Duca me uporno razgalјuje svojim pisanjem. Iz tog reda je i knjiga „Senke sećanja“. Prva mi je pomisao posle njenog čitanja: Teška vremena ublažavaj lepim vremenima. Ova zbirka priča lepo podučava: Mesto koje nazivate svojim je više od obične adrese ili naselјa. To su emocije koje dolaze iz toga što vam je tamo srce puno uspomena. To nije samo mesto na mapi.
Knjiga o kralјu Milutinu dr Snežane Milojević predstavlјa tematski usredsređenu i analitički pregnantnu monografiju o postupcima oblikovanja svetačke biografije kralјa Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića u žitiju/hagiografiji kao najprominentnijem žanru srpske srednjovekovne književnosti.
Ova knjiga ne samo da ispravlјa nepravdu učinjenu Jovanu Steriji Popoviću, nego i baca jednu novu svetlost na istoriju nacionalne filologije. Studija obiluje novim podacima važnim za istoriju srpske kulture i filologije i iz tog razloga je važno što je objavlјena.
Istinski bol duše pesnik pretače u stihove sagledavajući našu današnju stvarnost. Ne štedi reči, nesebično ih daruje, i samo želi da lјudi imaju uši da čuju i da svoju dušu i telo ne truju, već da se živeći dostojno čoveka, udostoje života budućeg veka…
O Lazi Kostiću i njegovom delu je napisano mnogo knjiga. Gotovo da nema u panteonu slavnih istoričara i teoretičara književnosti, književnih kritičara, stvaralaca u kulturi i književnosti, ali i mnogim drugim oblastima koji se o ovom višestrukom talentovanom i nadarenom umetniku i jednom od najumnijih Srba svoga vremena, nije oglasio i po pravilu izrekao najviše ocene gotovo do apoteoze, senčeći io slikavajući njegovo delo.
Ovo pesničko delo je kosmički pristup bitisanju i eksplicitinoj, odabranoj ontogenezi lika i dela Nikole Tesle. Blistavi um predstavlјen kao kaleidoskop, je retorički oslikan u dva krucijalna pristupa: Dodir vremena u prostoru i Dijalog slike i tela nebeskih. Kroz delo su isklesane misli, emocije, snovi i vizije naučnika. I život se rađa iz mašte, te je pesnikinja prepustila bezbroj metaforički gajenih momenata iz izvora sreće, do nepresušnog intelektualnog sinergizma moći i svetlosti zvezda.
Najnovija knjiga poezije Beise Romanić naslovlјena je autentičnim naslovom ,,Vreme posle vremena“. Ovaj naslov nosi duboku filozofsku i poetsku simboliku, naročito ako se uzme u obzir da ga potpisuje autorka u zreloj dobi života… Prvi sloj značenja ukazuje na promišlјanje o prolaznosti – o trenutku kada se „vreme“, u lјudskom, svakodnevnom smislu, već na neki način iscrpelo.
Ove stranice mogle su da budu posvećene mojoj dalekoj neznanoj braći, bliskim sestrama, deci, bilo kom živom, nestalom ili još nerođenom potomku razgranate genealogije čije se žile protežu od mora do mora.
„Tekstovi u knjizi pred Vama nastajali su kao meditativni napori da se grad i njegovi elementi sačuvaju, makar ovako, u knjizi. Nekoliko godina objavlјujem ih na društvenim mrežama kao lamente povodom raznih vrsta nestajanja, sa želјom da ostanu u budućem vremenu kao beleška o nekadašnjem izgledu grada.
Verujem u reč. Iz nje je nastao čitav kosmos. Pitanjem: ko smo mi! Šta je večnost, beskraj i stvaralaštvo. Reč u sebi nosi miris Opstanka. U njoj je tiha vera šapata u trajanju. Čovek ne može bez reči.
Ne samo srpska stručna (lingvistička) javnost nego i šira javnost – kako i treba da bude imajući u vidu obim i značaj poduhvata – upoznata je s kapitalnim radom saradnika Odseka sa standardni jezik Instituta za srpski jezik SANU predvođenih dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk na izradi Pojmovnika srpskih lingvističkih termina.
Pre svega, ona nudi kritički uvid i stručno analizira savremene lingvisstičke pojave, leksičke inovacije, koje se lingvisti ne u suđuju tako često da procenjuju, upravo zbog njihovog nestabilnog i promenlјivog statusa u jeziku.
On je pesnik bez kože. I maslačak kad ga dodirne – boli. To nisu pesme. To je lelek. Lelek nad mrtvima koje niko olelekao nije… Bol je, lopovi moji, privatna svojina, zato ga ne zloupotrebljavajte. On je sam. Noći provodi kao čuvar u privatnoj neuropsihijatriji. Za njega drugog mesta nema. Sam sa ranama svoga roda. To su i njegove rane. Društvo mu prave poklana deca.
Analiza mitskih i folklornih obrazaca u savremenoj srpskoj književnosti uključiće neminovno interdisciplinarni pristup i metatekstualna pitanja koja se tiču specifičnosti usmene umetnosti reči, razmatranja konteksta nastajanja, modaliteta trajanja i usmenog tradiranja, recepcije, fenomena autorstva, te najširih kulturoloških aspekata proučavanja. Nove okolnosti iziskuju i nova iščitavanja, hermeneutički pristup interpretacije dela, situiranja u drugačiji kulturni ili istorijski kontekst, što sve na legitiman način obogaćuje delo novim i drugačijim tumačenjima, sagledavanjima i kritičkom procenjivanju.
Biografija profesora Mladenovića jedinstvena je poruka čoveka koji je proživeo čitavo jedno stoleće i pripadao samoj našoj intelektualnoj eliti. Ona istovremeno svedoči o njegovom relativnom „neprisustvu” i „nevidljivosti” u kulturnoj i naučnoj javnosti njegovog/našeg vremena (u obrnutoj koliko objektivne činjenice radne biografije to pokazuju).
Ova knjiga bavi se događajima od sredine 1875. do sredine 1876. godine. Tokom tih dvanaest meseci Hercegovački ustanak bio je pomno praćen u evropskim medijima, često na prvim stranicama časopisa i novina.
Poslednja i posthumna knjiga profesora Dragoljuba Petrovića ponovo otvara temu srpskog jezika i njegove prošlosti. Knjiga je nadahnuta Trećom interkatedarskom srbističkom konferencijom „Granice srpskog jezika”, koja je održana 2022. godine u Tršiću. Dragoljub Petrović se nakon toga upustio u istraživanje vremenskih i prostornih granica srpskog jezika. Zvanična paradigma o srpskom jeziku i narodu vođena je političkim razlozima, pre nego naučnim.
Pesnička zbirka „Između oblaka“ mlade autorke Maje Angeline zavređuje pažnju zbog svoje sposobnosti da emotivnim prikazima otvori prostor u kojem ljubav, gubitak i bolno sećanje na nju postaju integralni deo njenog unutrašnjeg sveta. Njen izraz obiluje širokim spektrom pesničkih slika i prikazuje emotivni ambijent prožet nostalgijom i tugom, svetlošću i tamom.
Ovo nije rečnik u pravom smislu reči, sa označenim rodom imenice, oblikom glagola i slično, već Prečnik koji se ispreprečuje upotrebi stranih reči i Prečnik čiji je cilj da se sagleda koliki je to prečnik srpskog jezičkog kruga, posustalog pred možda njegov sami kraj. A da li je zaista kraj, to zavisi od nas.
Pesnički glasovi stariji i ovovremeni, iz veka u vek, usložnjavaju svoje posvećenosti ovoj blagodatnoj reci, pronalazeći u metaforama obnovljive elemente sa svekolikim životodajnim značenjima, nadasve ugrađenim u identitet naroda nastanjenih pored Dunava…
Vladan Živaljević peva strofičnim stihovima za duhove u proviđenju koji kao da prolaze kroz zidove malog stana, i žele senkama svojim da se nastane Na razglednici, Koju čuvam pod jastukom. Ah, taj mediteran s morskim plavilom u nesanici.
Zbirka srpske poezije „Srbobranke iz Mađarske, Austrije i Rumunije”, koje je priredio Dejan Tomić, čine kulturnu zaostavštinu srpske rodoljubive poezije pesnika iz ovih zemalja. Iz njih saznajemo o istoriji i o tome kakav je srpski duh – slobodarski, ponosan i pravdoljubiv. Ova dragocena antologija pesama zavređuje pažnju i čuvanje od zaborava.
Načinom prezentovanja građe rečnik privlači pažnju lingvista, psihologa, sociologa i podstiče i na multidisciplinarna istraživanja. Pruža podatke o tvorbi, leksikologiji, neologiji, pragmatici u jednom kratkom periodu kada je širenje jednog virusa promenilo ljudske živote, pa samim tim uticalo i na jezičku sliku sveta.
Gledano okom Andrićevog života, period proveden u diplomatskoj službi u Španiji, u odnosu na piščev celokupan život, predstavljao je neveliku i nepoznatu epizodu. Budući da je ona bila gotovo neistražena, najpre usled činjenice da su drugi aspekti Andrićevog života više zanimali kritičku javnost, vremenom je prerasla u jedan sasvim skrajnut omanji polisistem.
Zbirka Bili smo dobri momci jeste angažovana u najboljem smislu te riječi. Njena angažovanost nije proizvod određenih spoljnih okolnosti, već unutrašnjih osjećanja tjeskobe i skrivanja od društva, od porodice i na kraju od sebe samog. Zato ona ne predstavlja samo djelo u kojem se pjeva o LGBT temama, već knjigu u kojoj se iz pozicije margine problematizuju svi savremeni problemi našeg društva. Iako je osjećanje straha dominantno u mnogim od ovih pjesama, ono što odlikuje zbirku jeste izuzetna hrabrost, koja se ostvaruje prije svega u jeziku, u jasnom iskazivanju sopstvene prirode i sopstvene ljubavi.
Kosmičko vreme plesaće sa zemaljskim dok energetsdke niti niko više neće morati kriti. Ljubav i boje pokazaće lekovite učinke svoje. Bol će uvek postojati, ali niko se nikog neće bojati. Čovek će svakom prijatelj biti, u znak zahvalnosti mnogo će od drugih bića dobiti. Verujte u ove reči jer kosmički glasnik pozvan je da doprinese vašoj sreći.
Sve je krenulo od trenutka jedne davne godine kada je u izlogu knjižare provincijalnog grada M. Ž. Pavlov ugledao lepezasto postavljenu nisku od knjiga pod jedinstvenim paradoksalnim naslovom U potrazi za izgubljenim vremenom. Od tog trenutka, punih pedeset godina, ta obuzetost Marselom Prustom kompulsivno će trajati, sa neutoljivom potrebom da zađe u taj zagonetni narativni prostor, u jezički otelotvoreni imaginarijum, da u njemu što duže ostane i da, novim raščitavanjem dela, iznutra destruiše narativne strukture i dekodira neke umetničke istine kako bi se bolje mogli sagledati određeni mehanizmi na kojima se drži ta duhovno i u jeziku raskošno izvedena katedralna tvorevina…
I upravo zahvaljujući narativno-refleksivnim pristupom, sa jezičkim elementima poetizacije svoje bogate sintakse, M. Ž, Pavlov uspeva da sa puno unutrašnje energije progovori o samom Prustu, o umeću Prusta…
Reč je ovde o arheologiji književnog dela koja traga za (auto)poetičkim referentnim određenjima, ali, ponajviše, preko postupka označenog kao – njim samim, čime se brani autentično prisustvo pisca, jezička svežina stvorenog i punoća doživljenog, i delo čuva od spolja nametnutih okivanja što vapi za slobodnijim obelodanjenjem sebe kroz nova raščitavanja. Delo ište lov na iracionalne provale koje epistemologija, u njihovoj neuhvatljivosti, shematizmom svog jezika, mimoilazi, iako bez njih nema ponornih mesta u delu, posebno kada je reč o Prustovom – U potrazi za izgubljenim vremenom.
Po M. Ž. Pavlovu, samo tako se može osetiti koliko je Prust opijen divotom pisanja, i zašto je sam kraj takvog umetničkog pisanja izveden kao Nađeno vreme (…)
Ovo je ratna, ali i ljubavna knjiga, z kojoj ne samo da sam morao za sebe da pronađem novi glas, nego i novi identitet. Govorio sam da je napisana za sedam godina, ali je najveći njen deo zapravo napisan u poslednje dve godine u kojima sam izgubio skoro sve i u kojima sam morao sebe suštinski ponovo da stvorim.
Socijalna poezija, poezija trauma i opsesija, nemoći, ali i poezija ponovnog pronalaženja, ponovnog zaljubljivanja u jednu stvarnost koja je uvek fascinantnija i preplavi te jače nego ikakav mrak.
