JEZIK I KNJIŽEVNOST

Markovićev pećinoid strašan je sklop: nižu se BDSM pisma kao adresatski velovi, u ektoplazmatičkoj nauljanosti nadimaju se i implodiraju razmjene formi i oblika, opni i posuda, u mutaciji razmjera i razmjena: naježena pećinska kućica postaje i jazbina za čitalačku istragu i ćelija za enkripcije. Uvijaju se ispovijest i povijest, spodoba i njena vlastita prispodoba. U zadržanom dahu dubokih zarona iskrsavaju britke i smjele montaže. Ono tajanstveno i ono eksplicirano smjenjuju se u manirizovanoj taktilnosti, kao senzualni tonski registri, senzibilne registrature, privatne registracije. Virtuozno, minuciozno, uzbudljivo.
Vladimir Đurišić

Stameno pobunjenička i apartna, poezija Bojana Markovića sledi logičan i razumljiv unutrašnji put svog poetičkog razvoja. Potrebom da nadilazi običnosti celokupna poetika Bojana Markovića, a pre svega njegova najnovija pesnička zbirka, može se odrediti kao moderna pećina dvadeset prvog stoleća. Ne odstupajući od autoironijskog demaskiranja opredeljenja za pojedine tradicijske uzuse ali i ironijskog tretmana vlastitog glasa i pozicije (iznutra – i u kontekstu pojedinačnog dela i savremenog pesničkog trenutka u celosti), ovaj nanovo iznađen, imanentno antiburžujski „okrnjeni pehar“, zaobljen i loman, samosvesno produžuje „reč pobune“, radeći, poput umešnog juvelira, na poliranju kako iskaznih mogućnosti, tako i raslojavanja unikatne i upečatljive metaforike.

Ovaj poetski izbor predstavlja jedinstven susret s neuhvatljivim duhom pesnika koji je srpskoj poeziji podario zvuk slobode. Stanislav Vinaver bio je neumorni buntovnik jezika, opsednut njegovim ritmom, melodičnošću i neograničenim mogućnostima. Njegova poezija osciluje između razigranosti i misaone dubine, između ironije i metafizičkog traganja – od ranih eksperimenata u grotesknom urbanom pejzažu (Varoš zlih volšebnika), preko potresne epopeje o Velikom ratu (Ratni drugovi), zrelih vizija i poetsko-muzičke sinteze (Čuvari sveta) do meditacija o uništenju i zatočeništvu, ali i veri da reč i pesma mogu opstati čak i u najmračnijim istorijskim časovima (Evropska noć).

Kritičari su u njemu prepoznavali pesnika borbene volje i neiscrpne imaginacije, autora koji se usuđuje da razori ustaljene oblike kako bi izgradio novi ritam i novi jezik, a ova knjiga sabira ono najbitnije iz Vinaverovog poetskog univerzuma: smeo eksperiment, intelektualnu strast i duboku humanost. Njegove pesme, nadvremene i uvek nemirne, i danas odzvanjaju snagom reči koje se bore protiv „zlih volšebnika” sveta i slave moć duha koji ne pristaje na tišinu.

Ono što je Stanislava Vinavera, pisca superiorne inteligencije, i vrlo radoznalog i uznemirenog intelekta, uvek izdvajalo, jeste njegovo bogatstvo ideja, izraženih na jedan način veoma nov, veoma gibak, suptilan, uvek emotivno nadahnut i životan. - Jela Spiridonović Savić

Aleksandar Blok, ključna figura ruskog simbolizma, svojim je stvaralaštvom premostio jaz između mističnog i stvarnog, nebeskog i zemaljskog. Njegovo stvaralačko putovanje, započeto pod uticajem ruskog romantizma i filozofije Vladimira Solovjova, omeđeno je, s jedne strane, idealom Večne Ženstvenosti i Divne Dame, i s druge strane, otuđenom i zagonetnom Neznankom, simbolom surove urbane svakodnevice. S vremenom, Blokova lirika se produbljuje i usmerava ka sudbini sopstvene zemlje, oslikavajući njeno istorijsko breme, socijalne sukobe i melanholičnu lepotu, da bi vrhunac i zapečaćenje njegovog opusa došli sa proročkim vizijama revolucionarnog haosa i preobražaja.

Ovaj hronološki zasnovan izbor omogućava jasan uvid u taj poetski luk, ali i u dublji poetski prelom koji nastupa u zreloj stvaralačkoj fazi. Poeme, poput „Dvanaestorice” i „Skita”, pokazuju Bloka kao pesnika koji nije samo ispisivao svoje lične potrage već je kroz njih predosećao i opisivao kolektivnu sudbinu čitave nacije.

Beše to jedno od najvećih uznemirenja, najtežih naspokojstava koje poezija pamti. - Miodrag Pavlović

Počevši kao pesnik čija su interesovanja išla u pravcu figuracije i prevođenja sveta prirode u stihove, Aleksandar Ristović je tokom stvaralačkog puta postepeno širio svoj izraz, sve više postajući pesnik malih stvari i svakodnevice – naročito od zbirke Ta poezija (1979) nadalje – ali je uvek ostajao veran i pitanjima čovekove egzistencije. Istinu o čoveku pronalazio je u svetu koji se čini plošnim: u stvarima što ga okružuju, u običnim, gotovo neprimetnim predmetima, u sićušnim bićima. Njegova poezija svedoči da se o svemu može pisati – čak i o onome što se obično smatra nepoetskim – i da se ono bitno može izreći i kroz najmanje i najskromnije slike.

Ristović se klonio apstrahovanja, nastojeći da iz mnoštva pojedinačnih slika uspostavi celovitost sveta. Njegovu zagledanost u bubice i travu ne treba čitati isključivo kao beg od stvarnosti, već kao način da se ta stvarnost sagleda iznutra. Pesnik je i u takvim okvirima osluškivao znakove svog vremena – od jednoumlja jednopartijskog sistema, preko sukoba devedesetih, do rasapa svih vrednosti. - Marko Avramović

U saradnji sa BookMentor timom

Napiši najbolju verziju svoje priče

Kako napisati „živu“ rečenicu?
Kako stvoriti lik koga se čitalac seća?
Kako od prve rečenice osvojiti pažnju i povesti čitaoca kroz priču koja „diše i pulsira“?

Ova knjiga je vodič za sve koji žele da unaprede svoje umeće pripovedanja – od početnika koji prave prve beleške do autora koji već imaju rukopise, ali žele da ih učine snažnijim i ubedljivijim.

Na vispren i pitak način, uz obilje primera iz svetske i domaće književnosti, autor pokazuje kako da ovladate ključnim elementima umetničkog pisanja: izborom teme, oblikovanjem likova, građenjem dijaloga, opisom i strukturom. Posebnu vrednost priručniku daju vežbe i zadaci, koji će vas podstaći da pišete hrabrije, maštovitije i – bolje. Ilustracije Dušana Pavlića oplemenjuju humorom knjigoljubački univerzum: „knjiški moljci“, Olga i Filip, na simpatičan i duhovit način raspravljaju o literaturi koju konzumiraju sa poznavanjem i slašću.

Ali ova knjiga nije namenjena samo onima koji žele da pišu. Ona je dragocen priručnik i za sve strastvene čitaoce koji žele da nauče da dublje percipiraju književna dela, da uoče skrivene slojeve značenja i da razumeju kako tekstovi funkcionišu. Čitajući je, otkrićete kako da svaku knjigu doživite bogatije i smislenije.

Bilo da želite da napišete kratku priču, roman ili jednostavno da jasnije i lepše oblikujete misli, Prikaži, ne prepričavaj je vežbalište za um i pouzdan saveznik na putu stvaranja i čitanja

Vreme je da se setiš ko si.
Znam, možda si dozvolila svetu da te ubedi da
nisi dovoljno dobra, da si previše osetljiva,
previše tiha, previše verna… Previše … 'Ti'.
Možda si sumnjala u sebe jer te drugi nisu umeli voleti
kako ti to zaslužuješ.
Možda si se pitala da li si Ti problem… jer si davala
celo srce,tamo gde su drugi donosili samo deo sebe.
Ali dozvoli mi da Ti kažem - nisi ti problem.
Tvoja osećajnost je snaga - ne slabost.
Tvoja dubina je dar - ne mana.
Tvoja tišina nosi mir - ne prazninu…
i Tvoje srce? To je srce koje zna kako izgleda iskrena
ljubav, i to ga čini dragocenim.
Ti si preživela razočaranja koja su mogla da te slome, a
evo te još uvek… hodaš, gradiš, osećaš…
To nije slabost - to je hrabrost.
Podseti se… ne moraš da budeš savršena da bi bila
vredna.
Tvoja vrednost nije na prodaju.
Ne zavisi od tuđeg priznanja.
Ne meri se lajkovima, pozivima, pogledima, porukama.
Tvoja vrednost je u tome što si autentična.
Što si borac.
Što se iznova dižeš, i kada bi imala pravo da odustaneš.
Gledaj se u ogledalo, kao što bi gledala nekog koga voliš.
Ne traži mane, traži dokaze snage… jer ih imaš.
Svaka Tvoja rana je znak… da si bila dovoljno hrabra da
osetiš.
Svaka greška je dokaz da si pokušala.
Svaka Tvoja pobeda… je zaslužena.
Ti si dovoljna… baš takva kakva jesi.
I svaki sledeći dan ti je nova šansa da to ne zaboraviš.

VITOMIRKA TREBOVAC
(Novi Sad, 1980)
Objavila je četiri zbirke poezije:
Plavo u boji (škart, Beograd, 2012)
Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni (LOM, Beograd, 2017)
Dani punog meseca (LOM, Beograd, 2020)
Dovoljno je malo sunca (LOM, Beograd, 2023)

MARKO TOMAŠ
(Ljubljana, 1978)
U izdavačkoj kući LOM objavio je sedam knjiga poezije:
Varanje smrti (2014), Crni Molitvenik (2015)
Regata papirnih brodova (2016), Trideset deveti maj (2018)
Skratimo priču za glavu (2021), Stihovi iz automata (2022)
Odlazak ljubavnika (2025) i roman Nemoj me buditi (2020)

MILENA MARKOVIĆ
(Zemun, 1974)
U izdavačkoj kući LOM objavila je šest knjiga poezije:
Pas koji je pojo sunce (2001), Istina ima teranje (2003)
Crna kašika (2007), Ptičje oko na tarabi (2009)
Pre nego što sve počne da se vrti (2011),
Pesme za žive i mrtve (20i4) i roman Deca (2022)

Poezija Borisa Pingovića, gorka i slatka i ljuta i melanholična, podsetila me je na neku staru glumicu, mudru i razmaženu i tužnu, koja je čeznula da ponovo bude na sceni… I evo je, otmena, kako stoji pod reflektorima, ne mareći za bilo koju uzaludnost, ni za vreme u kome, izgleda, više niko ni ne zna da je nekada bilo moguće u debelo uvo zabosti nežnu reč. - Mirjana Bobić Mojsilović

Obožavam te Borisove eone, sažete u besprekornu formu i najdublju suštinu osećanja života i življenja. - Marko Milošević

To je poezija u svom najčistijem obliku. Svaki dodatak, svako unošenje tuđeg ritma, svake druge ideje – narušilo bi taj tok, pokvarilo utisak. -Žarko Čigoja

HORHE LUIS BORHES
1899-1986

Rođen je, živeo i umro u Buenos Ajresu, gde je napisao i objavio sva svoja dela. Jedan je od najvažnijih i najuticajnijih pisaca na španskom jeziku, ogromne erudicije. Svoj književ-ni opus počeo je poezijom i pisao ju je celog života. Sav moj život mali je izbor je iz deset zbirki poezije, od kojih je prva objavljena 1923, a poslednja 1981. godine. Borhesov svet i njegov književni razvoj najbolje se ogledaju u njegovim pesmama.

Evo me opet, nezaboravnih usana, jedinstven a sličan vama.
Istrajao sam u približavanju sreći i prisnosti s patnjom.
Prešao sam more.
Video sam mnoge zemlje; upoznao jednu ženu i dva-tri muškarca.
Voleo sam devojku ponosnu i belu, španske smirenosti.
Video sam beskrajno predgrađe gde traje nezasita besmrtnost sunčevih zalazaka.
Okusio sam mnoge reči.
Duboko verujem da je to sve i da neću videti ni učiniti nešto novo.
Verujem da su moji dani i noći jednaki u bedi i obilju, s onima božjim i svih drugih ljudi.

Ivo Kara-Pešić
(1976, Beograd)
Filozofski je pisac, prevodilac i pesnik.
Jedan je od osnivača dubrovačke nevladine
organizacije Kinookus, čiji su projekti
usmereni na multidisciplinarno i održivo
promišljanje kulturnog i prirodnog nasleđa.
U slobodno vreme sadi drveće i
svira saksofon.
Ona kaže:
uvek u detinjstvu imaš neku drugaricu
koja te vuče da radiš opasne stvari
da skačeš s visokih stena
da roniš duboko
da se kupaš po velikim talasima
da hodaš po rubu terase desetog sprata solitera
da kradeš u prodavnici
da se pentraš na drveće
da odgovaraš bezobrazno starijima
i voziš bicikl kao luda
da se ljuljaš toliko jako da zamalo poletiš
da zadržavaš dah dok ti se ne zavrti u glavi
onda u jednom trenutku skupiš hrabrost da joj kažeš ne
i tvoj život postane predvidiv i mlak.

Aleksandar Dobrijević (1971)
Predaje etiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Svirao je gitaru u fjužn bendu „Mangus“, čijoj nekadašnjoj lokalnoj popularnosti posvećuje niz pesama u ovoj zbirci.
Izdavačka kuća LOM objavila je dva njegova romana: Mešavinar (2018), i Malj za učenjake (2023).
pre više vekova
živeo je propovednik
Džozef Batler imenom i prezimenom
i reče Džozef u jednoj svojoj propovedi
ako hoćeš sreću ne traži je
ako je tražiš nećeš je naći
a ako je ne tražiš doći će možda sama
svi vi nastojite da uvećate svoju sreću
odmah i sada
zato ste nesrećni
toliko žudite za srećom
da su vam ostali motivi zaptiveni
najbolje bi bilo da zaboravite na sreću
da nisam biskup
rekao bih svima vama
jebala vas sreća
ali pošto sam biskup
kažem vam jednostavno
radite savesno bez pomisli na sreću
i vaš rad neće ostati jad
toliko o tome
vidimo se sledeće nedelje.

Brak je najstarija i najvažnija društvena institucija u kojoj se prepliću i sukobljavaju interesi države, crkve, društva i pojedinca. Ova knjiga sagledava brak kroz uticaje pomenutih aktera u Srbiji XIX i XX veka – u vreme stvaranja moderne države i društva. Predstavljena su i preovlađujuća mišljenja o braku u široj javnosti, a pogotovo o braku „iznutra“ – iz perspektive samih bračnih partnera. Rekonstruisani su prizori iz bračnog života običnih, „malih“ ljudi, koji su u tradicionalnoj istoriografiji retko kad vidljivi. Uvidom u bračnu svakodnevicu onovremenih žena i muškaraca – u njihov emotivni svet, želje, težnje, potrebe, brige i probleme, znatno se ne samo širi već i menja oveštala perspektiva iz koje savremeni čitalac obično posmatra srpsko društvo u prošlosti.

„Zabranjuje se svakom ocu i materi ženika i devojke da ne bi prinuđavali momka da on onu devojku uzme koju nema volju uzeti, ravno i devojku silom naterati za momka da pođe kog ona ne miluje, zato što iz ovakve protivnosti mnoga zla sleduju momcima i devojkama, i ovim načinom nazivaju se otac i mati svoje dece ubice.“ – Uredba o braku, 1818

„U XIX veku gotovo sve političke elite u Evropi smatrale su da je brak prevashodno javna institucija, a ne privatni aranžman dvoje ljudi. Stabilnost braka smatrana je jednim od najvažnijih preduslova za stabilnost društvenog poretka u celini. Stoga osnovni principi bračnog zakonodavstva nisu podrazumevali individualnu slobodu i volju bračnih partnera, već je brak smatran moralnom i pravnom institucijom nezavisnom od volje supružnika.“
– citat Jozefa Emera iz poglavlja „Brak“, Porodični život u dugom XIX veku 1789–1913)

Zbirka pesama

„Ovaj je poetski roman zapravo intelektualno-emotivni krik jedne izneverene generacije! Ovo je lirska priča koju smo pro(e)živeli: sankcije, izbeglištvo, bombardovanje…, i neki vrli novi svet u kojem smo se pogubili… Ovo je priča o nama i našim precima; o živima i umrlima; o porazima koji su proglašeni pobedama; o onome što je bolelo i što je razaralo, i nije prestalo. Samo smo naučeni da živimo sa amputiranim delom sebe. … Reč je o modernom romanu-poemi, ispisanom u slobodnom stihu, koji prati tok svesti lirskog subjekta: junaka i svedoka priče koju je živeo. Moćni spregovi reči, raskošne pesničke slike, redovi i međuredovi, otkrivaju snažnu poetsku imaginaciju i oblikuju jedno dirljivo, poetski zrelo lucidno štivo koje treba udahnuti!“ – Marija Vulović, pesnikinja

Mnogobrojne metafore svedoče o tome da je evropsko promišljanje sveta duboko prostorno ukorenjeno. Kornelija Farago specifičnim metodom geokulturalne naratologije u svojoj knjizi analizira ulogu i mesto prostornosti u delima savremenih srpskih i mađarskih pisaca, kao i ulogu romana kao institucije geokulture, kao sredstva za iskazivanje posebnosti u okviru zajedničkih integracija.

Prepoznavanje stranca Izabele Hamad neobičan je esej izuzetne sugestivnosti, koji istražuje načine na koje se istorija i pripovedanje prepliću u palestinskom narativu, preispitujući granice između književnosti, političkog sećanja kao i lične egzistencije. Hamad suptilno spaja lično i kolektivno sećanje, tražeći odgovor na pitanje šta znači biti stranac u očima drugih, otvarajući još jedan prolaz ka razumevanju Palestine – ne kao geopolitičkog pojma, već kao živog iskustva pripadanja, žrtvovanja i gubitka. Hamad nas vodi putevima od klasičnih mitskih modela do savremene proze i javnih govora, pokazujući moć narativa da oblikuje naše razumevanje sebe i drugoga. Rezultat je delo koje spaja analitičku oštrinu i poetičnost, pretvarajući čitanje u čin svedočenja i pozivajući nas da se suočimo sa mračnim licem sveta u kojem živimo.

Branislav Banjo Sarić, krajnje intrigantan mladi pesnik, uspeo je da svojom prvom pesničkom zbirkom pokaže neverovatan pesnički naboj. Šarolikost tema, različiti pesnički impulsi, svežina izraza, neobične metafore, neočekivani obrti – samo su neki od kvaliteta Sarićevog prvenca. Kada je već tu i kada je već na početku zaigrao na više pesničkih polja, ostalo je da vidimo u kom pravcu će se dalje razvijati njegov pesnički talenat.
Dragana Mladenović

Kad sam već tu je zbirka poezije taman dovoljno nežna da može da bude bezobrazna, taman dovoljno bezobrazna da može da bude duhovita, taman dovoljno duhovita da može da bude potresna. Kad je već tu, Branislav Banjo Sarić, neka bude tu da ostane.
Filip Grujić

"između
tvoje i moje slobode
rupa u stomaku

Novo i dopunjeno izdanje zbirke pesama „Slomiti kosti“.

Ako je Valentina Bakti nečemu odana u ovom rukopisu, onda je to šaputanje. Ne šapat kao poza, već kao molitva. Ne šapat kao sebi u bradu, već kao dozivanje. Sve vreme imate utisak da vam na jednom ramenu čuči Vasko Popa − drevan i dreman − a na drugom šaman sa prekrštenim nogama − ćutan i mudar. Njena poezija dolazi odonud, naše je samo da osluškujemo jer neko sigurno dolazi: korak po korak, cvet po cvet. − Stefan Tićmi, pisac"

Gordana Radovanović je rođena 23. avgusta 1963. godine u Mariboru.

Piše pesme, haiku i kratke priče. Više puta je nagrađivana na konkursima za poeziju i kratku prozu. Nekoliko pesama joj je prevedeno na bugarski, engleski i makedonski jezik, a pojedini haikui su joj objavljivani na engleskom, italijanskom, rumunskom, japanskom, nemačkom i kineskom jeziku.

Autor je jedanaest samostalnih knjiga: »Dok pevaju kapi svetlosti« – zbirka poezije, »Pet koprena sna« – priče, »Brodeći za maglinama« – pesme, »Lile u noći« – zbirka haiku poezije, »Kremen« – pesme, »Anđeli i oni drugi« – priče, »Mađioničar« – pesme, »Mihoľske vatre« – zbirka haiku poezije, »Pesme za poletarce i malo veću decu« – zbirka pesama za decu, »Pod jedrom mesečeve barke« – zbirka haiku poezije i »Na tamnoj strani pesme« – zbirka pesama.

Po obrazovanju je diplomirani inženjer mašinstva, profesor informatike, profesor engleskog jezika i književnosti i diplomirani komunikolog.
Živi u Banjaluci.

Gordana Radovanović je rođena 23. avgusta 1963. godine u Mariboru. Piše pesme, haiku i kratke priče. Više puta je nagrađivana na konkursima za poeziju i kratku prozu. Nekoliko pesama joj je prevedeno na bugarski, engleski i makedonski jezik, a pojedini haikui su joj objavljivani na engleskom, italijanskom, rumunskom, japanskom, nemačkom i kineskom jeziku.

Autor je jedanaest samostalnih knjiga: »Dok pevaju kapi svetlosti« – zbirka poezije, »Pet koprena sna« – priče, »Brodeći za maglinama« – pesme, »Lile u noći« – zbirka haiku poezije, »Kremen« – pesme, »Anđeli i oni drugi« – priče, »Mađioničar« – pesme, »Mihoľske vatre« – zbirka haiku poezije, »Pesme za poletarce i malo veću decu« – zbirka pesama za decu, »Pod jedrom mesečeve barke« – zbirka haiku poezije i »Na tamnoj strani pesme« – zbirka pesama.

Po obrazovanju je diplomirani inženjer mašinstva, profesor informatike, profesor engleskog jezika i književnosti i diplomirani komunikolog.
Živi u Banjaluci.

Nobelova nagrada za književnost 2019.

Objavljena 1969, ova zbirka Petera Handkea, nobelovca i jednog od najprovokativnijih pisaca našeg vremena, donosi tekstove koji nisu ni nalik onome što se do tada podrazumevalo pod poezijom: sastav fudbalskog tima, informacije o redu vožnje, nabrajanja klišea i svakodnevnih fraza – sve ono što čini našu svakodnevicu, a što Handke preobražava u književnost. Time pokazuje da umetnost ne nastaje u „uzvišenom jeziku“, već u samoj svesti o jeziku, u pomaku kojim obično postaje neobično.

Handkeova knjiga je istovremeno provokacija i ozbiljna meditacija o samom jeziku – u kojem, poput Mebijusove trake, unutrašnje i spoljašnje prestaju da se razlikuju: spoljašnji svet opažamo i opisujemo jezikom, a taj isti jezik oblikuje našu svest. Iza ove Handkeove subverzivne jezičke igre izranja ozbiljno pitanje: Da li su naše misli zaista naše ili se izražavamo „tuđim“ rečenicama, gotovim obrascima koje nesvesno ponavljamo?

Zbirka je po objavljivanju izazvala skandal i oduševljenje u isto vreme – i upravo su ove podeljene reakcije imale očekivan rezultat: knjiga je postala bestseler, a danas se smatra kultnim delom koje je zauvek proširilo pojam onoga što književnost može biti.

Godine 1998, dok se nad Jugoslavijom nadvijala pretnja bombardovanja, Peter Handke je bio jedan od retkih stranih gostiju Smederevske pesničke jeseni i laureat Zlatnog ključa grada. Tom prilikom objavljeno je prvo srpsko izdanje njegove zbirke Unutrašnji svet spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta, u izboru i prevodu Zlatka Krasnog. Novo izdanje donosi celovit prevod sa nemačkog jezika, dopunjen pesmama koje su izostavljene u prvom izdanju, sada u prepevu Jana Krasnog.

Lina Kostenko je živa legenda ukrajinske književnosti, čijih se pesama sećaju u trenucima kad obične reči nisu dovoljne: kad se rodi ljubav ili pritisne tuga, kad istorija dođe na kućni prag, kad čovek zanemi pred večnošću. Žena sa Ikarovim krilima, čiji pesnički let traje već osam decenija, bila je slobodni glas mlade generacije 60-ih godina, glasno protestno ćutanje umetnika u vreme sovjetskih represija, ali uvek – pesnikinja života, iskrenosti, strasti. Lišena patetike i naglašene metaforičnosti, poezija Line Kostenko – magija koja svet oko nas i u nama pretvara u pesničke predele neslućene dubine. U zbirci Madona sa raskršća čitalac će naći pesme iz različitih perioda njenog prebogatog stvaralaštva, ali uglavnom one koje su nastale u XXI veku. Tu skoro da nema ljubavne lirike, koja je obeležila pesništvo Kostenko XX stoleća, ali strast, koncentrisana i stišana, oseća se i u njenim novijim pesmama. To je život kojim odišu njene reči, ma o čemu pisala velika Lina – o šumama koje pozdravlja, večernjem suncu kojem zahvaljuje za dan, o duši koja ostaje mlada u ostarelom telu. I kad piše o najbolnijem gubitku, smrt kod nje ne može pobediti ljubav, koja je život. Neponovljivo autentična, Lina Kostenko pretvara u poeziju prošlost i sadašnjost, slike pejzaža i dubinsku tugu za mladim danima. Začaran njenom iskrenošću, čitalac se, kao i ona, zaljubljuje u plišanog zelenog slona – igračku koja je više od toga. Jer je prava poezija – mnogo više od reči.
Nije lako pratiti let žene sa Ikarovim krilima. Prevoditi poeziju Line Kostenko – pravi je izazov. Svaki pesnički prevod dodaje pesmama novi dah, novi odjek, novi smisao. U drugom jeziku pesme znaju zazvučati drugačije, ali se njihov let nastavlja.
Ala Tatarenko

Zbirka Plavi plodovi dudovi poetski je prostor u kojem Željana Vukanac istražuje identitet kroz suptilno preplitanje čoveka i prirode, duhovnog i telesnog, bliskosti i udaljenosti. Lirski subjekt, nenametljiv i često skriven, preliva se u elemente sveta oko sebe – u vodu, hlorofil, latice – odbacujući potrebu za kontrolom i prepuštajući se tokovima postojanja. Ovi stihovi, oslobođeni opštih mesta, donose sveža jezička i metaforička rešenja, otkrivajući moderan, jedinstven izraz koji povezuje različite prostore, kulture i iskustva, od zavičajnog pejzaža do savremenih gradova. Čitajući ovu knjigu, ulazimo u prostor u kojem reči zadržavaju miris i ukus retkih plodova koji se moraju pronaći – i ubrati sopstvenom rukom.
Milica Pejić

Ovo su pjesme u kojima su ozbiljne odluke donesene, a uspomene tek treba da budu pronađene. U njima se nježnost (makar to bila nježnost koja je često nosila masku svoje suprotnosti), suprotstavlja strahu kroz nijanse svojih postojanja. Sveprisutni strah od prepuštanja je naspram mirisne mladosti koja nosi „srca u kućnim haljinama“, dok bijeg sa cirkusom ostaje kao validna opcija iskrenog rješavanja pitanja sudbine, horoskopa i uroka ljubavi.
Mehmed Begić


neka se obrušava svet,
ne moram biti plamen
da bih postojala.

Priča o promeni, rastu i prihvatanju novih životnih poglavlja. Ova knjiga je za sve one koji su prošli kroz transformaciju i žele da pronađu novu verziju sebe.

Dan kada sam odlučio da budem tišina je zbirka koja se čita za jedno poslepodne, ali se o njoj razmišlja u nedogled.

Kako su autoru usta postala preuska za ono što je mislio, odlučio je da propeva. Da se ne umiljava, već da secira. Da se ne dodvorava, već da opaža. Tako je tišina postala vrisak.

Mazinjanin se u ovoj zbirci igra receptima, fiskalnim računima, članom jedan, članom dva, članom tri. Igra se sopstvenim shvatanjima i tuđim kravatama koje stežu.

Proguta detinjstvo i ne stegne ga u grlu. Uđe u market i iznese božanstvo na popustu.

Sem toga, daje mogućnost da se ponešto i dopiše ________. Da se štošta domašta _______ . Stefan Tićmi