Top Lista ::: Fantastika

„Rekla je: Potrebna nam je alatka.
Pa sam pitao bogove.“

Od davnina se šaptalo o ratniku koji ne može da umre – o biću koje je posmatralo uspon i pad hiljada civilizacija, poznatom pod mnogim imenima: Unute, Dete Munje, Smrt… danas ga jednostavno zovu „B.“ I B bi želeo da umre.

Američka grupa za tajne operacije obećava mu pomoć, ali zauzvrat traži njegovu pomoć. Kada „skroz mrtvi“ vojnik oživi, događa se nemogući događaj – sila još misterioznija od samog B, i jednako snažna, ulazi u igru.

Drugo mesto je zapanjujući ep o drevnim silama, savremenom ratovanju i odmetniku koji ne zna za smrt. Inspirisan stripom BRZRKR, roman kombinuje Mjevilov jedinstveni stil i kreativnost sa Rivsovom jezivom i duboko dirljivom pričom – iskustvo koje ne liči ni na šta što su ova dvojica pionira žanra dosad stvorila.

Priznati komentari:
„Knjiga o drugom mestu je triler prepun adrenalina, ali i neobičan eksperimentalni roman o smrtnosti, nepredvidivoj prirodi vremena i o tome šta znači biti čovek.“ – New York Times
„Izuzetno inovativna saradnja dva izuzetna uma.“ – Vilijam Gibson

Važne napomene:

Bestseler New York Times-a

Prvi roman koji je Kijanu Rivs napisao u saradnji sa Čajnom Mjevilom

Inspirisan popularnim stripom BRZRKR, autora Kijanu Rivsa

Za sve ljubitelje kvalitetnog SF-a, uzbudljivih trilera i priča koje podstiču na razmišljanje.

O autorima:

Kijanu Rivs – glumac i kreativac, poznat po serijalima Matriks i Džon Vik. Debitovao je stripom BRZRKR (2021), koji je postao najbrže prodavani originalni strip u poslednjih 25 godina. U 2023. vratio se velikom ekranu filmom Džon Vik: Četvrto poglavlje. Odrastao u Torontu, Rivs je glumio u lokalnim pozorištima i televiziji pre selidbe u Los Anđeles.

Čajna Mjevil – autor sa liste bestselera New York Times-a. Piše beletristiku i nefikciju, a najpoznatiji su mu romani Grad i grad, Grad Ambasada i Stanica Perdido. Dobitnik je Gugenhajmovih i Hugo nagrada, kao i nagrade Artur Klark za fantastiku. Njegova nefikcija obuhvata studije iz međunarodnog prava i istorije ruske revolucije.

Jedan od najpoznatijih romana iz zlatnog doba naučne fantastike, ovenčan nagradama Hugo i Nebula.

Priča koja ne prestaje da izaziva polemike. Jedan od najčešće zabranjivanih romana na cenzorskoj listi Udruženja američkih biblioteka.

Kladim se da sam ja prvi glup čovek na svetu da je otkrio nešto važno za nauku.

Čarli Gordon će uskoro krenuti na putovanje bez presedana. Rođen sa izrazito niskim koeficijentom inteligencije, izabran je kao savršen kandidat za eksperimentalni hirurški zahvat. Naučnici se nadaju da će pomoću njega Čarlijeva inteligencija značajno da poraste jer je to već uspešno testirano na laboratorijskom mišu po imenu Aldžernon.

Operacija je naizgled uspešna i Čarlijeva inteligencija raste toliko da on brzo prevazilazi doktore koji su uzrokovali njegov preobražaj. Izgleda da je eksperiment izuzetno naučno dostignuće, sve dok Aldžernon iznenada ne počne čudno da se ponaša. Hoće li se nešto slično desiti i Čarliju?

„Uverljiva, napeta i dirljiva priča.“ The New York Times

„Ovo je roman koji svojom originalnošću zaokuplja svu pažnju... Čitaće se još mnogo godina.“ Library Journal

Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna 'autostoperska' serija u jednoj knjizi: Autostoperski vodič kroz galaksiju; Restoran na kraju vaseljene; Život, vaseljena i sve ostalo; Do viđenja i hvala na svim ribama; Uglavnom bezopasni. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Knjiga koja je prodata u nekoliko desetina miliona primeraka!

Dobitnik nagrade Hugo.

Prvi roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti.

„Revolucionarno SF delo. Jedinstveni spoj naučne fantastike i filozofske spekulacije, politike i istorije, teorije zavere i kosmologije.“ Džordž R. R. Martin

Nakon niza nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu, fizičar Vang Miao pokušava da u virtuelnom svetu, koji naseljavaju Galileo, Njutn, Konfucije, Ajnštajn, reši astrodinamički problem tri tela. Pojava sablasnog časovnika i saznanje da je tokom Kulturne revolucije pokrenut tajni vojni projekat slanja signala u potrazi za vanzemaljcima, nateraće ga da se zapita kakva se to pretnja nadvija nad Zemljom i da li su čovečanstvu dani odbrojani.

Trilogija Besede o Zemljinoj prošlosti je naučnofantastično remek-delo zavidnog obima i velike vizije.

„Problem tri tela se mora pročitati na bilo kom jeziku, a ako ste u prilici da roman čitate na maternjem jeziku, veoma ste privilegovani.“ Booklist

„Roman koji ne smete propustiti! Veoma upečatljiv. Potpuno otkrovenje za ljubitelje žanra.“ Kirkus Reviews

„Izuzetno!“ New Yorker

Solaris je roman koji je lansirao Stanislava Lema u orbitu velikana naučne fantastike.

Psiholog Kris Kelvin stiže na naučnoistraživačku stanicu koja lebdi (pomoću antigravitacionih generatora) iznad okeana Solarisa, planete koja je sama neki oblik inteligentnog života. Naučnici su decenijama proučavali planetu i njen okean u okviru naučne discipline solaristike. Neposredno pre Kelvinovog dolaska, posada je izložila okean agresivnijim eksperimentima – bombardovanju iks-zracima. Ti eksperimenti daju neočekivane rezultate i postaju traumatični za svakog člana posade. Po dolasku na stanicu, Kris susreće svoju ženu koja je već godinama – mrtva.

Po romanu Stanislava Lema snimljen je i čuveni naučnofantastični film Solaris Andreja Tarkovskog.

Stanislav Herman Lem (1921—2006) bio je poljski pisac naučne fantastike, satiričar, filozof. Za vreme Drugog svetskog rata sarađivao je sa poljskim pokretom otpora.
Završio je medicinu. Krajem 50-ih i početkom 60-ih nastaju njegova najpoznatija dela: Solaris, Nepobedivi, Eden i Glas gospodara. Primljen je u Američko udruženje pisaca naučne fantastike 1973. godine, ali je, nakon oštre Lemove kritike o američkoj SF književnosti, Udruženje odlučilo da mu oduzme članstvo. Kasnije su ga pozvali da se vrati, što je on odbio. Dobitnik je mnogih književnih nagrada (u Poljskoj i inostranstvu) i najprevođeniji je poljski pisac.

Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije.
Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti.
Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao.
U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.