DOMAĆE KNJIGE

Partenopa Paola Sorentina nije samo priča o jednoj ženi, već raskošna i emotivna oda Napulju, gradu koji diše kroz svaku stranicu romana. U svom prepoznatljivom stilu, Paolo Sorentino u knjizi „Partenopa“ spaja melanholiju, humor i nostalgiju, vodeći čitaoca kroz lavirinte ljubavi, sećanja i propuštenih prilika. Kroz lik tajanstvene junakinje, „Partenopa“ istražuje neraskidivu vezu između čoveka i grada koji ga oblikuje, dok Paolo Sorentino još jednom potvrđuje zašto je jedan od najposebnijih savremenih pripovedača.

„Napulj nije samo grad, to je čitav jedan svet. A Partenopa nije samo žena, ona je sam život – neuhvatljiva, prelepa i okrutna u svojoj prolaznosti.“

Posle velikog uspeha filmova Velika lepota, Mladost i Bila je to Božija ruka i drugih, Paolo Sorentino nam ponovo donosi raskošnu književnu posvetu svom rodnom gradu. Partenopa je bespoštedno emotivna oda Napulju, ispisana onim prepoznatljivim sorentinovskim stilom, negde između melanholije, neodoljive duhovitosti i ekstaze.

Kroz priču o tajanstvenoj junakinji sa imenom mitske sirene, osnivačice grada, autor nas vodi kroz lavirinte napuljskih ulica, emocija, legendi i istorije. Ovo nije samo povest o životu i propuštenim prilikama jedne žene: ovo je duboko lična, vizuelno bogato i osećajno ispovedanje o korenima ljubavi i neraskidivoj vezi između čoveka i mesta koje ga je stvorilo.

U prevodu Mirjane Ognjanović, koja je već godinama Sorentinov glas na našem jeziku, i magičnu ilustraciju Slavka Krunića, Partenopa je književni događaj sezone – jer ako ste propustili istoimeni film, ne propustite knjigu!

Poznaješ li Sajrusa Šamsa? Ne? Jesi li siguran?
Sajrus je stranac koji ti u nekim trenucima ide u susret u ogledalu. Onaj kog prepoznaješ na svojim fotografijama. Čovek sa previše identiteta od kojih nijedan nije postojan. Vidiš ga kako luta galerijama i traži odgovore među umetnicima, pesnicima, u samosažaljenju. On se plaši da će pogrešiti ko je i nada se da će nekada biti dovoljno dobar. Poznaješ Sajrusa kao što poznaješ samog sebe. Ipak, uvek ostane nešto neukrotivo što nam izmiče, zbog čega nam čovek ostane zauvek nepoznat.

Ali hrabro je – i oslobađajuće – tragati za smislom.

U suprotnom, priznajemo da nas je život prevazišao i da ga nismo razumeli.

Svet opisan u romanu „Mučenik!” je svet koji ćeš prepoznati u sebi – jer svako mora da se intimno upozna sa sopstvenom žalošću, zavisnošću i identitetom.

Nezaboravan i suštinski originalan, „Mučenik!” je svedočanstvo nesavršenim čudima koja nas održavaju u životu dovoljno dugo da postavimo prava pitanja. Idealan za ljubitelje Oušna Vonga, Han Kang i svih tragičnih umetnika kojima ne možemo, a da se ne divimo.

Naelektrisan, duhovit i pre svega hrabar roman, „Mučenik!” je knjiga puna kontradiktornosti. I filozofska i zabavna i bolna i puna nade i oštra poput žileta. Akbar piše sa razumevanjem da svako od nas ponekad traži prosvetljenje, a ponekad saputnike. A činjenica da neke stvari nikada nećemo znati i da ćemo možda zauvek tumarati u mraku, postaje sopstveno otelotvorenje ljudskog iskustva.

Trideset devet žena i jedna devojčica godinama su zatočene u podzemnom bunkeru, bez sećanja na to kako su u njega dospele.

U besmislenoj okrutnosti njihovog zatočeništva odjekuje surovost logora, mučna svakodnevica i lišenost svega što čoveka čini čovekom. A ipak, Arpmanova bira da priču započne životom – u liku devojčice koja nikada nije upoznala spoljašnji svet. Ja, koja nikada nisam poznala čoveka je alegorijski i distopijski roman o ljudskoj otpornosti, prijateljstvu i solidarnosti.

Potresna i introspektivna priča o preživljavanju i traženju smisla u svetu iz kojeg su nestali i sigurnost i represija, ali u kom se i dalje može roditi nada.

"Kako pronaći prošlost koja se sama od sebe skriva?
Žak Austerlic ime je zagonetnog čoveka koga je pripovedač upoznao u sumračnoj čekaonici železničke stanice u Antverpenu. Mada godinama živi u Londonu, Austerlic nije Englez. Četrdesetih godina 20. veka dospeo je transportom jevrejske dece u Vels. Tu odrasta u kući velškog pastora i njegove žene. Kada posle mnogo godina sazna svoje pravo poreklo, postaje mu jasno zašto se među ljudima oseća kao stranac.

Kroz razgovore koji traju tri decenije, V. G. Zebald, jedan od najznačajnijih i najsamosvojnijih pripovedača nemačkog govornog područja, otkriva nam priču o čoveku koji traga za svojim poreklom, identitetom i sećanjima izgubljenim u vihoru istorije. Zebald stvara potresnu meditaciju o pamćenju, traumi i krhotinama prošlosti koje oblikuju naš život.

O autoru:
V. G. Zebald rođen je 1944. u alpskom selu Vertah, u Algoju, na jugu Bavarske. Od 1970. je živeo u Noriču, na istoku Engleske, gde je na univerzitetu predavao Noviju nemačku književnost. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 2001. godine. Dobitnik je brojnih književnih nagrada, među kojima su Nagrada „Edvard Merike”, Nagrada „Hajnrih Bel”, Nagrada „Hajnrih Hajne” i Nagrada „Jozef Brajtbah”."

Umeće dostizanja sreće je zbirka misli jednog od najuticajnijih filozofa antičkog sveta – Epikura, u kojoj su pažljivo odabrani delovi njegovog učenja o tome kako živeti ispunjeno, oslobođeno straha i u duševnom miru. Umesto rasprava o prirodi i tadašnjoj fizici, fokus je na pitanjima koja i danas muče savremenog čoveka – kako se osloboditi straha od smrti, kako donositi ispravne izbore i zašto je mir duše preduslov istinske sreće. Epikur je utemeljio svoju filozofsku školu – čuveni Epikurov vrt – na ideji da filozofija treba da bude alat za srećan život, a Umeće dostizanja sreće nas upravo tome uči: jednostavno, jasno i zadivljujuće savremeno.

Kakva je to prava čovekova priroda kada misli da ga niko ne posmatra?

U pariskom pansionu početkom 20. veka jedan mladić u zidu svoje sobe otkriva rupu. Naizmenično voajer i gledalac, on opsesivno proučava privatne trenutke i tajne aktivnosti svojih komšija: porođaj, prva ljubav, brak, izdaja, bolest i smrt – svi mu se predstavljaju kroz improvizovanu i neprimećenu špijunku.

“Pakao” je najpoznatiji roman Anrija Barbisa koji je još po objavljivanju šokirao široku publiku. Filozofska, introspektivna i intertekstualna, ova knjiga postala je i ostala kultni, moderni klasik francuske književnosti, postavljajući jedno od fundamentalnih pitanja: šta je ono što leži u srži čoveka što na površinu isplivava tek onda kada misli da niko ne gleda. I da li, na kraju krajeva, postoji suštinska bliskost drugom ljudskom biću ili smo svi mi ipak zauvek sami.

O autoru: Anri Barbis (1873 – 1935) bio je francuski novinar, književnik, pacifista i komunistički aktivista. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu „Oganj” u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira.

Za ovaj roman dobio je i Gonkurovu nagradu, najprestižniju književnu nagradu u Francuskoj. 1923. godine se priključio Komunističkoj partiji Francuske. Kao saradnik Romena Rolana nastojao je stvoriti proletersku književnost.

Najznačajnija dela su mu: Oganj, Pakao i Svetlost.

Najgorči od svih, duboko humorističan, koji govori o raspadu života – Luiđi Pirandelo

Kada mu supruga nonšalantno saopšti da mu se nos pomalo krivi u stranu, Vitanđelo Moskarda počinje da gubi dodir sa realnošću. Zbog ove naizgled nevažne konstatacije, Moskarada počinje da shvata da u očima drugih ljudi izgleda potpuno drugačije, da na njega gledaju iz stotina hiljada perspektiva kojima je teško pronaći sredinu.

Najednom, naš junak počinje da se ponaša atipično kako bi iz sebe isterao tog stranca. U ludoj potrazi za sopstvenim identitetom nezavisnim od tuđih predstava, Moskarda iz jedne katastrofe uleće u sledeću, sve kako bi pokušao da dođe do slobode u svetu koji ga proglašava neuračunljivim.

Luiđi Pirandelo na genijalan način pokreće diskusiju o fundamentalnoj ljudskoj sposobnosti da komunicira, o pukoj usamljenosti čoveka i ograničenjima naše slobodne volje, a sve to uz premise humora protkane kroz tekst.

„Svojom ultimativnom knjigom – kratkim romanom Mesec i kresovi (1950) – Čezare Paveze je učvrstio status autora reprezentativnog ne samo za italijansku nego i za evropsku prozu koja je evocirala pustoš iza Drugog svetskog rata. U ovom se romanu neimenovani pripovedač, odrastao bez roditelja (tip takozvanog obeskorenjenog junaka) suočava sa svojevrsnom inverzijom odisejskog iskustva povratka u zavičaj. Rat u kom nije neposredno učestvovao, ipak je promenio sve u njegovom životu. Umesto Penelope dočekuje ga razočarani, ali i stoički raspoložen prijatelj Nuto. Zamenivši Kaliforniju rodnom italijanskom provincijom, pripovedač tek inicira putovanje – ono kroz vreme. Lica iz njegove mladosti su izbrisana, ili pak istrajavaju skrhana posledicama kolektivnog i intimnog stradanja. Tek odvažno samopromišljanje od čoveka kao bezimenog statiste u istorijskom metežu pravi ličnost. U Mesecu i kresovima takvo se iskustvo posreduje lirski snažno i patetično u meri koja ne dopušta sentimentalne viškove. Pavezeov roman tako sa čitaocem rezonuje i kao otrežnjujuće svedočanstvo, i kao reč utehe kojoj se veruje.”

Milan Vurdelja

Tri kratka romana ili filozofske pripovesti – Kandid, Zadig i Mikromegas, najlepši su plodovi Volterovog stvaralačkog duha. Humorom i satirom on vodi čitaoca kroz mane i apsurdnosti kako društva u celini tako i pojedinaca koji ga predstavljaju. U Kandidu, čiji je podnaslov Optimizam, izobličeno je popularno filozofsko učenje o naivnom optimizmu i predodređenoj harmoniji, koje je stalno bilo u sukobu sa brutalnom stvarnošću. Celokupan feudalni sistem sa svojom konzervativnom naukom ismejan je i Mikromegasu, a nemogućnost uspostavljanja pravde i haromonije života na osnovu zakona ili vrline karikiran je u Zadigu čiji je podnaslov Sudbina.

Zapitamo li se zašto čitati Anđelu Karter, ubrzo ćemo se naći pred srodnim pitanjem: zašto uopšte čitati bajke? Bajkovne predstave odavno prate čoveka i za to silno vreme u njima se sabralo toliko toga što znamo o svetu, ali i ono što samo naslućujemo da znamo o sebi. U bajke je utisnuto kulturno nasleđe koliko i kolektivno nesvesno; one svedoče o našim nahođenjima i potrebama, onda i o našim gresima i strahovima.

Priče iz Krvave odaje su u tesnoj vezi sa mitovima, legendama ili folklorom kao ishodištima čovečanstva. Iako se naslanjaju na bajke koje većina pamti iz detinjstva, ove priče odlaze korak dalje u čitanju simboličke sprege između stvarnosti i uobrazilje. Karterova Crvenkapi i Vuku, Lepotici i Zveri ili Mačku u čizmama daje mogućnost izbora, krojenja jedne nove sudbine, makar ona katkad bila i surovija. A može li, zaista, dobro poznata priča doneti išta bolje od toga da nas, ne gubeći sebe, iznenadi i zahvaljujući neočekivanim, čarobnim ili duhovitim pripovednim iskoracima postane nešto drugo?

Godina je 1941. i kapetan Antonije Koreli, mladi i poletni italijanski oficir stacioniran je na grčkom ostrvu Kefalonija kao vojnik okupacije. Iako ga meštani isprva izopštavaju i ne prihvataju kao deo zajednice, Koreli vremenom uspeva da im dokaže da je civilizovan i duhovit – i nadasve vrstan muzičar.
Kada Pelagija, ćerka ostrvskog lekara, shvati da ne dobija odgovore na pisma koja uporno šalje vereniku, Antonije i ona postepeno se sve više zbližavaju, što ih naizbežno smešta u uglove ljubavnog trougla. Ali može li ova krhka romansa preživeti kada surovi i nemilosrdni rat kuca na vrata i kada se između okupatora i okupiranih povlače sve jače granice?

Pinokio je roman za decu Karla Kolodija, koji prati avanture nestašnog drvenog lutka Pinokija i njegovog stvaraoca i očinske figure – siromašnog drvodelje, Đepeta. Priča je originalno izlazila od 1881. u nastavcima u nedeljnim novinama Giornale per i bambini, da bi Kolodi 1883. objavio roman u celosti, na zahtev mnogobrojne čitalačke publike. Smatra se da je Pinokio jedno od najprodavanijih književnih dela u istoriji, što je, naravno, teško egzaktno odrediti, ali je sigurno u samom vrhu po broju jezika na koje je preveden – njih 260.

Distopija kuca na vrata – da li se odvažujete da se sa njom suočite?
Kao odgovor na dela autora poput Hakslija, Orvela, Zamjatina ili Bardžisa, pred vama je roman domaćeg autora Milana Vurdelje koji ne samo što se nadovezuje na žanr naučne fantastike, već stilskim rešenjima i smelim idejama sa njim polemiše, iz stranice u stranicu ga i raskrinkavajući.
“Poput usta na potiljku” je roman koji donosi sliku sveta u kom, odjednom, veliki broj ljudi ostaje bez glasa – postaje neobjašnjivo afatičan. Kod trudnica će se taj problem odraziti i na plod, a vlasti koje navodno “brinu” za njih, u biti rade nešto perfidnije…
Uronite u tekst koji preispituje današnjicu razmišljanjima o budućnosti. Uronite u svet konzumerizma i kapitalizma koji katastrofa, naizgled, okreće naglavačke.

Inovativno preispitivanje poslednjih spisa i godina života Karla Marksa.

U poslednjim godinama života Karl Marks je proširio svoja istraživanja u novim pravcima – proučavajući nedavna antropološka otkrića, analizirajući komunalne oblike svojine u prekapitalističkim društvima, podržavajući populistički pokret u Rusiji i iznoseći kritike kolonijalnog ugnjetavanja u Indiji, Irskoj, Alžiru i Egiptu. Između 1881. i 1883. je, osim toga, prvi i poslednji put putovao van granica Evrope. Fokusirajući se na ove poslednje godine Marksovog života, ova knjiga otklanja dva glavna mita u vezi s njegovom delom: da je u poslednjim godinama života Marks prestao da piše i da je bio evrocentričan i ekonomski mislilac koji je bio zaokupljen samo klasnom borbom.

“Kosmikomike” su zbirka kratkih priča o evoluciji univerzuma. Knjiga se bavi temom kosmosa i ljudske egzistencije, gde se fantastika prepliće sa filozofskim pitanjima.

Svaka priča istražuje različite aspekte svemira, unikatne svetove i ideje o prirodi stvarnosti. Kalvino koristi maštovite narative da istraži konceptualne teme poput vremena, prostora i postojanja, često kroz humorističan i apsurdan pristup. Njegov stil je nadrealan, s bogatim slikama i simbolikom koja poziva na razmišljanje. Kalvino pravi likove od matematičkih formula i jednostavnih ćelijskih struktura. Oni putuju kroz galaksije, doživljavaju učvršćivanje planeta, prelaze iz vodenog u zemaljsko postojanje, igraju igre sa atomima vodonika – i imaju vremena za ljubavni život.

Kroz “Kosmikomike”, Kalvino poziva čitatelje da razmišljaju o svom mestu u univerzumu, kako fizički, tako i metafizički, stvarajući tako delo koje je istovremeno zabavno i duboko promišljeno.

Sedamdesetšestogodišnji Martin dobija uznemirujuću dijagnozu –
preostaje mu svega još nekoliko meseci života. Posvećen je mladoj supruzi
i šestogodišnjem sinu, i promišlja šta još može da im pruži. Šta da im ostavi
kao emotivno zaveštanje? Martin želi da u svemu postupi ispravno, da sve
uradi kako treba. Ali i za pozni život važi da je pun iznenađenja i izazova
sa kojima će se morati suočiti.

Bernhard Šlink jedan je od najdarovitijih stvaralaca u savremenoj nemačkoj književnosti. U pitanju je empatičan, pronicljiv i nadasve inteligentan pripovedač. Njegov prozni izraz odlikuju jasnoća, preciznost i elegancija.

Čudesne avanture Kavalijera & Kleja, remek-delo Majkla Šejbona i raskošni američki roman XXI veka ovenčan Pulicerovom nagradom, seže preko tri kontinenta i nepune dve decenije. Podvig generacije suđenih i nesuđenih umetnika, pokušaj da novinsku karikaturu pretvore u strip kao samostalan i punopravan oblik umetničkog izraza, napraviće od dvojice rođaka žive legende novonastalog žanra. Dok je Evropa razbijena u paramparčad, a Amerika izvodi svoj istorijski ples po ivici između euforije novog doba i Velike depresije, dva mladića stvoriće vrtoglave izmaštane svetove u mrežama mastila na hartiji.


Šta pokreće junaka da navuče masku i pođe u pohod protiv mraka i zla?


Koliko monumentalno mora biti delo da bi se pod njim zakopala lična kajanja i odricanja?


I da li svetovi nikli u bunilu mogu poslužiti kao utočište od stvarnosti i temelj za novi život?

Dostojevski je knjigu Poslednji dan na smrt osuđenog čitao iznova i iznova da mu olakša tugu. Čitao je da bi se podsetio da ljudska priroda zapravo nije zla i pokvarena.

I vi ćete čitati više puta, ali preporučujemo da se tokom čitanja ove knjige na svakih 20 strana zaustavite kako biste smirili uzbuđenje.

Kratak i izuzetno potresan roman Viktora Igoa jedan je od prvih tekstova protiv smrtne kazne. Roman prati protagonistu od trenutka izricanja kazne, vremena provedenog u zatvoru, pa sve do mučnog dolaska na giljotinu.

Svakog dana osuđenik se budi u nadi da će biti pomilovan, ali kako sati odmiču on postaje svestan da ne može da promeni svoju sudbinu.

Pred kratkom pričom je, kao i pred lirskom pesmom, uvek naročiti zadatak: u vremenskom tesnacu, ukradeno od stvarnosti ona treba da učini začudnijim od stvarnosti same. U novoj proznoj zbirci Miloš K. Ilić pravi svetove iščašene iz ležišta, ali neobično „zbratimljene”, onakve kakvi su na njenom kraju likovi u „velikoj saobraćajnoj gužvi”. A njima je zajednička zbunjenost, katkad dezorijentisanost, vernost željama ili strahovima zbog kojih se sudaraju sa bizarnostima, apsurdima, ali i velikom misterijom sveta koji ih okružuje. Knjiga štampana u nula primeraka sabira mnoštvo događaja, karaktera, sudbina, manje ili više uspešnih ali uvek tužno lepih pobunjenika, a pobuna je, ne samo sa kamijevskim predznakom, neizbežna tačka susreta svih nas.

Knjiga o onome što je najvažnije i najdelikatnije svakome od nas – osećanjima.

“Bekstva od ljubavi” Bernharda Šlinka mnogo je više od obične zbirke priča. To je zbirka ljudskih sudbina isprepletanih oko ideje o ljubavi – ljubavi koju tražimo i od koje bežimo, ljubavi u obliku žudnje, krivice, zbunjenosti, navike, afere i izdaje.

Pišući o mladima i starima, o neuzvraćenim ljubavima ili onima koje su zauek nestale, kroz sedam kratkih priča autor svetskog bestselera „Čitač“ vraća se u novom izdanju Plato izdavaštva sa neverovatnim uvidima o ljudskoj prirodi.

Šlinkova pripovedna moć leži u njegovom hladnom saosećanju i inteligenciji koja je u stanju da prozre ljudska ponašanja i motive koji stoje iza njih. Baveći se ovoga puta, ne pitanjima istorije, već pitanjima srca, ovaj nemački pisac forenzičnom preciznošću spreman je da secira naša osećanja do najsitnijih čestica od kojih su sačinjena.

Savremena zbirka priča o stvarnosti i životu novijih generacija

O usamljensoti, o melanholiji, o mladima, o problemima. Pomalo gorko, povremeno toplo, uvek saosećajno. Kroz devetnaest priča u maniru urbanog, milenijalskog realizma, zbirka “Kitovi koji imaju drugačije frekvencije” vodi vas na sva ona mesta na kojima još uvek boli i ono što ne treba.

Od mračnih i zagušljivih noćnih klubova, do otuđenih kutaka naših soba i svih onih momenata koji nam ne daju mira – prošlih, sadašnjih i budućih – zbirka priča Olivere Mitić upoznaje nas sa junacima našeg doba koji neprekidno pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu i sebi samima, a u tome, naizgled, retko kada uspevaju.

Neki se od ovih likova poznaju, neki zauvek ostaju stranci, ali svi se oni kreću u istim krugovima, nose se sa istim teretom i uporno od njega ne uspevaju da pobegnu.

U zbirci priča Letnje laži Šlink slika savremeni svet koji je sveden na površne i ne mnogo lične odnose, čak i među ljudima koji bi mogli i trebalo da budu bliski.

Junaci Šlinkovih priča su ljudi koji duboko proživljavaju svet ali koji svoja osećanja sputavaju i zadržavaju za sebe. Iako okruženi prijateljima i ljudima koji ih vole oni su uvek sami.
Svaka od tih priča je mala drama, a leto je pozornica zbivanja.

Za neke junake to leto je početna stanica, a za neke poslednja na životnom putu. Ono što njihove drame pokreće nisu bele laži koje jedni drugima saopštavaju već ono što ne govore, o čemu ćute.

Jedanaestogodišnji Martin nema nikakvog poseda sem košulje na leđima i crnog petla, koji mu je i zaštitnik i prijatelj. Seljani izbegavaju dečaka, isuviše je neobičan. Previše pametan, previše mio. Lakše im je da budu zlobni nego da prihvate njegovu izuzetnost.

Suočivši se sa najvećim tragedijama i ogromnim zlom, Martin sebi zadaje zadatak da pronađe tračak svetlosti koji bi otklonio tamu koja je natkrila avetinjki svet u kom se nalazi.

Roman Dečak sa crnim petlom delom je bajka, delom horor, predstavlja sliku surovog sveta obojena daškom nadrealnog. Slika koja stoji kao podsetnik da se najveće strahote uvek pojavljuju sa ljudskim likom.

Štefani for Šulte, rođena u Hanoveru 1974. godine, studirala je scenski dizajn i kostimografiju. Živi u Marburgu sa suprugom i četvoro dece. Njen prvi roman Dečak sa crnim petlom nagrađen je nagradom Mara Kasens za najbolji debitantski roman na nemačkom jeziku 2021.

Devedesete su se svima nama koji ćemo ih preživeti već tada činile kao istorijsko vreme koje jedva čeka da postane daleka prošlost. Jedino lepo u tim danima bila je upravo pomisao kako će koliko sutra biti iza nas. A onda je, na putu do nas, budućnost negde zabasala i još uvek je nema na vidiku.

Čovek bi pomislio kako tolike količine strave i užasa, uz povremene velike sportske pobede nad svetskim velesilama, sa sobom, sem boleština i siromaštva, neminovno donose i mnogo dobru književnost, ali savremena srpska proza već dobrih trideset godina uspeva da opstaje uprkos poslovičnom nedostatku dela koja od poraza stvaraju veliku umetnost.

Miloš K. Ilić je oduvek bio jedan od onih autora koji, ne pitajući za cenu, uvek, ali baš uvek idu protiv svake struje i bilo je samo pitanje trenutka kada će se ispostaviti da je upravo on taj koji će staviti tačku na jedno veliko skoro pa ništa. A roman koji je pred vama jeste ta tačka, jer srpska književnost u „Deci Nedođina“ dobija ono što je odavno trebalo da ima: autentični, u potpunosti uobličen glas svih onih generacija koje još uvek stoje pred šalterom na kom se izdaju potvrde o izgubljenom identitetu.

„Deca Nedođina“ putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u „Deci Nedođina“ nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći.

Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz.

Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. - Vule Žurić

Kataloniji u čast je roman nastao na osnovu Orvelovog ličnog iskustva iz Španskog građanskog rata, gde je učestvovao na strani RPMU-a (Radnicke partije marksističkog ujedinjenja). U nevelikom vremenskom zahvatu kojim se bavi ovo delo, Orvel se trudi da nam što objektivnije izveštava o ratnim zbivanjima na frontu i atmosferi u Barseloni i drugim gradovima na severoistoku zemlje.

Rat u kome se obreo je suma medijske propagande, pacova u rovu i isprazne ideologije izvan njega, ali je taj isti rat (osim desetina političkih partija i pokreta) nosio nešto čijom će se sudbinom Orvel neodvojivo baviti – revoluciju. Iza svih tih dešavanja, Orvel će nas upoznati sa mentalitetom španskog naroda i duhom Španije koji mu je, uprkos svemu, uvek budio maštu.

U svakom ratu je isto, vojnici se bore, novinari se dernjaju, i nijedan od tih pravih patriota ne stiže do rovova na frontu, osim na brzinski propagandni obilazak.

U najnovijem romanu Bernharda Šlinka Unuka prisutna je ona kombinacija ljubavne priče, svojevrsnog detektivskog romana i društveno angažovane proze koja već dve decenije autora Čitača održava u krugu najčitanijih nemačkih pisaca današnjice.

Roman Unuka započinje ljubavlju Kaspara i Birgit čije dramatične staze određuje tenzija između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike. U nastavku romana napetost proizlazi koliko iz neizvesnog ishoda traganja za Birgitinom ćerkom toliko i iz sudara načina života i sistema vrednosti zapadnonemačkog društva i dogmi novije ekstremne desnice, posebno one proistekle iz trauma ponetih iz domova za mlade Istočne Nemačke.

I ovom knjigom Šlink potvrđuje svoje umeće vrsnog pripovedača kadrog da i na dugim stazama održava nesmanjenu čitalačku pažnju kao i pisca hroničara, zainteresovanog za neuralgične tačke nemačkog društva u čije istraživanje uključuje iskustva pravnika i sudije. Šlinkova popularnost u svetu i ugled koji uživa delom svedoče i o tome da te neuralgične tačke nisu obrađene samo kao proizvod nemačkog tla već se u njima traži i nalazi ono što je univerzalno.- Spomenka Krajčević

"
U kratkoj, ali zlatnoj vladavini kralja Edvarda VII, Rouzi Makoš i njene tri sestre odrastaju u idiličnom i čudnovatom domaćinstvu u Kentu, sa svojim drugarima „Pitovcima“ s jedne strane ograde i „Pendenijevcima“ s druge.
Ali njihov dečji svet pun bezbrižnosti i avantura se odrastanjem u potpunosti urušava.
Put koji se nalazi pred Rouzi prepun je izazova: rastrzana između ljubavi koju oseća prema dvojici mladića, osećaja dužnosti i njene želje da proživi
život punim plućima, ona mora da se snalazi u teškim vremenima koja su je zadesila. Mogu li ona i njene sestre da izgrade nove živote iz prilika i razaranja koja prate Veliki rat?
Veličanstveni i dirljivi roman Luja de Bernijera prati živote nezaboravnih likova u trenucima tranzicije iz Edvardijanskog doba u Veliki rat, koji pokušavaju da pronađu i sačuvaju nešto od sreće koja se nazire iz prethodnih vremena.
"

„Da izazovnost bajke kao literarne vrste nije lako iscrpeti, posebno kada je ona građa za preosmišljavanje, pokazuju nam autorke koje su na predlog dramaturškinje Jadranke Bargh napisale devet pripovedaka čiji su zajednički sadržalac čuveni ženski likovi iz bajki, ali u neortodoksnim situacijama i ulogama.

Među koricama ovog izdanja okupljene su, u novom ruhu, junakinje koje poznajemo sa stranica braće Grim, Šarla Peroa i H. K. Andersena. Autorski doprinos Nade Gašić, Julijane Adamović, Nataše Govedić, Vere Vujović, Lade Žigo, Jadranke Pintarić, Jadranke Bargh, Ane Đokić i Aide Bagić ogleda se u neobičnom, iz ugla bajkovne topike i arhetipskih struktura na kojima ona počiva, katkad blasfemičnom delokrugu junakinja.

Odatle čitaoca ova zbirka provocira da zauzme novu perspektivu prilikom razmatranja nasleđa bajki u domenu poimanja ženskog iskustva: šta je ono podrazumevalo „nekada davno”, u toj maglovitoj drevnosti, a kako se ono oblikuje u kulturnom nasleđu današnjice? Ukrštaj ovih polazišta je u ostvarenjima devet spisateljica izražen kroz individualizaciju mahom tipskih junakinja, te je kao rezultat dobijena svojevrsna zbirka upečatljivih bajkovnih portreta koja će malo koga ostaviti ravnodušnim.

Markovaldo je zbirka od 20 priča, po 5 za svako godišnje doba.