NAUČNA FANTASTIKA

Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna 'autostoperska' serija u jednoj knjizi: Autostoperski vodič kroz galaksiju; Restoran na kraju vaseljene; Život, vaseljena i sve ostalo; Do viđenja i hvala na svim ribama; Uglavnom bezopasni. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Knjiga koja je prodata u nekoliko desetina miliona primeraka!

„Rekla je: Potrebna nam je alatka.
Pa sam pitao bogove.“

Od davnina se šaptalo o ratniku koji ne može da umre – o biću koje je posmatralo uspon i pad hiljada civilizacija, poznatom pod mnogim imenima: Unute, Dete Munje, Smrt… danas ga jednostavno zovu „B.“ I B bi želeo da umre.

Američka grupa za tajne operacije obećava mu pomoć, ali zauzvrat traži njegovu pomoć. Kada „skroz mrtvi“ vojnik oživi, događa se nemogući događaj – sila još misterioznija od samog B, i jednako snažna, ulazi u igru.

Drugo mesto je zapanjujući ep o drevnim silama, savremenom ratovanju i odmetniku koji ne zna za smrt. Inspirisan stripom BRZRKR, roman kombinuje Mjevilov jedinstveni stil i kreativnost sa Rivsovom jezivom i duboko dirljivom pričom – iskustvo koje ne liči ni na šta što su ova dvojica pionira žanra dosad stvorila.

Priznati komentari:
„Knjiga o drugom mestu je triler prepun adrenalina, ali i neobičan eksperimentalni roman o smrtnosti, nepredvidivoj prirodi vremena i o tome šta znači biti čovek.“ – New York Times
„Izuzetno inovativna saradnja dva izuzetna uma.“ – Vilijam Gibson

Važne napomene:

Bestseler New York Times-a

Prvi roman koji je Kijanu Rivs napisao u saradnji sa Čajnom Mjevilom

Inspirisan popularnim stripom BRZRKR, autora Kijanu Rivsa

Za sve ljubitelje kvalitetnog SF-a, uzbudljivih trilera i priča koje podstiču na razmišljanje.

O autorima:

Kijanu Rivs – glumac i kreativac, poznat po serijalima Matriks i Džon Vik. Debitovao je stripom BRZRKR (2021), koji je postao najbrže prodavani originalni strip u poslednjih 25 godina. U 2023. vratio se velikom ekranu filmom Džon Vik: Četvrto poglavlje. Odrastao u Torontu, Rivs je glumio u lokalnim pozorištima i televiziji pre selidbe u Los Anđeles.

Čajna Mjevil – autor sa liste bestselera New York Times-a. Piše beletristiku i nefikciju, a najpoznatiji su mu romani Grad i grad, Grad Ambasada i Stanica Perdido. Dobitnik je Gugenhajmovih i Hugo nagrada, kao i nagrade Artur Klark za fantastiku. Njegova nefikcija obuhvata studije iz međunarodnog prava i istorije ruske revolucije.

Jedan od najpoznatijih romana iz zlatnog doba naučne fantastike, ovenčan nagradama Hugo i Nebula.

Priča koja ne prestaje da izaziva polemike. Jedan od najčešće zabranjivanih romana na cenzorskoj listi Udruženja američkih biblioteka.

Kladim se da sam ja prvi glup čovek na svetu da je otkrio nešto važno za nauku.

Čarli Gordon će uskoro krenuti na putovanje bez presedana. Rođen sa izrazito niskim koeficijentom inteligencije, izabran je kao savršen kandidat za eksperimentalni hirurški zahvat. Naučnici se nadaju da će pomoću njega Čarlijeva inteligencija značajno da poraste jer je to već uspešno testirano na laboratorijskom mišu po imenu Aldžernon.

Operacija je naizgled uspešna i Čarlijeva inteligencija raste toliko da on brzo prevazilazi doktore koji su uzrokovali njegov preobražaj. Izgleda da je eksperiment izuzetno naučno dostignuće, sve dok Aldžernon iznenada ne počne čudno da se ponaša. Hoće li se nešto slično desiti i Čarliju?

„Uverljiva, napeta i dirljiva priča.“ The New York Times

„Ovo je roman koji svojom originalnošću zaokuplja svu pažnju... Čitaće se još mnogo godina.“ Library Journal

Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike.

Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće.
Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

Dobitnik nagrade Hugo.

Treći roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti.

Luo Đijev opaki gambit se isplatio. Trisolarijanska najezda je zaustavljena, a kosmički zavojevači prinuđeni su da podele svoja tehnološka dostignuća s čovečanstvom. Primirje između dve civilizacije održava se sa prstom na obaraču. Nadmudrivanje počinje. Ulog je veliki – sve ili ništa. Hoće li čovečanstvo izdržati kosmičku proveru? Šta nas očekuje iza mračnih zvezdanih kulisa? Tamni vilajet ili vrli novi svet? Prestanak života ili kraj smrti?

Iznad mračne šume polako pada noć. Čeng Sin, kosmonautkinja iz dvadeset prvog veka u čije je ruke sudbina tutnula ključeve vremena, Guan Jifan, naučnik koji otkriva od čega „boluje“ kosmos, Tomas Vejd, agent CIA, i vizantijska čarobnica samo su neki od junaka završnog čina ove veličanstvene trilogije.

Špijunaža, kosmička potera, tehnološki pokusi, vradžbine i bajke. Vodeći nas kroz lavirint epoha i razdoblja, Liju Cisin svojom apokaliptičnom imaginacijom oslikava susrete i okršaje neslućenih razmera.

„Meditacija o tehnologiji, napretku, moralu, izumiranju i ljudskom znanju vešto upakovana u SF triler. Roman koji jasno svedoči gde je Cisina dovela mašta: daleko izvan granica njegove zemlje i zauvek u kanon naučne fantastike.“
– NPR

Dobitnik nagrade Hugo.

Prvi roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti.

„Revolucionarno SF delo. Jedinstveni spoj naučne fantastike i filozofske spekulacije, politike i istorije, teorije zavere i kosmologije.“ Džordž R. R. Martin

Nakon niza nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu, fizičar Vang Miao pokušava da u virtuelnom svetu, koji naseljavaju Galileo, Njutn, Konfucije, Ajnštajn, reši astrodinamički problem tri tela. Pojava sablasnog časovnika i saznanje da je tokom Kulturne revolucije pokrenut tajni vojni projekat slanja signala u potrazi za vanzemaljcima, nateraće ga da se zapita kakva se to pretnja nadvija nad Zemljom i da li su čovečanstvu dani odbrojani.

Trilogija Besede o Zemljinoj prošlosti je naučnofantastično remek-delo zavidnog obima i velike vizije.

„Problem tri tela se mora pročitati na bilo kom jeziku, a ako ste u prilici da roman čitate na maternjem jeziku, veoma ste privilegovani.“ Booklist

„Roman koji ne smete propustiti! Veoma upečatljiv. Potpuno otkrovenje za ljubitelje žanra.“ Kirkus Reviews

„Izuzetno!“ New Yorker

Nakon najrazornijeg sukoba svih vremena, civilizacija je praktično prestala da postoji. Od starih prestonica ostala su samo pusta polja spaljena bombama. Tamo gde radijacija nije ubila na mestu, hara nezaustavljiva pošast.

U Japanu, pošteđenom u ovom ratu, nastavlja se borba za opstanak čovečanstva. Odatle dolazi Lila, mladi futurolog na opasnoj istraživačkoj ekspediciji. Ako uspe, možda će otkriti kakva budućnost čeka ljude.

Odlazi na ostrvo Sahalin, zonu tranzita između Japana i pakla koji se proteže ostatkom planete. Mesto na kojemse prognani bore da prežive. Mesto na kojem završavaju oni koji ne zaslužuju da žive u društvu.

Lila će uskoro saznati da je Sahalin mnogo više od kaznene kolonije. On je odgovor na to zašto je čovečanstvo na ivici istrebljenja, utonulo u divljaštvo i ludilo.