JEZIK I KNJIŽEVNOST

Duca me uporno razgalјuje svojim pisanjem. Iz tog reda je i knjiga „Senke sećanja“. Prva mi je pomisao posle njenog čitanja: Teška vremena ublažavaj lepim vremenima. Ova zbirka priča lepo podučava: Mesto koje nazivate svojim je više od obične adrese ili naselјa. To su emocije koje dolaze iz toga što vam je tamo srce puno uspomena. To nije samo mesto na mapi.

Knjiga o kralјu Milutinu dr Snežane Milojević predstavlјa tematski usredsređenu i analitički pregnantnu monografiju o postupcima oblikovanja svetačke biografije kralјa Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića u žitiju/hagiografiji kao najprominentnijem žanru srpske srednjovekovne književnosti.

Ova knjiga ne samo da ispravlјa nepravdu učinjenu Jovanu Steriji Popoviću, nego i baca jednu novu svetlost na istoriju nacionalne filologije. Studija obiluje novim podacima važnim za istoriju srpske kulture i filologije i iz tog razloga je važno što je objavlјena.

Istinski bol duše pesnik pretače u stihove sagledavajući našu današnju stvarnost. Ne štedi reči, nesebično ih daruje, i samo želi da lјudi imaju uši da čuju i da svoju dušu i telo ne truju, već da se živeći dostojno čoveka, udostoje života budućeg veka…

O Lazi Kostiću i njegovom delu je napisano mnogo knjiga. Gotovo da nema u panteonu slavnih istoričara i teoretičara književnosti, književnih kritičara, stvaralaca u kulturi i književnosti, ali i mnogim drugim oblastima koji se o ovom višestrukom talentovanom i nadarenom umetniku i jednom od najumnijih Srba svoga vremena, nije oglasio i po pravilu izrekao najviše ocene gotovo do apoteoze, senčeći io slikavajući njegovo delo.

Ovo pesničko delo je kosmički pristup bitisanju i eksplicitinoj, odabranoj ontogenezi lika i dela Nikole Tesle. Blistavi um predstavlјen kao kaleidoskop, je retorički oslikan u dva krucijalna pristupa: Dodir vremena u prostoru i Dijalog slike i tela nebeskih. Kroz delo su isklesane misli, emocije, snovi i vizije naučnika. I život se rađa iz mašte, te je pesnikinja prepustila bezbroj metaforički gajenih momenata iz izvora sreće, do nepresušnog intelektualnog sinergizma moći i svetlosti zvezda.

Najnovija knjiga poezije Beise Romanić naslovlјena je autentičnim naslovom ,,Vreme posle vremena“. Ovaj naslov nosi duboku filozofsku i poetsku simboliku, naročito ako se uzme u obzir da ga potpisuje autorka u zreloj dobi života… Prvi sloj značenja ukazuje na promišlјanje o prolaznosti – o trenutku kada se „vreme“, u lјudskom, svakodnevnom smislu, već na neki način iscrpelo.

Ove stranice mogle su da budu posvećene mojoj dalekoj neznanoj braći, bliskim sestrama, deci, bilo kom živom, nestalom ili još nerođenom potomku razgranate genealogije čije se žile protežu od mora do mora.

„Tekstovi u knjizi pred Vama nastajali su kao meditativni napori da se grad i njegovi elementi sačuvaju, makar ovako, u knjizi. Nekoliko godina objavlјujem ih na društvenim mrežama kao lamente povodom raznih vrsta nestajanja, sa želјom da ostanu u budućem vremenu kao beleška o nekadašnjem izgledu grada.

Verujem u reč. Iz nje je nastao čitav kosmos. Pitanjem: ko smo mi! Šta je večnost, beskraj i stvaralaštvo. Reč u sebi nosi miris Opstanka. U njoj je tiha vera šapata u trajanju. Čovek ne može bez reči.

Ne samo srpska stručna (lingvistička) javnost nego i šira javnost – kako i treba da bude imajući u vidu obim i značaj poduhvata – upoznata je s kapitalnim radom saradnika Odseka sa standardni jezik Instituta za srpski jezik SANU predvođenih dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk na izradi Pojmovnika srpskih lingvističkih termina. 

Pre svega, ona nudi kritički uvid i stručno analizira savremene lingvisstičke pojave, leksičke inovacije, koje se lingvisti ne u suđuju tako često da procenjuju, upravo zbog njihovog nestabilnog i promenlјivog statusa u jeziku.

On je pesnik bez kože. I maslačak kad ga dodirne – boli. To nisu pesme. To je lelek. Lelek nad mrtvima koje niko olelekao nije… Bol je, lopovi moji, privatna svojina, zato ga ne zloupotrebljavajte. On je sam. Noći provodi kao čuvar u privatnoj neuropsihijatriji. Za njega drugog mesta nema. Sam sa ranama svoga roda. To su i njegove rane. Društvo mu prave poklana deca. 

Analiza mitskih i folklornih obrazaca u savremenoj srpskoj književnosti uključiće neminovno interdisciplinarni pristup i metatekstualna pitanja koja se tiču specifičnosti usmene umetnosti reči, razmatranja konteksta nastajanja, modaliteta trajanja i usmenog tradiranja, recepcije, fenomena autorstva, te najširih kulturoloških aspekata proučavanja. Nove okolnosti iziskuju i nova iščitavanja, hermeneutički pristup interpretacije dela, situiranja u drugačiji kulturni ili istorijski kontekst, što sve na legitiman način obogaćuje delo novim i drugačijim tumačenjima, sagledavanjima i kritičkom procenjivanju.

Učeni čitalac zna da neandertalci nisu pisali.

Prvo pismo je nastalo 30.000 godina posle njihovog nestanka.

Ali su, nema sumnje, mislili i pričali pesnički, Iz tog uverenja su i nastale ove pesme.

Nastanak poezije u današnjem smislu teče uz nastanak čoveka – rada.

Otuda su ove pesme hipotetične, pretpostavka o misaonim i osećajnim razlikama od drugih bića.

Rad, jezik i pismo nastali su u istorijskoj kolevci, u kojoj su se ljuljali i prvi sapiensi. Preteča pisma su njihove pećinske slike.

Reč je dugo čekala na red.

Sećanja nikada ne odlaze potpuno.

Ona se povlače u tišinu, sa druge strane svetlosti, menjaju oblike i boje, ali ostaju – kao senke na zidovima duše. Nečujne, ali prisutne.

Nevidljive, dok ih ne dotakne svetlost trenutka.

Filozof u nama zna – ono što nazivamo prošlošću nije iza nas.

Ona je ispod nas, oko nas, u nama. Sećanja su ogledala u kojima se prepoznajemo, pa makar i kroz senke.

I zato od njih ne treba bežati, već ih razumeti. Jer u njihovim obrisima često leži istina o tome ko smo zaista.

Biografija profesora Mladenovića jedinstvena je poruka čoveka koji je proživeo čitavo jedno stoleće i pripadao samoj našoj intelektualnoj eliti. Ona istovremeno svedoči o njegovom relativnom „neprisustvu” i „nevidljivosti” u kulturnoj i naučnoj javnosti njegovog/našeg vremena (u obrnutoj koliko objektivne činjenice radne biografije to pokazuju).

Ova knjiga bavi se događajima od sredine 1875. do sredine 1876. godine. Tokom tih dvanaest meseci Hercegovački ustanak bio je pomno praćen u evropskim medijima, često na prvim stranicama časopisa i novina.

Poslednja i posthumna knjiga profesora Dragoljuba Petrovića ponovo otvara temu srpskog jezika i njegove prošlosti. Knjiga je nadahnuta Trećom interkatedarskom srbističkom konferencijom „Granice srpskog jezika”, koja je održana 2022. godine u Tršiću. Dragoljub Petrović se nakon toga upustio u istraživanje vremenskih i prostornih granica srpskog jezika. Zvanična paradigma o srpskom jeziku i narodu vođena je političkim razlozima, pre nego naučnim. 

Pesnička zbirka „Između oblaka“ mlade autorke Maje Angeline zavređuje pažnju zbog svoje sposobnosti da emotivnim prikazima otvori prostor u kojem ljubav, gubitak i bolno sećanje na nju postaju integralni deo njenog unutrašnjeg sveta. Njen izraz obiluje širokim spektrom pesničkih slika i prikazuje emotivni ambijent prožet nostalgijom i tugom, svetlošću i tamom.

Ovo nije rečnik u pravom smislu reči, sa označenim rodom imenice, oblikom glagola i slično, već Prečnik koji se ispreprečuje upotrebi stranih reči i Prečnik čiji je cilj da se sagleda koliki je to prečnik srpskog jezičkog kruga, posustalog pred možda njegov sami kraj. A da li je zaista kraj, to zavisi od nas.

Bajkina ispovest ispisana u stihovima i pričama naš je zajednički imenitelj života koji je prošao tako brzo, kao da ga je Bajka pretrčao po desnom krilu – često brži od lopte i života. I nije čudo što je ovu knjigu kao testamentarno sećanje posvetio ćerki i unucima. Ostavio im je deo svoga života i pozdrav koji će uvek biti živ i vidljiv kad je lep i sunčan dan. Kad je život kao Bajka. – Dušan Kovačević

Pesnički glasovi stariji i ovovremeni, iz veka u vek, usložnjavaju svoje posvećenosti ovoj blagodatnoj reci, pronalazeći u metaforama obnovljive elemente sa svekolikim životodajnim značenjima, nadasve ugrađenim u identitet naroda nastanjenih pored Dunava…

U svojoj drugoj zbirci poezije, Na rubu dana i noći, Zoran Marošan ne samo da nastavlja putevima kojima je tako smelo i uspešno krenuo u prethodnom pesničkom poduhvatu, već otvara i mnoge nove staze za pevanje i mišljenje. Suština plodotvorne paradoksalnosti Marošanove poezije ogleda se pre svega u tome što je njen autor s jedne strane duboko introspektivno zagledan u sebe, a s druge neprestano okrenut prema spoljašnjem svetu, sa zabrinutošću koja još jednom potvrđuje staru istinu da su pesnici savest svog vremena.

Samo oni koji budu površno i neoprezno čitali ovu knjigu neće u njoj pronaći radost. I samo oni koji ne budu oprezno otvarali školjku pesničke duše neće u njoj pronaći bisere.

Vladan Živaljević peva strofičnim stihovima za duhove u proviđenju koji kao da prolaze kroz zidove malog stana, i žele senkama svojim da se nastane Na razglednici, Koju čuvam pod jastukom. Ah, taj mediteran s morskim plavilom u nesanici.

Pesnička zbirka Gordane Pešaković Osunčani vetar ima osobenu dužnost i upečatljiv cilj – oneobičavanje običnog. Snaga poezije nadrasta stih i od svakodnevnih stvari poput raširenog veša stvara letnji ples, veštim odabirom reči svedočeći o životu iza stiha i pesme.

Naučno i književno stvaralaštvo Vukomana Jokanovića daje potpun i autentičan odgovor o stanju duha savremenog čoveka, društava i naroda kome pripada. Formom različite, ipak su sve pesme i svi ciklusi u ovoj zbirci povezani: jezikom, njegovim slikama, ritmom i zvukom zavičajnim, materinskom melodijom svesrpske osećajnosti i dubinskom mišlju tihog otpora.

„Mnoga zagubljena lica mogu se naći u lirskim slogovima Snežane Pečujlije koja upozorno peva i o zloupotrebljenim rečima. Opasno je igrati se mislima svojim nad sudbinski tuđim glavama, jer očas se otvara sirovi u surovi pad pred ponorom.

„Ciklusi pesama ove zbirke kao zasebni kameni blokovi (koji nekad možda bejahu vrata Otrantska ), naslonjeni jedan drugom uz bok, brane obalu od hidre talasanja koja hoće da ukrade smisao, koji pak hoće da se uspostavi i održi na tlu.