KLASICI

Kataloniji u čast je roman nastao na osnovu Orvelovog ličnog iskustva iz Španskog građanskog rata, gde je učestvovao na strani RPMU-a (Radnicke partije marksističkog ujedinjenja). U nevelikom vremenskom zahvatu kojim se bavi ovo delo, Orvel se trudi da nam što objektivnije izveštava o ratnim zbivanjima na frontu i atmosferi u Barseloni i drugim gradovima na severoistoku zemlje.

Rat u kome se obreo je suma medijske propagande, pacova u rovu i isprazne ideologije izvan njega, ali je taj isti rat (osim desetina političkih partija i pokreta) nosio nešto čijom će se sudbinom Orvel neodvojivo baviti – revoluciju. Iza svih tih dešavanja, Orvel će nas upoznati sa mentalitetom španskog naroda i duhom Španije koji mu je, uprkos svemu, uvek budio maštu.

U svakom ratu je isto, vojnici se bore, novinari se dernjaju, i nijedan od tih pravih patriota ne stiže do rovova na frontu, osim na brzinski propagandni obilazak.

Kralj Alkohol je autobiografski roman Džeka Londona u kom je predstavljena moć alkohola da upravlja ljudskim životima. Zašto je alkohol simbol muškosti, smelosti i veličine duha je jedno od glavnih pitanja na koje junak u romanu pokušava da pronađe odgovor. U Americi je roman objavljen pod imenom Džon Barlikorn, naime, naziv je pozajmljen iz Britanske narodne pesme a predstavlja sinonim za alkohol.

,,Po svome organskom sastavu nisam uopšte bio alkoholičar, te me alkohol sam po sebi nije nimalo privlačio. Organske reakcije koje je izazivao u meni nisu bile povoljne zato što mom organizmu takve reakcije nisu bile potrebne. Pio sam zbog toga što su ljudi s kojima sam se družio pili, i zbog toga što mi je priroda bila takva da nisam mogao dozvoliti sebi da zaostanem za drugim odraslim muškarcima u njihovoj najmilijoj razonodi. A pored toga sam još i tada uživao u slatkišima, i u potaji, kad me niko nije mogao videti, kupovao sam slatkiše i jeo ih s najvećim uživanjem.”

,,Te fizičke odvratnosti prema alkoholu nisam se nikada mogao osloboditi. Ali sam je savladao. I dan-danas je ponovo savladavam svaki put kad uzmem čašu. Ukus nikad nije prestao da se buni, a ukusu se može verovati – on zna šta je dobro za telo. Ali ljudi ne piju svesno radi dejstva koje alkohol ima za telo. Oni piju radi njegovog dejstva na mozak, a ako ono mora doći kroz telo, utoliko gore po telo.”

Džon Grifit, poznatiji kao Džek London je bio američki književnik, novinar i borac za radnička prava. Rođen je 12. januara 1876. godine u San Francisku, a preminuo 22. novembra 1916. u Glen Elenu u Kaliforniji. Pisao je kratke priče, eseje, novele i romane. Zahvaljujući svojim delima postao jedan od prvih književnika kojima je pisanje donelo novac i svetsku slavu. Jedan je od začetnika žanra koji je kasnije nazvan naučna fantastika (science fiction – SF). Bio je član radikalne literarne grupe „Gomila“ u San Francisku. Žestoki zagovornik socijalizma i borac za prava radnika. Napisao je nekoliko velikih dela koja se bave ovom temom. Najpoznatija dela su mu „Zov divljine”, „Beli očnjak”, „Kralj Alkohol”, „Gvozdena peta” i „Martin Idn”.