu, u Los Anđelesu se dešava propast jednog sveta. Čovek koji se hvali time da kao slavna ličnost može sve sa ženama, postaje predsednik Sjedinjenih Država. U vrtu legendarnog „Zamka Marmon”, u tom noćnom igralištu razmažene holivudske dece svih uzrasta, jedna slavna družina provodi vreme bežeći od realnosti. Tu je i narator – i Rouz Makgaun, glumica za koju se priča da je u poslednje vreme postala nekako naporna.

Ubrzo, skandal Vajnstin potresa Holivud, a Rouz Makgaun je jedna od prvih žena koja je javno progovorila o seksualnom uznemiravanju od strane filmskog producenta, kojem se prethodno čitav Holivud udvarao. Rouz nestaje, ali ostavlja naratoru zagonetnu poruku – ili možda pre nalog? Kako to da se obraća baš njemu?

Iz Holivuda se širi Pokret #MeToo na čitav svet. Ali stare strukture moći su otpornije nego što bi se u prvoj euforiji možda moglo pomisliti.

Po povratku u Berlin narator se ne nalazi samo kao posmatrač sa ležaljke, već sada opet kao akter usred jednog nepreglednog dešavanja, koje ga gura u duboki lični konflikt.

„Još uvek budna?” je portret našeg vremena, tipično Štukrad-Bare. Literarno brilijantno, humoristično i beskompromisno, ovaj roman govori o strukturama moći i zloupotrebi moći, hrabrosti i ljudskim ponorima.

Po rečima Štefana Kluzmana iz nedeljnika „Špigel”, ovaj roman godine obrađuje jednu od najvažnijih društvenih tema poslednjih godina, Pokretu MeToo i zloupotrebu moći.

Roman koji udara snagom oluje, knjiga koja će vas naterati da zavolite one koje je društvo odbacilo.

U ravnici bez nade, pustoši na ivici svega, daleko od idiličnih pejzaža sa razglednica, Rino Cena i njegov sin Kristijano preživljavaju dan za danom. Kristijano je običan tinejdžer, ali Rino nije otac kao svaki drugi: voli svog sina, ali je i nezaposleni alkoholičar, marginalizovan, nasilan.

Kada socijalne službe zaprete da će mu oduzeti starateljstvo, udružuje se sa dvojicom neobičnih prijatelja, izgubljenih duša, i odlučuje da se upusti u zločin koji bi mogao promeniti sve.

Te kobne noći, dok kiša pretvara zemlju u more blata, iz tame apokaliptične oluje izranja svetlost jedne nevine žrtve – a sudbina svakoga od njih zauvek se menja.

„Roman koji otkriva surovu stranu Italije, onu koju turisti ne vide.“ – Library Journal

„Amaniti, čudotvorac u stvaranju mračnih komedija, održava radnju, dok svoje likove gura do apsolutnih granica... Ako bi braća Koen ikada poželela da adaptiraju neki italijanski roman, ovo bi bio pravi pogodak.“ – Publishers Weekly

I čitaoci i kritičari bili su oduševljeni ovim romanom, koji je 2007. godine ovenčan prestižnom nagradom Strega.

O autoru:
Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Od istog autora

Vulkan je objavio romane Dolazim po tebe i vodim te sa sobom, Ana, Ja i ti, Ne bojim se i Intimni život.

Dobro došli u jedan od onih zaboravljenih krajeva Istambula, gde uličice pamte više nego što bi smele, a ljudi kriju price koje nikome ne žele da ispričaju..osim možda vama.Tu živi šarena povorka likova: Kocoš, Niko, Anet, gospodin aldo, Katina, Dijana, Bruno, Lena, frizer Fikret, čika Muamer…Svako od njih nosi svoje pogrešne izbore kao teške medalje koje niko nije želeo da osvoji.

Tužni tigar je duboko potresno delo u kom Než Sino sa zapanjujućom iskrenošću progovara o višegodišnjem seksualnom nasilju koje je trpela kao devojčica. U fragmentiranoj prozi, autorka uranja u vrtloge sećanja, rasvetljava slojeve zlostavljanja – svu njegovu monstruoznost i banalnost – i govori o društvenoj ravnodušnosti koja okružuje nasilje.

Sino piše s izuzetnom lucidnošću i književnom veštinom, majstorski se krećući kroz moralni prostor između perspektive žrtve i nasilnika. Koristeći reference iz literature, filozofije i psihoanalize, ona dekonstruiše sopstvenu priču i postavlja pitanja o prirodi zla, krivice i odgovornosti.

Upečatljivo, šokantno, ali neophodno delo, Tužni tigar je knjiga o snazi koja se krije u ranjivosti, o tišini koja vrišti i o hrabrosti da se suočimo s demonima – sopstvenim i tuđim.

Najtoplije leto u poslednjih sto godina.
Seoce izgubljeno među klasjem žita.
Tajna skrivena usred zlatnih polja.

Kraj je leta i vreme sporo prolazi. Odrasli se danju skrivaju u kućama, noću kuju zavere. Deca na biciklima odlaze u vrelu, pustu prirodu. U samom srcu tog okeana žita, dok sa društvom istražuje napuštenu farmu, Mikele dolazi do velikog otkrića, toliko zastrašujućeg da ne sme nikome da se poveri. Ono što je počelo kao bezazlena igra pretvoriće se za njega u košmar: malo-pomalo, postaće jasno da on nije jedini u selu koji krije tajnu.

U kontrastu između blistave svetlosti i tamne noći, prepliću se dobro i zlo, iznenađenje i užas, bajkoviti dečji svet i surova stvarnost, ali i zamišljena čudovišta i ona još strašnija, prava, koja dečak otkriva među svojim najbližima.

- „Veličanstvena parabola o izgubljenoj nevinosti detinjstva.“ – Daily Telegraph

Nikolo Amaniti je za ovaj roman dobio prestižnu nagradu Viareggio. Roman je 2003. godine adaptiran i u film, za čiji je scenario Amaniti bio nominovan za prestižnu Edgar Award nagradu. Prodato je više od 700,000 primeraka ovog romana širom sveta, a preveden je na više od dvadeset jezika.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Teško je proniknuti u najdublje tajne ljudske duše, u strahove i moćne kovitlace zastranjenosti. Neke od tih najmračnijih tajni ispričaće vam veliki japanski posleratni pisac Osamu Dazai u romanu Nečovek, kroz ispovest i stradanje protagoniste, Obu Jozoa. Šta je to što ljudsko biće dovodi do ambisa i neprestano ga privlači da pada i tone u svoj nepovrat i posrnuće? Koliko dugo mora da traje patnja da bi jedan čovek osetio svoje nepripadanje ovom svetu i, da li taj sunovrat može da se sagleda ili razume, neka su od pitanja koja nameće čitanje ovog romana.
Iako je Dazai odrastao kao japanski aristokrata, već u njegovom detinjstvu koje je proveo bez majke, začeta je klica otuđenosti. Celim svojim bićem, razapet između tradicije kojom je zadojen, i emotivnošću posrnulog „Zapada” sa svojim iluzionističkim slobodama, koje su pisca toliko privlačile i bunile, isto kao i glavnog junaka, koji spas i nedostatak ostvarenosti neprestano traži u samouništenju. Jesu li to griže savesti zatalasane pijanstvom, povlađivanjem strastima, mentalnom dezorijentisanošću, kao i žudnjama za utrnulošću gde bol i patnja nestaju, na čitaocu je da pronikne sve nedorečenosti...



Osamu Dazai (Šuđi Cušima) jedan je od najznačajnijih japanskih pripovedača i romansijera XX veka. Rodio se 1909, a u ponoć 13. juna 1948, teško bolestan od tuberkuloze, napisao je testament i bacio se u reku, zajedno s Tomie Jamazaki, s kojom se slučajno upoznao u kafani. Njihova beživotna tela pronađena su 19. juna, na piščev 39. rođendan. Pre toga je dvaput pokušao da izvrši samoubistvo udvoje. Potiče iz stare aristokratske porodice i kao student ušao je u komunistički pokret, u koji se brzo razočarao. Postao je narkoman, izdao je drugove i predao se policiji. Osećaj krivice počinjenih grehova postaće jedna od bitnih tema njegove književnosti. Njegova prva knjiga priča Pozne godine (1936), iz koje se ističe pripovetka Sećanje, nominovana je za uglednu nagradu Akutagave, posle čega je stekao ugled vesnika novog senzibiliteta. Sledi roman Učenica (1939), pa nekoliko kraćih novela: Novi Hamlet, Melose trči!, Cugaru (1940–44), i na kraju Dazajieva dva poslednja, ali najbolja dela: Sunce na zalasku (1947) i Nečovek (1948).

Roman Neka druga žena našao se na listi omiljenih knjiga čitalačkog kluba Dejli mejla za 2015. godinu.

Najbolji prijatelji sve dele. Pričaju vam o svojoj novoj kuhinji, o tome kako njihovo dete napreduje u školi, o tome kako varaju ženu sa mlađanom manekenkom.
Najbolji prijatelji vas ne lažu. Ne usele vam se u stan i ne preuzmu vam kauč na nekoliko nedelja. Ne zovu advokata i ne teraju vas da odaberete stranu.
Najbolji prijatelji ne kriju od vas svoju prošlost. Ne dovode vas u opasnost.
Najbolji prijatelji ne ostaju zauvek najbolji prijatelji.
Den i Saša i Džoš i Hana najbolji su prijatelji, kao i njihove ćerkice vršnjakinje. Međutim, idilični zajednički vikendi pretvoriće se u pravu noćnu moru kada Den poveri Džošu da ostavlja ženu zbog zgodne mlađe devojke, očekujući od njega da ga u toj odluci u potpunosti podrži. Denova uskoro bivša supruga Saša slomljena je njegovom izdajom i podrazumeva da će Hana biti uz nju u tim teškim trenucima. U nezavidnom položaju između dve vatre, Džoš i Hana će se uskoro naći u opasnoj mreži ružnih optužbi i neprijatnih otkrića, koja preti da razotkrije i njihove dugo skrivane tajne.

U staničnim kioscima postojao je jedan deo koji nije privlačio pažnju posmatrača, onaj sa knjigama u broširanom povezu. Među poređanim knjigama, skrivenim iza stakla, uvijenim u plastičnu foliju i prekrivenim prašinom, uvek sam tražio zbirke priča. Uživao sam u tim trenucima, ali je to bilo kratkotrajno zadovoljstvo jer sam uvek žurio na voz. Pogledao bih crteže na koricama, platio i ubacio knjigu u džep. Čim bih seo na svoje sedište, uklonio bih plastiku koja je sprečavala knjigu da diše. Otvorio bih neku stranicu nasumice i krenuo sa čitanjem. Ponekad bih se pak odlučio da pogledam sadržaj i birao da pročitam priču čiji me je naslov najviše inspirisao. I dok se voz kretao ka svom odredištu, ja sam stizao na planete na kojima je noć bila večna, penjao se pokretnim stepenicama koje nikuda nisu vodile, gledao kako žene ubijaju svoje muževe zamrznutim jagnjećim butom. To je bilo pravo pravcato uživanje. I nadam se da ćeš i ti, dragi čitaoče, imati isti osećaj dok budeš čitao ovu zbirku priča. Ne moraš da ih čitaš u vozu. Čitaj ih gde god želiš. Možeš da kreneš od početka, a možeš i nasumično da otvoriš knjigu, kao što sam ja često činio.

Ah, da… Još nešto. Sada kada svi živimo u trenutku koji nije baš pogodan, učinilo mi se ispravnim da knjizi dam ovaj naslov. Eto, čini mi se da sam vam rekao sve što sam želeo da vam kažem, nadam se da ćete se zabaviti.

„Amaniti nas opet uvodi među junake opterećene sopstvenim slabostima, koristeći jezik koji je istovremeno privlačan i zagonetan. Njegovo delo otkriva pukotine normalnosti u ogledalu u koje se mnogi od nas plaše da pogledaju.“ – Panorama

Još od samog početka, kratke priče su bile jedan od omiljenih oblika Nikola Amanitija. Ove priče vode nas u predele u kojima ne postoji granica između normalnosti i ludila, između svakodnevnog i fantastičnog. Ove priče nas nose neravnomernim, ali savršenim ritmom. Jer ući u Amanitijev svet znači krenuti na vožnju rolerkosterom, punim nepredviđenih skokova, neočekivanih usporavanja i naglih, strmoglavih padova.

Za sve čitaoce koji vole priče koje zaranjaјu u ljudske slabosti, otkrivaju mračne i dirljive emocije i drže vas prikovane za stranice – savremena italijanska književnost u svom najboljem izdanju.

O, Vilijame! – povratak Lusi Barton

Nekadašnji supružnici Vilijam i Lusi, uprkos boli zbog prevare i razvoda, dovoljno su bliski da Vilijam godinama kasnije pozove upravo Lusi da krene s njim na put kako bi istražio nedavno otkrivenu porodičnu tajnu. Međutim, kao ni u Zovem se Lusi Barton, Elizabet Straut se ni u romanu O, Vilijame! ne oslanja toliko na zaplet, koliko na Lusina osećanja, unutrašnja preispitivanja i uvide do kojih dolazi.

U romanu neusiljenog tona ćaskanja ili dnevničkih zapisa, Lusi na preskok pripoveda o raspadu braka, teškom detinjstvu i putovanju s Vilijamom, obraćajući se direktno čitaocima. Učinak je osećaj iznimne bliskosti, kao da slušate staru prijateljicu koja vam se obraća u poverenju.

Izvrsno sklopljeni odblesci nedovršenih razgovora i nasumičnih sećanja, bez suvišnih opisa i metafora, osvetljavaju zbrku i kontradikcije Lusinog, a možda i svakog braka. O, Vilijame! suptilan je i upečatljiv prikaz složenog, višedecenijskog odnosa i emotivne panorame koja postaje vidljiva tek s vremenom.

JEDNA BIBLIOTEKA. BESKONAČNO MNOGO ŽIVOTA.

Negde izvan granica poznatog univerzuma postoji biblioteka u kojoj se nalazi beskonačno mnogo knjiga, od kojih svaka pripoveda priču o drugačijoj stvarnosti. U jednoj knjizi je vaš trenutni život, dok su u ostalim životi koje ste mogli da imate da ste u nekom trenutku napravili drugačiji izbor.

Nora Sid se nalazi pred sudbinskom odlukom. Suočena sa mogućnošću da svoj trenutni život zameni za neki drugi, da svoju karijeru usmeri u drugom pravcu, da iznova oživi raskinute veze, da ostvari mladalački san, Nora će na čudesnom putovanju kroz Ponoćnu biblioteku morati da zaviri duboko u sebe kako bi pronašla odgovor na pitanje šta je zapravo to što naš život čini istinski ispunjenim i vrednim življenja.

Glavni junak je Marko Donati, mladić koji saznaje da boluje od neizlečive bolesti. Iako je svestan da mu se bliži kraj, umesto da se preda, on odlučuje da proživi svoje poslednje dane punim plućima. To će ga odvesti u niz apsurdnih i fantastičnih avantura – od zabava u Rimu i putovanja u Indiju, do susreta sa neobičnim ljudima i događajima koji često prelaze granice realnog. Ovo je roman o životu na ivici, o pokušaju da se pronađe autentičnost i smisao u savremenom društvu koje deluje apsurdno i besmisleno, o hrabrosti da se diše i kada se čini da vazduha više nema.

„Ova knjiga je eksplozivna mešavina crnog humora, preterivanja i paradoksalnih situacija, u savršenom stilu devedesetih, koja otkriva Amanitijevu sklonost ka provokativnom i ironičnom izrazu na samom početku karijere. To je roman zbog kojeg je publika i danas podeljena, ali je neizostavan za razumevanje njegovog stvaralačkog puta.“ – Libreriamo

I publika i kritika smatraju Amanitija jednim od najboljih pisaca svoje generacije.

Za čitaoce koji vole neobične i ironične priče koje balansiraju između stvarnog i neverovatnog, istovremeno kritikujući društvo i istražujući lične dileme.

O autoru:
Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Od istog autora:
Vulkan je prethodno objavio romane ovog autora: Intimni život, Dolazim po tebe i vodim te sa sobom, Ne bojim se, Ja i ti, Intimni život; slične naslove možete pronaći kod Olivije Ruis, Done Frejtas...

Šta se dešava sa ljudima i sa samom ljudskošću kada nam oduzmu mogućnost da pamtimo? Bunt, otpor i potreba da se sećamo, pišemo i volimo. Potreba da od sećanja načinimo poslednji čin neposlušnosti.Nadrealna, provokativna, naučnofantastična i distopijska priča o moći pamćenja i traumi od gubitka...

Neodoljiv portret žene koja se bori da nađe svoje mesto u društvu rastrzanom između tradicionalnog i modernog, roman koji nam otvara vrata u svet istovremeno raskošan i fascinantan, ali i strog i okrutan.

Bežeći od nesrećnog, ugovorenog braka, Lakšmi odlazi iz svog sela i pronalazi dom u živopisnom Džajpuru, Ružičastom gradu. Tamo postaje umetnica koja oslikava kanom, a glas o njenom talentu brzo se širi: osim zbog originalnih šara, cene je i zbog sposobnosti da sluša i da daje mudre savete.

Uskoro zadobija poverenje bogatih žena iz više klase, koje joj otkrivaju svoje tajne. Ali ona nikada neće moći da im otkrije svoje. Jednog dana, na njenim vratima pojaviće se muž od kojeg se godinama skrivala, a sa njim i devojčica neobičnih očiju, njena sestra za koju nije ni znala da postoji. U gradu u kojem se tračevi šire brže od oštre arome sandalovine, njen će se san o nezavisnosti i slobodi koju je toliko želela raspršiti u hiljadu komadića.

Močvara i njena stvorenja za Kaju nisu nikakva nepoznanica: hrane je i štite, podučavaju je svemu što treba da zna i prave joj društvo u igri. Kada izraste u devojku, njena divlja, neuhvatljiva lepota privući će pažnju dvojice mladića, a pred njom će se naći izazov novog, uzbudljivog sveta ljubavi.
Jednog oktobarskog dana, policija će pronaći beživotno telo Čejsa Endruza usred močvare, a lokalno stanovništvo će istog trenutka posumnjati na tajanstvenu devojčicu. Glasine ubrzo postaju optužbe, a sumnje neporeciva istina.

Napisana 1939. godine ali tek sada prvi put prevedena na srpski jezik, Učenica Osamua Dazaija – kratka novela koja je bila ispred svog vremena u kojoj je pripovedač učenica neodređenih godina – bila je veoma moderna i provokativna u to vreme. Nešto više od osamdeset godina kasnije, njeno prisustvo deluje sablasno; čini se kao da skoro ništa u ovoj knjizi nije zastarelo, a ponajmanje sama naratorka, koja je savršeno sačuvana negde na putu u adolescenciju. Iako je i dalje dovoljno mlada da se zabavlja besmislenim pesmicama i domišljatim sanjarenjima dok se peške vraća kući iz škole, dovoljno je stara da zna da se njeno detinjstvo brzo približava svom završetku. „Žalosna sam što munjevitom brzinom odrastam i što ne mogu ništa da preduzmem u vezi sa tim”, razmišlja ona.

Radnja Učenice se u celosti odvija u toku jednog dana, i od samog trenutka kada naratorka ujutro prvi put otvori sanjive oči, očigledno je da će taj dan biti pun emocionalnih uspona i padova: „Jutra mi deluju nametnuto. U njima se budi toliko tuge, da ne mogu da ih podnesem”, žali se ona. Njena jutarnja premišljanja su naročito naklonjena sanjarenju i metafizici...

Učenicu su poredili sa Lovcem u žitu, a paralele između ta dva dela su očigledne. Za glavnu junakinju iz Učenice koja posmatra svet oko sebe, skoro sve je depresivno (ona bi možda rekla „bezvezno”), od njenog sakatog psa („Ne mogu da podnesem koliko je jadan i bedan, i zbog toga sam okrutna prema njemu”), do prijateljica njene majke...

Barokno remek-delo, karikatura groteske koja balansira između farse i tragedije, poziv na zabavu zbog koje će vam sve druge izgledati smešno.

U nekadašnjem gradskom parku u srcu Rima, rimski tajkun Salvatore Kjati namerava da organizuje zabavu o kojoj će se pričati, ekscentrični safari koji će ući u istoriju kao društveni događaj veka.

Svet možda jeste u vrtlogu globalne recesije, ali kada se slavni autor na ivici očaja, enigmatična umetnica, supermodel i satanistička sekta sretnu sa kremom italijanskog visokog društva u novoj rezidenciji nemilosrdnog špekulanta, svet van zidina vile brzo će biti zaboravljen.

Biće to jedna đavolski dobra zabava. A vi imate VIP kartu.




Drugi o knjizi

„Zabava može da počne je štampana verzija La Dolce Vita, smeštena u današnje vreme.“ – L'Unità

„Ova knjiga postiže redak podvig: satira puna akcije, ali sjajnog tempa, puna likova, a ne karikatura.“ – Publishers Weekly

„Nikolo Amaniti je stvorio roman koji nećete lako zaboraviti, izvlačeći genijalnost Federika Felinija, kako bi pomešao haos, kritiku društva i hronične ljudske slabosti... Brza, grozničava komedija... Amaniti je najdarovitiji pisac svoje generacije.“ – El Mundo

Važne napomene

I čitaoci i kritičari bili su oduševljeni ovim romanom.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Od istog autora:
Vulkan je objavio romane Dolazim po tebe i vodim te sa sobom, Ana, Ja i ti, Ne bojim se i Intimni život.

Nikada nijedan umetnik nije tako snažno osećao stvaralački nagon kao Vinsent van Gog. Nikada jedan genije nije svojim stvaralaštvom toliko osujetio svaku mogućnost za ličnu sreću, niti je bio manje cenjen i priznat za života. Današnja vrednost Van Gogove zaostavštine gotovo je neprocenjiva.

Prezren, neshvaćen, ali fanatično odan svom unutrašnjem pozivu, Vinsent van Gog stvara onako kako jedino može. Nezadrživa bujica njegovog talenta ruši sve ograde ustaljenih normi, ali istovremeno pustoši njegovo zdravlje i odvodi ga na rub propasti. Svestan da je u trci sa vremenom u kojoj je unapred osuđen na poraz, on stvara sliku za slikom poput kakve slikarske mašine. Bez kompromisa. Bez zadrške. Možda je to formula za dosezanje vrhunske umetnosti. Ili je to samo stvar istinskog predavanja svom daru.