KLASICI

Najgorči od svih, duboko humorističan, koji govori o raspadu života – Luiđi Pirandelo

Kada mu supruga nonšalantno saopšti da mu se nos pomalo krivi u stranu, Vitanđelo Moskarda počinje da gubi dodir sa realnošću. Zbog ove naizgled nevažne konstatacije, Moskarada počinje da shvata da u očima drugih ljudi izgleda potpuno drugačije, da na njega gledaju iz stotina hiljada perspektiva kojima je teško pronaći sredinu.

Najednom, naš junak počinje da se ponaša atipično kako bi iz sebe isterao tog stranca. U ludoj potrazi za sopstvenim identitetom nezavisnim od tuđih predstava, Moskarda iz jedne katastrofe uleće u sledeću, sve kako bi pokušao da dođe do slobode u svetu koji ga proglašava neuračunljivim.

Luiđi Pirandelo na genijalan način pokreće diskusiju o fundamentalnoj ljudskoj sposobnosti da komunicira, o pukoj usamljenosti čoveka i ograničenjima naše slobodne volje, a sve to uz premise humora protkane kroz tekst.

Dostojevski je knjigu Poslednji dan na smrt osuđenog čitao iznova i iznova da mu olakša tugu. Čitao je da bi se podsetio da ljudska priroda zapravo nije zla i pokvarena.

I vi ćete čitati više puta, ali preporučujemo da se tokom čitanja ove knjige na svakih 20 strana zaustavite kako biste smirili uzbuđenje.

Kratak i izuzetno potresan roman Viktora Igoa jedan je od prvih tekstova protiv smrtne kazne. Roman prati protagonistu od trenutka izricanja kazne, vremena provedenog u zatvoru, pa sve do mučnog dolaska na giljotinu.

Svakog dana osuđenik se budi u nadi da će biti pomilovan, ali kako sati odmiču on postaje svestan da ne može da promeni svoju sudbinu.

Kataloniji u čast je roman nastao na osnovu Orvelovog ličnog iskustva iz Španskog građanskog rata, gde je učestvovao na strani RPMU-a (Radnicke partije marksističkog ujedinjenja). U nevelikom vremenskom zahvatu kojim se bavi ovo delo, Orvel se trudi da nam što objektivnije izveštava o ratnim zbivanjima na frontu i atmosferi u Barseloni i drugim gradovima na severoistoku zemlje.

Rat u kome se obreo je suma medijske propagande, pacova u rovu i isprazne ideologije izvan njega, ali je taj isti rat (osim desetina političkih partija i pokreta) nosio nešto čijom će se sudbinom Orvel neodvojivo baviti – revoluciju. Iza svih tih dešavanja, Orvel će nas upoznati sa mentalitetom španskog naroda i duhom Španije koji mu je, uprkos svemu, uvek budio maštu.

U svakom ratu je isto, vojnici se bore, novinari se dernjaju, i nijedan od tih pravih patriota ne stiže do rovova na frontu, osim na brzinski propagandni obilazak.

Kralj Alkohol je autobiografski roman Džeka Londona u kom je predstavljena moć alkohola da upravlja ljudskim životima. Zašto je alkohol simbol muškosti, smelosti i veličine duha je jedno od glavnih pitanja na koje junak u romanu pokušava da pronađe odgovor. U Americi je roman objavljen pod imenom Džon Barlikorn, naime, naziv je pozajmljen iz Britanske narodne pesme a predstavlja sinonim za alkohol.

,,Po svome organskom sastavu nisam uopšte bio alkoholičar, te me alkohol sam po sebi nije nimalo privlačio. Organske reakcije koje je izazivao u meni nisu bile povoljne zato što mom organizmu takve reakcije nisu bile potrebne. Pio sam zbog toga što su ljudi s kojima sam se družio pili, i zbog toga što mi je priroda bila takva da nisam mogao dozvoliti sebi da zaostanem za drugim odraslim muškarcima u njihovoj najmilijoj razonodi. A pored toga sam još i tada uživao u slatkišima, i u potaji, kad me niko nije mogao videti, kupovao sam slatkiše i jeo ih s najvećim uživanjem.”

,,Te fizičke odvratnosti prema alkoholu nisam se nikada mogao osloboditi. Ali sam je savladao. I dan-danas je ponovo savladavam svaki put kad uzmem čašu. Ukus nikad nije prestao da se buni, a ukusu se može verovati – on zna šta je dobro za telo. Ali ljudi ne piju svesno radi dejstva koje alkohol ima za telo. Oni piju radi njegovog dejstva na mozak, a ako ono mora doći kroz telo, utoliko gore po telo.”

Džon Grifit, poznatiji kao Džek London je bio američki književnik, novinar i borac za radnička prava. Rođen je 12. januara 1876. godine u San Francisku, a preminuo 22. novembra 1916. u Glen Elenu u Kaliforniji. Pisao je kratke priče, eseje, novele i romane. Zahvaljujući svojim delima postao jedan od prvih književnika kojima je pisanje donelo novac i svetsku slavu. Jedan je od začetnika žanra koji je kasnije nazvan naučna fantastika (science fiction – SF). Bio je član radikalne literarne grupe „Gomila“ u San Francisku. Žestoki zagovornik socijalizma i borac za prava radnika. Napisao je nekoliko velikih dela koja se bave ovom temom. Najpoznatija dela su mu „Zov divljine”, „Beli očnjak”, „Kralj Alkohol”, „Gvozdena peta” i „Martin Idn”.