ŽABE

Anonimni „čovek iz podzemlja“, povučen iz društva i zarobljen u svetu sopstvenih misli, vodi neprestanu borbu sa okruženjem, ali pre svega sa samim sobom. Odbacujući lažne vrednosti, društvene norme i nametnutu umerenost, njegov mračni, ali istovremeno izuzetno pronicljiv glas postaje glas svih onih koji ne žele da se uklope u unapred određene obrasce. Iz svojevoljne izolacije on se suprotstavlja hladnom racionalizmu i ideji da se ljudska sreća može precizno izračunati, objasniti razumom i svesti na jednostavna pravila logike.

U svetu koji veruje u moć razuma, nauke i neprekidnog napretka, Dostojevski ukazuje na iracionalnu i često protivrečnu stranu ljudske prirode — onu koja odbija da bude deo unapred osmišljenog sistema i koja, čak i po cenu sopstvene patnje, insistira na slobodi izbora. Ovo duboko filozofsko delo, prožeto temama usamljenosti, pobune i unutrašnje krize, suočava nas sa gorkom istinom: kada je svet uređen prema savršenim pravilima i idealima, očuvanje slobodne volje može zahtevati veoma visoku cenu.

Šta se događa kada država više ne traži samo poslušnost, već i pravo da određuje šta čovek sme da misli?

Profesor Adam Krug, najugledniji filozof u svojoj zemlji, postaje jedna od poslednjih prepreka totalitarnom režimu na čijem je čelu Paduk, njegov nekadašnji školski drug. Vlast želi da Krug svojim ugledom legitimiše novi poredak, ali on odbija da se prikloni sistemu zasnovanom na prisili, strahu i ideološkoj poslušnosti.

Kada ubeđivanje ne uspe, režim pojačava pritisak. Krugovi prijatelji i kolege bivaju hapšeni, univerzitet zatvoren, a birokratska mašinerija pretvara se u oruđe represije. Kako se granica između groteske i užasa sve više briše, Krug ostaje pred pitanjem koliko daleko čovek može da ide da bi sačuvao slobodu savesti i lično dostojanstvo.

Prelomljeni zrak je jedan od politički najangažovanijih romana Vladimira Nabokova. Objavljen dve godine pre Orvelove 1984, pripada velikoj tradiciji distopijskih romana koji istražuju mehanizme totalitarizma, kult vođe, ideološku kontrolu i nasilje države nad pojedincem.

Nabokov pritom ne piše klasičan politički roman. Njegov stil ostaje ironičan, precizan i jezički inventivan, pa se apsurd vlasti, birokratska nesposobnost i lična tragedija neprestano prepliću. Upravo ta kombinacija satire, intelektualne provokacije i mračne vizije društva daje romanu snagu koja i danas deluje uznemirujuće savremeno.

Prelomljeni zrak je knjiga za čitaoce koji vole distopiju, političku književnost i romane o sukobu pojedinca sa sistemom, ali i za sve koji žele da otkriju manje poznatu, izrazito političku stranu Nabokovljevog stvaralaštva.

Prevod sa engleskog: Zoran Paunović.

„Kritika američkog sna i duboko promišljanje o tamnoj strani uspeha.“ – Džona Raskin

Poče da poredi sebe sa studentima. Postade svestan mišićavog mehanizma svog tela i oseti da je telesno iznad njih. Ali njihove glave su pune znanja koje im omogućava da govore njenim jezikom. Oni su studirali o životu iz knjiga, dok je on bio zauzet proživljavanjem života.

Martin Idn je mlad mornar koji slučajno upoznaje devojku iz ugledne građanske porodice. Opčinjen njome, ali i svetom visokog obrazovanja i književnosti koji mu se iznenada otvara, odlučuje da promeni sopstvenu sudbinu. U godinama koje slede neumorno uči, piše i bori se protiv siromaštva, odbijanja i predrasuda, verujući da će ga književni uspeh dovesti do ljubavi i ispunjenog života.

Ali kada se konačno izbori za mesto o kojem je oduvek sanjao, Martin shvata da ga ono ne može usrećiti...

Jedan od najznačajnijih romana Džeka Londona, Martin Idn, istovremeno je uzbudljiva priča o ljubavi i ambiciji, snažna kritika klasnih podela u društvu i potresno promišljanje o ljudskoj usamljenosti.

„London je imao nešto od proleterskog Bajrona: vanbračno rođen, lep, neobuzdano romantičan, oblikovao je sebe kao buntovnika i revolucionara. Bio je oličenje prerano sagorelog genija koga su preterivanja u životu o kojima je pisao oterala u smrt već sa četrdeset godina. A kako je samo umeo da piše! Čitati ga znači susresti se sa zveri i sa čovekom, i taj susret ostaje neodoljivo privlačan.“
– Wall Street Journal

Meri Šeli je napisala Matildu između 1819. i 1820. godine, odmah posle čuvenog Frankeštajna, ali je svoje prvo izdanje čekala više od jednog veka.

U ovom opskurnom književnom dragulju, napisanom u klasičnom gotsko-romantičarskom stilu, glavna junakinja pripoveda svoju tragičnu priču na samrtnoj postelji. Matildina priča je puna bola, tuge, ludila i incestuozne ljubavi oca prema ćerci. Zbog poslednjeg motiva, i iz straha da će ga javnost za isto optužiti, Šelin otac, Vilijem Godvin, ju je namerno zakopavao sve do smrti.

Stoga je Matilda dospela u javnost tek 1959. godine, sto osam godina nakon Merine smrti.

„Čitao sam i iznova čitao Molijera i voleo ga još od detinjstva“, zapisao je Bulgakov.

„Imao je veliki uticaj na moje formiranje kao pisca. Privukla me je ličnost tog učitelja mnogih generacija dramskih pisaca – komičara na sceni, ali neuspešnog, melanholičnog i tragičnog čoveka u privatnom životu.“

Bežeći od muka koje mu je donosilo njegovo vreme i okruženje, Bulgakov će u toku šest godina, između 1929. i 1936. godine, pripremiti četiri različita dela koja su povezana sa imenom francuskog komediografa: biografski roman Život gospodina de Molijera, i njegova drama Bratstvo licemera ili Molijer i Maloumni Žurden i prevod na ruski Molijerove drame Tvrdica.

U ovo izdanje uključeni su Bulgakovljeva biografska knjiga Život gospodina De Molijera i njegova drama Bratstvo licemera ili Molijer koji predstavljaju svojevrstan omaž životu i delima besmrtnog francuskog stvaraoca iz XVII veka, prikazan iz ugla jednog od najznačajnijih pisaca XX veka.

Sam je priča o čežnji koja prerasta u opsesiju, o granici između stvarnosti i sećanja i o pitanju koje svako od nas, pre ili kasnije, mora sebi da postavi: da li volimo drugu osobu – ili predstavu koju smo o njoj stvorili? Jedan od najintimnijih romana finske književnosti, Sam ostaje podjednako snažan i više od jednog veka nakon što je napisan.

„Stakleno zvono“, kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat, prvi put je objavljen 1963. godine pod pseudonimom Viktorija Lukas. Delimično zasnovan na autorkinom životnom iskustvu, roman je vremenom prerastao u jedan od klasika književnosti 20. veka. Posebno je cenjen zbog oštrog, inteligentnog i crnohumornog prikaza američkog društva pedesetih godina, a širom sveta prodat je u milionima primeraka. Samo mesec dana nakon objavljivanja romana, Silvija Plat je izvršila samoubistvo.

Godine 1953. Ester Grinvud osvaja konkurs za studente koji organizuje časopis Ženski dan i dobija priliku da mesec dana provede u Njujorku kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica. Za Ester je to ostvarenje velikog sna – veruje da će joj ovo iskustvo otvoriti vrata sveta književnosti i približiti je želji da postane spisateljica.

U početku, Njujork joj donosi uzbuđenje, glamur i osećaj slobode. Večere, kokteli, pokloni i život u središtu društvenih događanja deluju kao ostvarenje svega što je zamišljala. Međutim, iza privlačne fasade počinje da se nazire svet koji od nje zahteva sve više. Ester postepeno gubi kontrolu nad sopstvenim životom i tone u duboku depresiju i psihičku krizu.

Njen unutrašnji slom neraskidivo je povezan sa pritiscima i protivrečnostima društva konzervativne Amerike pedesetih godina, naročito sa ograničenim i često međusobno suprotstavljenim očekivanjima koja su se postavljala pred žene.

Silvija Plat izuzetnom književnom veštinom vodi čitaoca kroz Esterin psihički pad, prikazujući njenu krizu sa takvom neposrednošću i intenzitetom da njen unutrašnji svet postaje gotovo opipljiv. Upravo zbog toga „Stakleno zvono“ nije samo priča o jednom ličnom slomu, već i snažno promišljanje o identitetu, društvenim očekivanjima, položaju žene i granici između stvarnosti i ludila.

„Prikazujući ludilo i svet ludila, ova knjiga nas prisiljava da razmotrimo velika pitanja koja postavlja svaka realistička književnost: šta je stvarnost i kako se suočiti s njom?“
— New York Times Book Review

Umorne od neprekidnog iskorišćavanja, životinje na farmi dižu pobunu protiv svog nesposobnog i večito pijanog vlasnika. Nakon što preuzmu vlast, nastoje da izgrade pravednije društvo zasnovano na jednakosti i zajedništvu. Međutim, revolucionarni ideali ubrzo ustupaju mesto pohlepi i zloupotrebi moći. Predvođene svinjom Napoleonom, nove vođe postepeno uspostavljaju surovu diktaturu u kojoj životinje ponovo postaju žrtve nepravde i ugnjetavanja.


Iako na prvi pogled deluje kao jednostavna priča o životinjama, Životinjska farma je oštra politička satira i jedno od najznačajnijih dela XX veka – snažna kritika totalitarizma, manipulacije i korupcije vlasti.


„To je istorija revolucije koja je pošla po zlu i svih sjajnih izgovora koji su nicali na svakom koraku izvrtanja originalne doktrine“, zapisao je Džordž Orvel povodom prvog izdanja romana 1945. godine.


Zbog otvorene kritike staljinizma, knjiga je u početku nailazila na odbijanje brojnih izdavača, budući da je Sovjetski Savez tada bio saveznik Velike Britanije. Ipak, Životinjska farma je ubrzo stekla status svetskog klasika i ostala jedno od najuticajnijih dela političke književnosti.

Roman o bekstvu od života u igru, fantaziju i stvaralaštvo.

Nakon kultne „Lolite“, Lužinova odbrana je najprepoznatljivije i najemotivnije remek-delo Vladimira Nabokova koje je osvojilo čitalačku publiku širom sveta i doživelo uspešnu filmsku ekranizaciju.

Uđite u um Lužina, ekscentričnog i povučenog šahovskog genija. Za njega šah nije samo igra – to je utočište, opsesija i ceo njegov svet. Međutim, kada se na šampionskom meču njegova savršeno razrađena odbrana sruši, stvarnost ga primorava na sudbonosni potez. U život mu ulazi lepa žena opčinjena njegovim umom, njeni uplašeni roditelji i brak koji menja sve pravila igre.

Ovo je psihološki triler i vrhunska drama o tankoj granici između genijalnosti i ludila. Nabokov je stvorio priču punu neočekivanih preokreta i zamki koja vas drži u neizvesnosti do poslednje stranice – čak i ako ne znate ni jedno jedino šahovsko pravilo.

„Knjiga provocira, uznemirava i oduševljava kolebljivog čitaoca jer se poigrava sudovima koje on, uronjen u ovo delo, neminovno donosi. Stoga priča o Lužinu postaje igra, ispunjena autorovim preokretima, zamkama i neočekivanim ishodima.“ – New York Review

„Putovanje kroz um genijalca koji je ispao iz koloseka.“
– Guardian

„Nabokov je savladao sve tehničke trikove u pisanju romana, a izmislio je i nekoliko novih.“ – Piter Akrojd

Novo izdanje u prevodu Maje Anastasijević

„Kafka je jedan od najvećih pisaca našeg veka.“
— Vladimir Nabokov

Sadržaj: Presuda · Preobražaj · Neženja Blumfeld · Izveštaj jednoj Akademiji · U kaznenoj koloniji · Umetnik u gladovanju · Pevačica Jozefina ili mišji rod · Jazbina

Više od jednog veka nakon nastanka, proza Franca Kafke i dalje ostaje nezaobilazna literatura za razumevanje moderne književnosti i čovekovog mesta u svetu. Zbirka Preobražaj i druge priče okuplja osam njegovih najznačajnijih pripovedaka koje su trajno obeležile svetsku književnost.

U novom prevodu Maje Anastasijević, čitaoci ulaze u prepoznatljiv kafkijanski svet u kojem su junaci suočeni sa otuđenošću, osećajem krivice, nemoći i neobjašnjivim silama koje oblikuju njihove živote. Svaka priča predstavlja zasebnu književnu celinu, ali zajedno grade snažnu sliku čoveka koji pokušava da pronađe smisao u svetu punom apsurda i neizvesnosti.

Kafkina dela i danas podstiču nova tumačenja, jer univerzalne teme slobode, identiteta, odgovornosti i odnosa pojedinca prema autoritetu ostaju jednako aktuelne kao i u vreme kada su nastala. Njegova proza spoj je filozofske dubine, simbolike i jedinstvene atmosfere koja je književnosti podarila pojam „kafkijanski“.

Ova zbirka predstavlja nezaobilazno štivo za ljubitelje klasika, studente književnosti i sve čitaoce koji žele da upoznaju jednog od najuticajnijih autora 20. veka.

„Kafka je jedan od retkih koji su zaista izrazili teskobu našeg vremena.“
— Herman Hese

„Kafkino delo je univerzalno; ono izražava tragičnu sudbinu čoveka u svetu bez Boga i bez nade.“
— Alber Kami

„Kad sam pročitao Kafkin Preobražaj, shvatio sam da je moguće pisati na drugi način.“
— Gabrijel Garsija Markes

Kako da izbegnete budućnost pod čizmom? Kakva nam još zla spremaju i kako da se izbavimo?
Ovo nije običan roman. Ovo je mračna prognoza koja se, stranicu po stranicu, ostvaruje pred našim očima. Ako osećate da svetom vladaju sile koje ne možete da kontrolišete, dugujete sebi da saznate kako je London znao da će se to desiti još pre više od 100 godina. London ne piše o malim nepravdama. On piše o totalnom preuzimanju vlasti od strane nekolicine pohlepnih moćnika. Ali, najvažnije, piše kako da se odupremo.
Gvozdena peta – roman o otporu i preživljavanju tiranije, koji predviđa pad kapitalizma kom se svi nadamo. Jedna je od prvih savremenih distopija ikada napisanih, sa velikim uticajem na Orvela, Hakslija, Zamjatina, Margaret Atvud i mnoge druge.
Čitajte na sopstvenu odgovornost.

Svaki život je mnogo dana, dan za danom. Hodamo kroz sebe, srećemo razbojnike, duhove, džinove, stare ljude, mlade ljude, supruge, udovice, pobratime, ali uvek srećemo same sebe.



Moli Blum, žensko biće koje je Džojs stvorio u romanu Uliks, izgovara svoj unutrašnji monolog u Penelopi, poslednjem poglavlju romana, i to je postao jedan od najuticajnijih pasaža u modernoj književnosti. Moli se priseća svoje mladosti i svojih ljubavi, i taj duh prožima čitavo finale romana. K. G. Jung je nakon čitanja Penelope, fasciniran, napisao Džojsu da „samo đavolova baba zna toliko o ženskoj psihi“, dok je Džojsova Nora na to rekla da Džojs „baš ništa ne zna o ženama“. Džojs je u svakom slučaju znao ponešto o samoj Nori, s kojom je nerazdvojno živeo od svoje 22. godine, i kojoj je pisao potpuno nesvakidašnja ljubavna pisma.

"Navela sam ga tog dana da me zaprosi prvo sam mu iz usta dala zalogaj čajnog kolača bila je prestupna godina kao ova da pre šesnaest godina o Bože posle tog dugog poljupca skoro sam ostala bez daha da rekao mi je da sam planinski cvet da sve smo mi cvetovi žensko telo da jedini je put u životu rekao istinu i za tebe danas sunce sja da zato mi je bio drag jer sam videla da razume i oseća šta je žena i znala sam da ću uvek moći da ga motam kako hoću i pružila sam mu svu radost koju sam mogla da mu dam i dovela ga tako daleko da me molio da kažem da nisam odmah odgovorila samo sam gledala daleko u more i nebo na toliko sam toga mislila o čemu on ništa nije znao [. . .] i onda sam ga očima pitala da me opet pita da i onda me pitao da hoću li da kažem da moj planinski cvete i prvo sam ga zagrlila da i povukla ga dole k sebi da oseti moje mirisne grudi, a srce mu je tuklo kao ludo i da rekla sam da hoću da."