JEZIK I KNJIŽEVNOST

Vremena lova na vukove traju, traju,
Na sivu zverku svaku, odraslu i štene!
Hajkači viču, kerovi, da crknu – laju
Na snegu krv i zastavice skupa se crvene.

„Lov na Snarka“, razigrani spev Luisa Kerola, je remek delo nonsens poezije, koji je slavnog pisca, tvorca Alisinih fantastičnih putešestvija, definitivno smestio na sam vrh ovog žanra (čiji je on, uzgred rečeno, uz zemljaka Edvarda Lira i rodonačelnik), na kome, evo, već duže od veka, odoleva. Kalambur, maestralno žongliranje rečima i salve potpuno ludog i inteligentnog humora, sasvim su očekivano odlika i ovog Kerolovog dela. No, sa „Snarkom“ ovaj čudesni autor ide još dalje zidajući svoju veselu priču od bezbroj slojeva satiričnih metafora kojima stavlja pod lupu engleski mentalitet i moralne vrednosti na kojima počivaju odnosi u društvu viktorijanske engleske.

Ovoga puta duhovite mudrolije i jezičke majstorije naišle su na plodno tle u prevodilačkoj inspiraciji jednog od najduhovitijih naših pesnika, dokazanog i afirmisanog upravo u žanru apsurda, Peđe Trajkovića. Kroz kreativnu sinhronizaciju njihovih pesničkih talasnih dužina, prepev se izdiže iznad pukog jezičkog stihovanog prenošenja fabule, prihvata pesnikovu igru i čini je apsolutno kompatibilnom sa vremenom i jezikom u kome i na kome će se sresti sa čitaocima. Ova verzija „Snarka“ izdiže ovaj spev iz uštogljenih viktorijanskih okvira i jasno pokazuje da je Kerol stvorio književno delo koje prelazi vremenske, teritorijalne i jezičke barijere.

Čudesna avantura družine sastavljene od ljudi ( pa i ne samo ljudi) različitih zanimanja, različitih sklonosti i karaktera, različitog stepena obrazovanja, iz različitih društvenih slojeva, koji listom i bez rezerve stavljaju svoje živote u ruke potpuno nekompetentnom i suludom vođi,da ih vodi na put „ ne zna se gde“ u lov na „ ne zna se šta“, učiniće vam se „deja vu“. Sve će vam delovati poznato: i to da „ne zna se gde“ i „ ne zna se šta“ postaje pitanje nad pitanjima i osnovni preduslov srećnog života; i ta opčinjenost navigacijom koja ne priznaje strane sveta, uporednike i meridijane; i opijenost izmišljenim pričama o sopstvenoj istoriji. Najviše, svakako, da glavni junak, običan mali čovek koji je , najpre, sve imao, pa onda sve na tom putu izgubio, uporno traga za izlazom iz situacije i u finalu ga nalazi kroz fizičko iščezavanje sa ovog sveta... Onda će vam se dva zaključka nametnuti sama od sebe. Ili je Luis Kerol terao šegu sa nama Srbima, ili glupost nije samo naša privilegija. Kako je prva mogućnost malo verovatna, jer teško da je slavni autor uopšte čuo za nas (da jeste „Alisa“ bi danas bila trilogija), ostaje ovaj drugi – ljudska glupost ne poznaje granice, ni vremenske, ni teritorijalne. Jedino u čemu se uspešni razlikuju od neuspešnih je da prvi znaju da uče na greškama, a drugima „lov na Snarka“ postaje smisao života, tradicija, deo folklora i način za iskazivanje vrhunskog patriotizma.

Rečnik je rezultat višegodišnjeg autorovog istraživanja i bogate prakse proistekle iz svakodnevne upotrebe italijanskog jezika. Kao mlađi karijerni diplomata, autor je u Italiji proveo ukupno sedam godina. Jezik domaćina učio je pre, u toku i posle službovanja. Pored italijanskih zvaničnika, sagovornici su mu bili i ljudi iz drugih društvenih sredina. Pri ruci mu je uvek bio abecedni notes u koji je beležio razne idiomske izraze i po koju „začkoljicu“ na koju se naiđe prevashodno u živom dijalogu. Koristio je knjige, najbolje dnevne listove, časopise za književnost, pravo i nauku, slušao odabrane radio i televizijske programe, proučavao i pojedine dijalekte. Konsultovao je i italijanske rečnike, kao i enciklopediju „Garzanti“. Kod prenosno dominantnih izraza, kojima je italijanski bogat, pored prikladnog prevoda na srpski, u zagradama je navedeno i njihovo izvorno značenje. Korisnik tako može lakše uočiti italijansko figurativno izražavanje i, s druge strane, potpunije razumeti srpski prevod, pogotovo što su sličnosti u porukama brojne.

Sve imenice označene su njihovim pripadajućim članom, a važna gramatička lekcija o tzv. eliziji u rečniku je dosledno sprovedena. U Dodatku rečniku obrađena su i druga važna gramatička pitanja. Obavezno akcentovanje je dosledno sprovedeno, a neobavezno samo tamo gde je autor smatrao da će tako olakšati upotrebu Rečnika (kod češćih i poznatijih izraza, kao i onih verskih, mitskih i medicinskih).

Tamo gde je više sinonima za istu reč, autor ih je, koliko je to bilo moguće, poređao tako da u približnoj meri odgovaraju srpskom ekvivalentu prevoda.

Ako neka reč ili izraz ima prenosno ili stručno značenje, to je u zagradama posebno notirano.

U rečniku su dati i karakteristični glagoli u nekom od njihovih vremenskih oblika (recimo aoristu i prezentu) kako bi korisnicima bilo omogućeno što efikasnije korišćenje rečnika u datom trenutku.

Odmah iza teksta Rečnika nalazi se tabela nepravilnih glagola u infinitivu, gerundivu i participu prošlom.

U rečniku su delom zastupljeni neki aktuelni izrazi iz savremene tehnologije, kao i oni vezani za tematiku Evropske unije.

Rečnik nesumnjivo ima veliku upotrebnu vrednost, ali i edukativni karakter kako zbog načina na koji je priređen i tako i zbog bogatstva reči i karakterističnih odrednica.

U veku najvećih tehnoloških dostignuća, kada se sve vrste komunikacija prenose brzinom svetlosti sa jednog na drugi kraj sveta, izuzetno je važno poznavanje više jezika.
Jezik je moćno sredstvo komunikacija, prenošenje saznanja, upoznavanje drugih naroda, njihove kulture, istorije i tehnoloških dostignuća. Značajno mesto u evropskim i svetskim komunikacijama i integracijama pripada Italiji i italijanskom jeziku.

Slobodni smo da vam ponudimo najnovije izdanje Italijanskog rečnika - našeg najeminentnijeg stručnjaka - akademika Ivana Klajna. Rečnik je osavremenjen i prilagođen školskom uzrastu, pruža velike mogućnosti u daljim komunikacijama na upoznavanju italijanske kulture, istorije..