KLASICI

Rodion Romanovič Raskoljnikov je bivši student prava koji, mučen siromaštvom i neizvesnom budućnošću, odlućuje da opljačka i ubije omraženu zelenašicu Aljonu Ivanovnu.

Međutim, iznenađujuće je to što on smatra da je njegov ćin u moralnom smislu ispravan, budući da svoje težnje stavlja u rang sa postupcima Napoleona Bonaparte, smatrajući ih izuzetnim. Raskoljnikov veruje da je i on, kao naročit pojedinac, iznad moralnih pravila koja važe za druge. U trenutku izvršenja zločina zadesila ga je nepredviđena okolnost – naišla je jurodiva Lizaveta Ivanovna, staričina sestra, te je i nju ubio. To je pokolebalo njegova dotadašnja razmišljanja o konceptu zločina, čime je započela njegova borba sa grižom savesti.

Raskoljnikovljeva svakodnevica naprasno se dinamizuje najpre posetama njegovog prijatelja Razumihina – koji u izvesnom smislu predstavlja njegov antipod – kao i dolaskom njegove majke i sestre u grad, te vešću da je njegova sestra verena za ozloglašenog Svidrigajlova. Takođe, primoran je da odlazi na policijska saslušanja, gde se susreće sa Porfirijem Petrovičem, koji njihove razgovore o počinjenom zločinu pretvara u igru mačke i miša. Raskoljnikov će se upoznati i sa porodicom Marmeladov, kojoj pripada i prostituka Sonja. Ona utehu za svoju životnu nesreću pronalazi jedino u hrišćanstvu, i predstavlja jedinu osobu koja može da krene sa njim na put ka iskupljenju.

„Dostojevski upotrebljava hrišćansku reč kako bi naglasio moralnu dubinu antiherojevog obnavljanja. Protagonista se ogrešio o ljudsku meru, a čovečnosti ga vraća neumerenost Sonjine ljubavi, kao vrhunska norma i maksimum koji tek čoveka čini čovekom.“ – Vuk Petrović

Ema Bovari zarobljena je u braku sa seoskim lekarom dok potajno sanja o životu ispunjenom luksuzom i strastima. Ugušena dosadom provincijskog okruženja, mlada lepotica jedini beg pronalazi u sentimentalnim romanima gde junaci žive iskljucivo zarad romanse i uzvišenih osećanja.

Kada život ne ispuni očekivanja devojke odrasle u samostanu, čija se žudnja napajala trivijalnim ljubavnim pričama, a čežnja za uzbuđenjima utopila u svakodnevici bračnog života sa čovekom skromnih dometa – ona ga više ni ne smatra vrednim življenja.

Rešena da nešto promeni, Ema svoju duševnu glad pokušava da utoli preljubom i nepromišljenim troškarenjem. Međutim, u licemernom i ograničenom društvu uvek najpre stradaju neprilagođeni pojedinci i njen san pokazaće se ne samo kao nedostižan već i opasan...

"Nosi me, vodi me, hajdemo! Tebi, tebi! Sva moja ljubav i svi moji snovi!"

Gospođa Bovari pravo je remek-delo realizma, koje je sablaznulo čitaoce kada je prvi put objavljeno, a do današnjeg dana ostaje neprevaziđena kritika kako pojedinaca tako i društva.

Remek-delo engleske i svetske književnosti, jedna od najlepših ljubavnih priča svih vremena.

Priča o fatalnoj ljubavi i kobnoj osveti, o tajnama i protivrečnostima skrivenim u dubinama ljudskog srca.

Hoće li se duhovi 0rkanskih visova ikada umiriti?

Usamljena vresišta severne Engleske. Dve porodice, dva suprotstavljena sveta destruktivnih strasti i stidljivog konformizma. Neprevaziđenom dramskom snagom bezvremenog klasika, surova stvarnost svakodnevnog života stapa se sa neutoljivim strastima, dubokim emocijama i gnevom osvete, pripovedajući o nesreći ljudskog roda sputanog i poraženog sopstvenim ograničenjima.

Ova tragična ljubavna priča, burna poput severnog vetra koji briše pustarama Jorkšira, obuhvata dve generacije – od vremena kada je Hitklif, ostavši sam na svetu, došao da živi na imanju porodice Ernšo, pa sve do njegove smrti mnogo godina kasnije.

Jedini roman Emili Bronte uzbudljiv je viktorijanski klasik o snazi ljubavi koja, uprkos svemu, pa i smrti, živi večno. Ketrin i Hitklif nezaboravni su likovi koji i dan-danas očaravaju čitaoce neobuzdanom snagom svojih karaktera.