KLASICI

Božićna pesma nastala je davne 1843. godine kada je čuveni engleski pisac Čarls Dikens, razočaran parlamentarnim izveštajem o deci kao radnoj snazi u Velikoj Britaniji, odlučio da napiše nešto u ime siromašnih, što će privući pažnju ljudi. Ova novela je do danas ostala jedna od najpopularnijih i najdugovečnijih božićnih dela.

Ovo je još jedna divna bajka, toplo ispisana Dikensovim čudesnim perom, koje nas u trenutku zbunjuje i zavodi. Samo je ovaj sjajan pisac uspevao da prikaže topla srca iza groznog lica i da naizgled najgore ka-raktere snagom ljubavi preobrati u dobre ljude.

U doba „vikenda” evropske istorije – kako je Žirodu duhovito nazvao poslednje dve decenije pred prvi svetski rat – na različitim krajevima sveta živela su i radila tri majstora pripovetke – u Rusiji Čehov, u Francuskoj Mopasan, a u Americi O. Henri. Dok su Mopasan i Čehov dolazili kao izdanci velikih literatura, O. Henri se pojavio u zemlji koja je tek stvarala svoju autohtonu literaturu, pozorište, slikarstvo i koju su tek čekali bogatiji dani sa jednim Foknerom, Tomasom Vulfom, Hemingvejem ili Judžinom O’ Nilom.

Pred čitaocima je dragocena zbirka pripovedaka (uepekere) naroda Ainu. Dragocena jer ovaj starosedelački narod sa severa Japana nema pismo, već je njihova bogata kulturna baština sačuvana u usmenom stvaralaštvu. Ainu je narod sa sopstvenim jezikom, istorijom, kulturom i religijom. Nekada je živeo u skladu sa sopstvenim običajima i tradicijom, ali je doseljavanjem Japanaca u njihove krajeve, postao izložen viševekovnoj marginalizaciji i diskriminaciji zbog drugačijeg izgleda i načina života. To je dovelo do nestajanja njihovog kulturnog i etničkog identiteta i duhovnosti. Ova zbirka predstavlja deo napora da se usmena književnost Ainua otrgne od zaborava.

Zbirku je priredio japanski pisac, Osami Gizo, koji je ceo svoj život posvetio očuvanju Ainu kulture. Većinu pripovedaka je sakupio od lokalnih kazivača, a dodao je i one koje su sakupili drugi istraživači. Prema njegovim reèima, nastojao je da prenese dragoceni duh jednog naroda, onako kako ga je razumeo.

Ovim prevodom, odblesci Ainu kulture dopiru i do nas znatiželjnih, uvek spremnih da otkrijemo neke nove svetove...

Ro­man Kapetan Pol, je pr­vo Dimino delo, ob­ja­vljeno u Pa­ri­zu 1838. go­di­ne, dok godinu dana kasnije, pojavljuje se i Kapetan Pamfil, treća knjiga u nizu koju je objavio čuveni francuski pisac.

U ovoj knjizi objavljene su priče Šinjel, Nevski prospekt, Nos, Portret, Kočije, Ludakovi zapisi i Rim. Sve ove priče, od kojih su Nevski prospekt, Portret i Ludakovi zapisi prvi put objavljeni u zbirci Arabeske 1835, Nos i Kočije u časopisu Savremenik 1836, a Rim u časopisu Moskovljanin 1842. godine, Gogolj je objedinio u trećem tomu svojih sabranih dela, koji je s oznakom 1842 izašao iz štampe 1843. godine. Većinu pripovedaka povezuje jedinstvo mesta radnje – Petrograd, pa su zbog toga i dobile naziv „petrogradske pripovetke”. Izuzetak su Kočije i Rim. Radnja Kočija dešava se negde u Ukrajini, dok je Rim priča o dvema prestonicama: Rimu koji je je poetičan i pravedan, a Pariz prikazan kao carstvo zla. Petrograd nije samo mesto radnje već i lirski junak petrogradskih priča. Taj grad u kome svi ljudi trče na dva mesta: na berzu ili na posao i koji se pretvorio u radnje i dućane, morao je da dovede do sukoba između visokog ideala i surove stvarnosti, čije su žrtve dale obeležje petrogradskim pričama. Kao veliki humanista, Gogolj u tom sukobu nije mogao da ostane neangažovan, pa se obilato služio ubojitim sredstvima: satirom i groteskom.

Kao i u folkloru, nosioci zla u Gogoljevim pričama su fantastične ličnosti – đavoli, veštice, rusalke itd. Fantastika proističe iz predstava samog naroda i njegovog naivnog verovanja u natprirodna bića, ali ona je i karakterističan elemenat umetničkog postupka kojim se pojačava komičnost slike. Belinski je primetio da se u Gogoljevim pripovetkama fantastično i realno tako divno slažu da „obrazuju konkretnu poetsku stvarnost u kojoj čovek teško razaznaje šta je istina a šta legenda, ali hteo-ne hteo, sve prihvata kao istinu”.

Priče koje čine ovu zbirku nastale su u periodu od aprila 1829. do januara 1832. osim priopvetke Vij koja se prvi put pojavila 1835. godine. U martu 1830. časopis Otadžbinski zapisi objavio je pripovetku Veče uoči Ivanjdana. U ovim pričama lako se uočavaju tragovi uticaja ukrajinskog i ruskog folklora. Pomenućemo samo najkarakterističnije primere. Predanje o đavolu koji, isteran iz pakla, pronalazi blago (Soročinski sajam) potiče iz narodnih legendi i priča. Motiv o paprati koja uoči Ivanjdana cveta plamenim cvetom (Veče uoči Ivanjdana) prisutan je i u narodnim predanjima. U Izgubljenom pismu iskorišćen je folklorni motiv o muzikantu i đavolu, a u Strašnoj osveti narodna legenda o „velikom grešniku”. Za mnoge Gogoljeve ličnosti mogu se naći prototipovi u ukrajinskom folkloru. Mnogi epigrafi preuzeti su iz ukrajinskih narodnih pesama. Dok u priči Vij, u kojoj dominiraju natprirodni motivi, (kada se stara veštica pretvara u mladu lepoticu itd.), za koju Gogolj tvrdi da predstavlja doslovnu transformaciju narodne legende izaziva sumnju, jer nijedan proizvod narodnog folklora (navode neki od istraživača Gogoljevog stvaralaštva) sadržinski ne podseća na pripovetku Vij, koja je klasična horor priča.

AT ŽENA - Aleksandar Dima
Jedan od najboljih romana čuvenog pisca Aleksandra Dime...

Postavljen u isto razdoblje kao i njegov najpoznatiji serijal o d’Artanjanu i tri musketara („Tri musketara”, ”20 godina posle”, ”Vikont de Braželon”...) prikazuje dve odmerene i natprirodno moderne heroine koje se bore na suprotnim stranama ratova koji su opustošili Francusku u sedamnaestom veku. Roman prikazuje pisca na vrhuncu svojih moći, on sledi standarde svih njegovih velikih dela - bitke,intrige, izdajstvo, romantika, odanost, skriveni identiteti, propasti - priča o baronu de Kanolu je zadivljujuća i to je knjiga koju morate imati u svojoj kolekciji ako ste ljubitelj Aleksandra Dime i pravih istorijskih romana.

Ženski rat odvijao se sredinom XVII veka. Nakon što je Luj XIII umro, njegova udovica, poznata kao Ana Austrijska, po svom mestu rođenja, preuzela je ulogu regenta još uvek maloletnog Luja XIV. Njenu vladavinu osporavali su brat i rođak Luja XIII. Kolektivno poznati kao knezovi; bili su zatvoreni, a supruga rođaka, princeza de Konde, preuzela je vođu pobune. Otuda i ženski rat. Ovaj je rat istorijska činjenica i Dima je o njemu čitao savremena i istorijska dela, ali tada je, razvio vlastiti zaplet, uvodeći izmišljene likove, ali držeći se mnogih istorijskiih činjenica.

Dakle, tu je i ženski rat u srcu barona de Kanola, koji igra glavnu ulogu u ovom romanu, jer voli i Nanon de Lartig, ljubavnicu jednog od vođa kraljičine vojske i mladu i nežnu Kler koja je pristalica pobunjenih snaga.

Roman o najlepšoj i najobrazovanijoj ženi svog vremena i o pokolju protestanata 1572.u Parizu...
Spletke, burne ljubavi, ubistva, prevare i trovanja na Francuskom dvoru...

Aleksandar Dima (1802–1870), jedan od najpopularnijih francuskih pisaca, začetnik je takozvanog romana-feljtona. Talentovan pisac bogate fantazije i živog duha, podjednako uspešno se oprobao u pozorišnim delima i u istorijskim romanima. Već 1806. godine ostaje bez oca, generala u Napoleonovoj vojsci. Inače, Dimin otac je otpušten iz vojske, te nije čudo što je umro sa mržnjom prema Napoleonu kome se celog veka divio. Mali Aleksandar je odrastao uz majku koja nije sputavala njegov avanturistički duh. Bili su strašno siromašni, iako su imali vezu sa francuskim plem-stvom. Majka Mari-Luiz nije mogla da ga školuje, ali ga je naučila da čita i piše. Pravi je primer nekoga ko je gutao knjige. S dvadesetak godina je otišao u Pariz u potrazi za svojom srećom. Učestvovao je u francuskoj politici toga doba i kasnije je o tome i pisao. Dobio je sina (koji je takođe bio poznati pisac Aleksandar Dima sin) u Parizu 1824. godine sa krojačicom Mari-Katarinom, ali ga je priznao tek 1831. godine.
Najpozantije delo mu je avanturistički roman Tri musketara, poznat po zanimljivom zapletu, mnogim pustolovinama i simpatičnim i hrabrim junacima – d’Artanjanu i njegovim prijateljima, koji je doživeo i nekoliko nastavaka Dvadeset godina posle, Deset godina kasnije (Vikont od Braželona, Luiza od Valijera i Čovek sa gvozdenom maskom.) Po čitanosti izdvajaju se još nekolicina dela: Kraljica Margo, Grof Monte Kristo, Crna Lala, Robin Hud, Četrdeset pet vitezova, Napoleon...

Uticaj Diminih istorijsko-avanturističkih romana osetio se gotovo u celoj evropskoj popularnoj literaturi a bio je itekako poznat u svoje vreme, a zahvaljujući nekim delima, veoma je čitan i dan-danas. Napisao je, što sam, što u saradnji s drugima, oko 300 romana i drama. Poznat je po stvaranju prve istorijske drame Henrik III i njegov dvor.

Tokom svog bogatog stvaralaštva, Edgar Alan Po (1809‒1849), jedan od najuticajnijih američkih pisaca, podario je svetskoj književnoj baštini neka od najlepših dela, koja su nadrasla svoje vreme i rado se čitaju i danas. Oprobao se u skoro svim književnim rodovima. Njegov pronicljiv i istraživački uvid u ljudsku psihu, s neizbežnim elementima humora koji nas tera da sami sebe ne shvatamo previše ozbiljno, njegovo precizno poimanje ljudske patnje i bola, unutarnje borbe sa sopstvenim demonima, stremljenje čovekovog duha ka uzvišenom i traganje za lepim kroz jednoličnost svakodnevice ili tamu natprirodnog i zastrašujućeg, isijavaju iz svake njegove priče, pesme i eseja. Dela koja je ostavio iza sebe idealno su ogledalo kako za genij ovog velikog pisca, tako i za sve čitaoce koji neće ustuknuti pred koprenom strave i užasa koja prekriva najtananije, ali i najmračnije zavijutke ljudskog uma i duše. Uz ovu knjigu njegovih najznačajnijih priča, pesama, eseja i romana, svako može lako, na jednom mestu, uroniti u svet bezvremenog, ingenioznog stvaralaštva Edgara Alana Poa.

U ovu knjgu uvršteno je dvanaest piščevih možda i najpopularnijih priča: „Ubistva u Ulici Morg”, „Maska crvene smrti”, „Pad kuće Ušera”, „Crna mačka”, „Rukopis pronađen u boci”, „Ukradeno pismo”..., osam pesama: „Gavran”, „Anabel Li”, „Eldorado”..., četiri eseja i jedan od dva Poova romana koliko ih je za života napisao – "Dnevnik Džulijusa Rodmana".

Ova trodelna knjiga poèinje Esejima koje je Edgar Alan Po (1809–1849) pisao za raznovrsne èasopise u Baltimoru, Filadelfiji, Njujorku i u drugim amerièkim gradovima. Meðu dvanaest eseja, od kojih su neki prvi put prevedeni na srpski jezik, nalazi se i „Filozofija kompozicije”, u kojoj je Po opisao nastanak „Gavrana”, jedne od najboljih pesama svetske književnosti.

Središnji deo knjige zauzima tajanstvena Eureka, na zvana još i kao „Poema u prozi”, nastala pred kraj pišèevog života. Ova rasprava je vrhunac Poovih misli o prirodnim naukama koje su se povremeno javljale u njegovim ranijim radovima. Ona je sveobuhvatna kosmogonija koja se može nazvati i teorijom Velikog praska, koju je on, pre svih, izložio daleke 1848. godine.

U knjigu je uvršten i jedini dramski tekst u kome se pisac oprobao, a koji je ostao nedovršen. Politije je naišao na izrazito nepovoljne kritike, najveæim delom zbog pišèevog nedovoljnog poznavanja renesansne Italije u koju je radnja smeštena, kao i zbog melodramatiènog zapleta isprièanog arhaiènim, i na momente podsmešljivim, stilom u kome se izgubila sama tragika odabrane teme. Najveæa vrednost ove drame je njen pisac – Edgar Alan Po.

Edgar Alan Po (1809–1849) ostavio je dubok trag u svetskoj književnosti, ne samo u poeziji i u prozi. Najveći američki pisac, svojim delima postavio je visoke zahteve u književnosti, od kojih su neki nedostižni i danas.

U ovoj knjizi nalaze se dva njegova romana. Roman Povest Atrura Gordona Pima prvi put se pojavljuje u potpunom izdanju, u prevodu s engleskog jezika. Objavljen 1838, jedini je završen Poov roman. U njemu je ispričana priča mladog Artura Gordona Pima, koji se ukrcava kao slepi putnik na „Grampus”, brod za lov na kitove. Pim doživljava raznovrsne avanture i nevolje, uključujući i brodolom, pobunu i kanibalizam, pre nego što ga spasi posada broda „Džejn Gaj”...

Dnevnik Džulijusa Rodmana nedovršen je roman koji je Po objavio u šest nastavaka u filadelfijskom časopisu, od januara do juna 1840. Članovi Senata Sjedinjenih Američki Država poverovali su da je ovo istinita priča o prvom prelasku čoveka preko Stenovitih planina Severne Amerike. Ova nenamerna „prevara” američkog Senata govori o Poovoj sposobnosti da svojim izmišljenim delima dâ verodostojnost.

Romansijer Edgar Alan Po, tajanstven, sa svim njegovim zagonetkama, i dalje neprevaziđen u svetskoj književnosti, raskošan, u prevodu na srpski jezik.