PRIPOVETKE

... Nije zato čudno što u decembru postoji jedna duboko ukorenjena potreba čoveka za čudom, za dobrotom i ljubavlju. I kao što nam poznati romantični nemački pisac E.T.A. Hofman, u Krcku Oraščiću, kaže, da je prelazak iz sumorne realnosti u najluđu divlju i božanstvenu fantastiku moguć u svakom trenutku, tako i mi možemo pomoću ovih priča da izdržimo ali i sažmemo tešku stvarnost: brige i mrak nek budu pozornica dešavanja najvećih čudesa i lepota. Metamorfoza mraka u bleštavo svetlo, lepota je hrišćanskog praznika, Božića. Na pozornici decembarske svedenosti svaka maštovita duša može da ostavi svoj poklon: nežne reči i zamisli i slike za svetove daleke, bezbrižne, gde teku neki potoci vina ili limunade i gde okolo ćućore kućice od slatkiša. Za svetove daleke, u kojima stvari i bića imaju i muzičku stvarnost. Makar to, u ovom životu satkanom od gubitaka i grubosti. Pretvaranje patnje zbog izgubljene ljubavi u misao o snu i pravdi, ili, barem, u san. Može i to da bude Božić: uteha i opraštanje za nepravde koje nam je svet ili voljeno biće zadalo. Neka ovaj dan bude bajkovit i čaroban, i vrati nas našem detinjem snu.
Pored Hofmana, ovde su i priče Tolstoja, Dostojevskog, Čehova, Dikensa, Irvinga, Nabokova, Andersena, Kuprina, Gorkog, Zoščenka, Tvena, O Henrija, Vile Kader, Lujze Mej Alkot i mnogih drugih...

...Važno je da pokušamo da zadržimo Božić, kao deo ljudskosti, i nek ova knjiga bude jedan u nizu tih pokušaja.

Ono što je dobro kod ljudskog uma jeste njegova sposobnost da gotovo sve zaboravi.

Osobeni humor i Kišonovo evropsko poreklo (rođen je 1924. u Mađarskoj) stopili su se u njegovim humoreskama u nadahnutu, lepršavu i nadasve duhovitu hroniku malih, svakodnevnih i smešnih dogodovština iz običnog života, hroniku koja na najboljim mestima podseća na Čehova. Zbirka humoreski i duhovitih anegdota iz pera pisca koji je preživeo boravak u nekoliko koncentracionih logora.

Kako je Kišon napisao u svojoj knjizi The Scapegoat: „Napravili su grešku – ostavili su jednog satiričara u životu.”