Top Lista ::: Fantastika

DA LI BI MOGAO DA PREŽIVIŠ SAM U DIVLJINI, DOK SE SVI TRUDE DA TI ONEMOGUĆE DA ŽIV DOČEKAŠ JUTRO?

U ruševinama područja nekada poznatog pod imenom Severna Amerika, nalazi se zemlja Panem, sa blistavim glavnim gradom Kapitolom i dvanaest distrikta. Kapitol je surov i okrutan, drži distrikte u pokornosti tako što ih primorava da svake godine šalju po jednog dečaka i jednu devojčicu, od dvanaest do osamnaest godina, koji će učestvovati u Igrama gladi – borbi do smrti koju uživo prenosi televizija.
Šesnaestogodišnja Ketnis Everdin, koja živi sa majkom i mlađom sestrom, smatra da je potpisala sebi smrtnu presudu kada se dobrovoljno prijavila da učestvuje u Igrama umesto sestre. Međutim, bila je na vratima smrti i ranije – preživljavanje je njena druga priroda. Mada joj to nije bila namera, postala je pravi borac. Međutim, ako želi da pobedi, moraće da bira između preživljavanja i humanosti, između života i ljubavi.
Avantura i romansa stapaju se u ovom uzbudljivom romanu čija se radnja odvija u budućnosti koja na veoma zabrinjavajući način podseća na našu sadašnjost.

Bestseler New York Timesa.
Prodato u više od milion primeraka.

Ako tražite mračnu fantastiku koja spaja opasnu magiju, političke intrige i zabranjenu privlačnost, „Alhemizovana“ autorke SenLinJu je vaša sledeća opsesija. Smešten u surov svet gde vladaju izopačeni nekromanti, ovaj roman postavlja jedno pitanje: Šta se dešava kada jedino oružje koje ti je ostalo jesu sećanja koja ne možeš da prizoveš?

Rat je gotov. Pokret otpora je slomljen. Paladijumom sada vladaju korumpirani nekromanti i njihova nemrtva stvorenja.

Helena Marino je talentovana alhemičarka, zarobljenica rata i sopstvenog uma. Ona pati od potpunog gubitka sećanja na ključne mesece pre pada otpora. Dok neprijatelji sumnjaju da njena zaključana sećanja kriju tajnu koja može da uništi njihov novi poredak, Helenu šalju njenom najgorem košmaru – velikom čelniku, najmoćnijem i najnemilosrdnijem nekromantu novog sveta.

Zarobljena na njegovom imanju, Helena započinje smrtonosnu igru nadmudrivanja sa svojim tamničarom. Ali, i njen zatvor i njen tamničar kriju tajne koje će promeniti sve...Eksplozivna hemija i dinamika između dvoje slomljenih ljudi koji se nalaze na suprotnim stranama zakona i morala.

Knjiga koja se u vas zariva poput izgladnele zveri.“ – Grimdark Magazine

Kada je predodređeno da izgubiš sve što voliš, za šta ti preostaje da se boriš?

Dok zora sviće pred pedesete Igre gladi, strah obuzima distrikte Panema. Ove godine, u čast drugog Četvrtvekovnog zatomljenja, dvostruko više učesnika biće odvedeno iz svojih domova i poslato u arenu da se bori do smrti.
U Distriktu 12, Hejmič Abernati pokušava da ne razmišlja previše o riziku da njegovo ime bude prozvano. Sve što želi jeste da prođe žetva i da ostatak dana provede sa svojom voljenom devojkom.

Kada pročitaju njegovo ime, Hejmič oseća kako mu se snovi ruše. Otrgnut je od svoje porodice i devojke i odveden u Kapitol sa još troje učesnika iz Dvanaestice: mladom prijateljicom koja mu je kao sestra, opsesivnim kladioničarem i najnadmenijom devojkom u gradu. Kada Igre počnu, Hejmič shvata da je sve namešteno kako bi on izgubio. Ali nešto u njemu želi da se bori… i ta borba odjekuje daleko izvan granica smrtonosne arene.

„Stigao je i dinamičan, brutalan peti deo serijala Igre gladi. I odličan je.“ – The New York Times.

„Da, novi nastavak Igara gladi je zaista toliko dobar. Sve što bi obožavaoci mogli da požele, i više.“ – USA Today.

„Kolinsova je izuzetno dobra u onome što radi. Ova knjiga daje život.“ – PEOPLE.

„Ka što su romani Margaret Atvud i Džordža Orvela pre njenih, romani Kolinsove postali su deo leksikona, pridev – ovo je baš kao Igre gladi – koji se koristi da se prikaže preterivanje vlasti i autoritarizam. Serijal Igre gladi, uključujući i Osvit dana žetve, centralni je deo američkog distopijskog kanona.“ – MSNBC.

„Kolinsova nas tera da se zapitamo koliko znamo o našoj istoriji i koliko moći imamo da osiguramo mesto naše sadašnje istine u budućnosti.“ – NPR.

Željno iščekivani fenomenalni peti deo serijala Igre gladi. Filmska adaptacija najavljena je za novembar 2026. godine, a glumačkoj ekipi priljučili su se mladi glumci Džozef Zada i Vitni Pik.

Knjiga za sve ljubitelje serijala Igre gladi.

O autoru

Suzan Kolins je autor bestseler serije Igre gladi u koje spadaju romani Igre gladi, Lov na vatru, Sjaj slobode i Balada o ptici pevačici i zmiji. Ove knjige prodate su u više od sto miliona primeraka i na njima se zasniva pet popularnih filmova. Njene druge knjige su serijal Underland Chronicles, koji je započela romanom Gregor the Overlander, i slikovnica Year of the Jungle, koju je ilustrovao Džejms Proimos. Do danas su njene knjige objavljene na više od pedeset jezika.

"Bilbo Bagins je prvi hobit iz Okruga koji je postao slavan, i svojim delima utro put svom narodu za čuveni poduhvat Družine Prstena. Veliki čarobnjak Gandalf predložio ga je kao saputnika Torinu i Patuljcima u velikoj avanturi preotimanja blaga od Zmaja – Šmauga Veličanstvenog – zbog Bilbovih izuzetnih sposobnosti i provalničkih veština, kao i umešnosti u opasnosti, koju po njegovom izgledu možda niko ne bi ni naslutio...



Isprva krajnje nesklon pustolovini, Bilbo okleva i nerado kreće na tegoban put ka Samotnoj planini, i ne sluteći šta će mu se sve desiti na tom putu, da će susresti turobno stvorenje Goluma, da će i ne hoteći doći do magičnog prstena koji će pokrenuti čitav lanac velikih događaja, i da će uspeti svojim lukavstvom da se izbavi iz naizgled pogubnih prilika...



„Kada bi nas više cenilo hranu, veselje i pesmu nad gomilanjem zlata, bio bi ovo srećniji svet”, reći će za njega Torin Hrastoštit, ispočetka sumnjičav spram korisnosti jednog hobita.

„Hobit” je veličanstvena i neodoljiva avantura ispunjena neizvesnošću i suptilnim humorom... i u kojoj se već naslućuje prebogat pejzaž Tolkinovog sveta.



„Hobit će, bez sumnje, prirasti za srce ljubiteljima pustolovnih priča svih uzrasta.”

Njujork tajms buk rivju"

Kada ekscentrični Hobit Bilbo Bagins na oproštajnoj zabavi povodom svog 111. rođendana iznenada i naočigled zaprepašćenih gostiju volšebno nestane, u idiličnom Okrugu pokrenuće se lanac događaja koji će uzdrmati čitav Srednji svet i odrediti njegovu sudbinu. Bilbo je, naime, odlučio da ostatak života provede u vilovnjačkom carstvu Rivendal, i svu svoju imovinu ostavio je mladom rođaku Frodu Baginsu, uključujući i tajanstveni prsten koji njegovog nosioca čini nevidljivim. Ali dok se oprašta sa starim prijateljem Gandalfom, moćni čarobnjak shvata da je Bilbov prsten mnogo više od rekvizita za hobitske trikove...

Tri prstena za prste kraljeva vilin-vrste pod nebesima što sjaju, Sedam za vladare Patuljaka u dvoru njihovom kamnom, Devet za Smrtne Ljude koje smrt čeka na kraju, Jedan za Mračnog Gospodara na njegovom prestolu tamnom U Zemlji Mordor gde Senke traju. Jedan Prsten da svima gospodari, jedan za svima seže, Jedan Prsten da sve okupi i u tami ih sveže U Zemlji Mordor gde Senke traju.

Epska priča o zaboravljenim i ponovo izmišljenim vremenima u kojima su zemljom hodali Ljudi, Čarobnjaci, Vilovnjaci, Patuljci i Hobiti. Dok se senka moćnog gospodara zla Saurona nadvija nad svetom, a potmuli bat njegovih hordi preti poslednjim ratom, Družina Prstena kreće na dugo i opasno putovanje: čarobnjak Gandalf, vilovnjak Legolas, patuljak Gimli, zapovednik ljudske vojske Boromir, potomak kralja od davnina Aragorn i četiri mala „polušana” – Pipin, Veseli, Sem i Frodo. Udružuju se u pohodu na Mordor, da bi tamo, na Planini Usuda, uništili Jedinstveni Prsten, jedino što Sauronu nedostaje da postane nepobediv.

Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž.R.R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer.

Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.

Dvadesetjednogodišnja Vajolet Sorengejl trebalo je da uđe u Pisarski kvadrant, i vodi miran život među knjigama i istorijom. No vrhovna zapovednica – takođe poznata i kao njena nemilosrdna majka – naredila je Vajolet da se pridruži stotinama kandidata koji žele da postanu elita navarske vojske: jahači zmajeva.

Ali kad si manji od svih ostalih i telo ti je krhko, smrt je na korak od tebe… jer zmajevi se ne povezuju s „krhkim“ ljudima. Spaljuju ih. Sa sve manje zmajeva spremnih da se povežu, mnogi bi ubili Vajolet samo da povećaju svoje izgleda za uspeh. Ostali bi je ubili samo zbog njene majke… kao Zejden Riorson, najmoćniji i najsuroviji vodnik u Jahačkom kvadrantu.

Biće joj potrebna sva pamet da doživi naredni dan. A opet, sa svakim danom rat napolju postaje sve smrtonosniji, štitovi kraljevstva popuštaju, a broj mrtvih raste. A još gore od toga je što Vajolet počinje da sumnja kako rukovodstvo krije neku užasnu tajnu. Prijatelji, neprijatelji, ljubavnici. Svi u Ratnom koledžu Bazgijat imaju neke svoje motive… jer kad jednom uđeš, postoje samo dva načina da izađeš: diplomiranje ili smrt.

U svetu u kojem su istina i obmana nerazdvojne, najveća moć krije se u onima koji umeju da je sakriju.

Lusija Kotado vodi skroman život služeći u trošnoj kući u Madridu, novoj prestonici Španije. Njena jedina prednost je dar koji pažljivo skriva – sposobnost da izvodi sitna čuda, tek dovoljno moćna da joj olakšaju svakodnevicu.

Kada njena gospodarica otkrije da Lusija poseduje retku magiju, mlada sluškinja biva uvučena u svet dvorskih spletki, političkih ambicija i opasnih tajni. Dok Španija vodi odlučujuću borbu za prevlast nad Engleskom, a inkvizicija neumorno progoni sve što odstupa od prihvaćenih istina, Lusija mora da pronađe način da sačuva sopstveni život i svoju moć.

U vremenu u kojem se granice između religije, nauke i magije neprestano brišu, saveznici lako postaju neprijatelji, a svaka pogrešna odluka može biti kobna. Da bi opstala, Lusija će morati da nauči pravila igre u kojoj pobedu odnose samo oni koji umeju da prikriju svoje pravo lice.

Familijar je raskošna istorijska fantastika ispunjena magijom, intrigama, romantikom i nezaboravnim likovima, smeštena u atmosferu Zlatnog doba Španije.

„Bardugo briljantno istražuje nejasne granice između natprirodnog i božanskog: magija je zabranjena, a čuda dolaze od boga.“
– The Washington Post

„Oštar realizam meša se sa istinskim osećajem čarolije kako bi stvorio vrhunsku istorijsku fantastiku.“
– Publishers Weekly

„Familijar ističe sve ono što čini Bardugo tako voljenom: romansu sa zaluđujućom hemijom, vešto izgrađen svet, upečatljive sporedne likove i zaplet prepun mračnih obrta.“
– Booklist

BookTok hit i bestseler New York Timesa.
Finalista nagrade Goodreads Choice Award.
Jedna od najboljih knjiga godine po izboru The New York Times Book Review, NPR, Kirkus, Women's World i Town & Country Magazine.
Savršen spoj istorijske fantastike, magije, dvorskih intriga i napete avanture.


Li Bardugo jedna je od najpoznatijih savremenih autorki fantastike i bestseler spisateljica New York Timesa. Svetsku slavu stekla je stvaranjem Grishaverse univerzuma, koji obuhvata trilogiju Senka i kosti, duologije Šest vrana i Kralj senki, kao i druge romane, od kojih su mnogi ekranizovani u Netfliksovoj seriji.

Autorka je i romana Deveta kuća i Otisak pakla, a njene priče objavljivane su u brojnim prestižnim antologijama. Živi u Los Anđelesu i saradnica je na Pauli Marej koledžu Univerziteta Jejl.

Ako vam se dopala ova knjiga...

Od Li Bardugo u Vulkanovom izdanju dostupni su i romani Deveta kuća i Otisak pakla, koji će se dopasti ljubiteljima mračne fantastike, misterije i pažljivo izgrađenih svetova.

Družina Prstena je na svom pohodu prošla razna iskušenja i na kraju se raspala - Gandalf je u borbi s demonom Balrogom nestao u utrobi zemlje, Boromir je najpre podlegao mračnoj moći Prstena a zatim poginuo u napadu Orka, dok su Pipin i Veseli oteti. Frodo, nakon što se uverio koliko mračna moć Prstena utiče na svakoga ko dođe u dodir s njim, odlučuje da put u Mordor nastavi sâm. Ipak, verni Sem ga ne napušta.

Dok putuju ka Planini Usuda, teret koji Frodo nosi sve je teži... U stopu ih prati Golum - upropašćeni stvor ide za Prekrasnim, koji je nekad posedovao, a koji mu je Bilbo Bagins odneo. Ako misle da nađu put do Mordora, Frodo i Sem moraju da prihvate Golumovo nepouzdano savezništvo.

Daleko odatle, prateći trag otetih Hobita Pipina i Veselog, Aragorn, Legolas i Gimli shvataju da je Sauronova vojska Orka sve brojnija, i da je početak Rata sve bliži. Saruman, Sauronov sluga, u Izengardu stvara čudovišnu rasu Orka i kreće na zemlju Rohan. Preživeli članovi Družine okupljaju saveznike i spremaju se za odsudnu bitku, znajući da će njihova pobeda biti uzaludna ako Frodo ne stigne na cilj...

Uprkost lošim izgledima, Ketnis je pobedila u Igrama gladi. Ona i Pita Melark, tribut iz Distrikta dvanaest, preživeli su čudesnom igrom slučaja. Trebalo bi da odahne, da bude srećna. Najzad, vratila se svojoj porodici i dugogodišnjem prijatelju Gejlu. Ipak, ništa nije u skladu sa njenim željama. Gejl je ledenim ponašanjem drži na distanci. Pita joj je potpuno okrenuo leđa. Šuška se o pobuni protiv Kaptiola – pobuni kojoj su Pita i Ketnis doprineli.

Ketnis u šoku shvata da je pokrenula nemire koje više ne može da zaustavi. Dok se bliži vreme za Pitinu i njenu posetu distriktima tokom okrutne Pobedničke turneje, ulozi su veći nego ikada. Ako ne budu u stanju da dokažu, izvan svake sumnje, da su potpuno zaljubljeni jedno u drugo, posledice će biti zastrašujuće...

Druga knjiga u serijalu Nebeski jahači

Svi su očekivali da Vajolet Sorengejl umre tokom prve godine u Ratnom koledžu Bazgijat… uključujući i Vajolet. Ali trijaža je bila samo prva nemoguća provera da se eliminišu slabi, nedostojni i nesrećni.

Sad kad je počela prava obuka, Vajolet se već pita hoće li uspeti. Nije problem samo u tome što je obuka naporna i zlokobno surova, niti čak što je predviđena da nauči jahače da podnose još veći bol… Problem je novi zamenik zapovednika koji ima ličnu misiju da pokaže Vajolet koliko je nemoćna… osim ako ne izda muškarca koga voli.

Mada Vajolet ima slabije i krhkije telo nego ostali kadeti, ona ima pamet… i gvozdenu volju. A zapovednici zaboravljaju najvažniju lekciju koju je naučila u Bazgijatu: jahači zmajeva stvaraju svoja pravila.

Ali odlučnost da preživi neće biti dovoljna ove godine. Jer Vajolet zna tajnu koju su u Bazgijatu vekovima skrivali… i ništa, čak ni zmajska vatra, možda neće moći da ih spase.

Četvrta knjiga iz serijala Igre gladi.

Na jutro žetve počeće desetogodišnjica Igara Gladi. U Kapitolu, osamnaestogodišnji Koriolan Snou priprema se za jedinstvenu priliku da učestvuje kao mentor u Igrama. Nekada moćna porodica Snou doživela je teška vremena, a njihova sudbina zavisi od tanane šanse da Koriolan svojim šarmom, mudrošću i manevrom pomogne učenicama da osvoje Igre. Sve je protiv njega. Dobio je ponižavajući zadatak da predvodi ženski tribut iz Distrikta 12, najniži od najnižih. Njegova sudbina je sada u potpunosti zamršena: svaki izbor koji napravi može da dovede do pobede ili poraza, trijumfa ili pada. U areni će doći do borbe protiv smrti. Van arene, Koriolan počinje da oseća propast svog tributa… I moraće da odabere između lične potrebe da prati pravila i želje da preživi bez obzira na sve.

Vulkan je prethodno objavio naslov ove autorke: Igre gladi, Igre gladi: Sjaj slobode i Igre gladi: Lov na vatru.


PRI PORUČIVANJU NAGLASITI ŽELJENI MOTIV NA KORICAMA

Iako poražene u prvoj velikoj bici Rata za Prsten, armije Mračnog Gospodara sve su moćnije i spremaju se na pohod na Minas Tirit, prestonicu Gondora, najmoćnijeg kraljevstva Ljudi. Pad Gondora značio bi i trijumf Zla i kraj Srednjeg sveta. Dok Ljudi, Patuljci i Vilovnjaci ujedinjuju snage u odbrani „belog grada” Minis Tirita, Frodo i Sem nastavljaju svoj tegoban put u Mordor.

Rat se rasplamsava, ali njegov konačni ishod odlučiće nemogući poduhvat dva mala Hobita da unište Jedinstveni Prsten tamo gde ga je Mračni Gospodar i napravio: u vatrenoj utrobi Planine Usuda.

Epilog epske priče o poslednjem zajedničkom pohodu Hobita, Ljudi, Vilovnjaka, Patuljaka, Enta i Čarobnjaka na srce zla, Mordor, da bi se sprečila propast. Najteži zadatak poveren je najslabijoj i najmanjoj među svim rasama koje su naseljavale Tolkinov svet. Hoće li uspeti, hoće li Frodo stići na odredište - i po koju cenu...

DO SADA NEVIĐENE SNAGE MAŠTE IZ PERA NAJVEĆEG MAJSTORA ŽANRA

U "IGRI PRESTOLA", Džordž R.R. Martin je stvorio istinsko remek-delo, objedinivši sve ono najbolje što žanr epske fantastike može da pruži. Magija, spletke, romanse i pustolovine ispunjavaju stranice prvog toma ovog epskog serijala, koji će zasigurno oduševiti ne samo ljubitelje žanra, već i mnogo širi krug čitalaca.

Nad zemljom u kojoj leta mogu trajati decenijama, a zime pokolenjima, nadvili su se crni oblaci. Ledeni vetrovi ponovo duvaju i u snežnim bespućima severno od Zimovrela, mračne i natprirodne sile okupljaju se iza velikog zida koji štiti kraljevstvo.

U središtu sukoba nalazi se porodica Stark od Zimovrela, ljudi nepopustljivih i tvrdih kao što je i zemlja kojom vladaju. Prostirući se od predela okovanih surovom hladnoćom do dalekog letnjeg kraljevstva obilja i raskoši, ovo je priča o vitezovima i damama, vojnicima i čarobnjacima, plaćenim ubicama i kopiladima, ljudima koji žive u vremenu zlih predskazanja. Kroz mnoge zavere i spletke, tragedije i izdajstva, bitke i opsade, rešava se sudbina porodice Stark, njihovih saveznika i neprijatelja, dok svi oni pokušavaju da pobede u toj najsmrtonosnijoj od svih igara: igri prestola.

Kapitol je besan. Kapitol želi osvetu.
Koga krivi za izbijanje nemira? Ketnis Everdin.
Ketnis Everdin je, nasuprot svim šansama, preživela Igre gladi – i to dvaput. Međutim, iako je ova krvava pozornica ostala za njom, Ketnis i dalje nije bezbedna. Kapitol je besan i želi osvetu, a da stvari budu još gore, predsednik Snou stavio je svima do znanja da zapravo više niko nije bezbedan. Ni Ketnisina porodica, ni njeni prijatelji, niko od stanovnika Distrikta 12.

Vešto napisan i dobro vođen, poslednji nastavak uzbudljive trilogije Suzan Kolins zaista ne smete propustiti.

Plašite se čudovišta koja sami stvarate.

Stigao je instant bestseler Njujork tajmsa koji je munjevito osvojio društvene mreže i BookTok zajednicu!

Roman „Štit Vrabaca“ predstavlja savršen spoj epske fantastike, mračnih političkih spletki i spore, tinjajuće romanse. Ako ste uživali u svetovima koje je stvorila Sara Dž. Mas, ova knjiga je vaša sledeća nezaobilazna preporuka za čitanje.

Da li ćete klečati pred bogovima ili ćete sami pisati svoja pravila? Bogovi su poslali krvoločna čudovišta u pet kraljevstava sa samo jednim ciljem – da podsete smrtnike da moraju klečati pred njima. Kao princeza, glavna junakinja je ceo život provela u senci, slušajući volju svoga oca i noseći krunu bez stvarne moći. Nikada nije bila obučavana da vlada, niti da se bori. Međutim, drevni savez zahteva strašnu žrtvu – njenu sopstvenu krv.

Sve se ruši onog dana kada na obale njenog kraljevstva stiže legendarni lovac na čudovišta, a bezmilostni princ joj uništava život. Sada je primorana da prelazi opasne, neprijateljske zemlje ruku pod ruku sa ratnikom koji je prezire jednako koliko i ona njega. Vezana za muža koga jedva poznaje i sudbinu koju nije birala, ona postaje figura u tuđoj igri moći. Svi od nje očekuju da bude žrtva, špijunka ili poslušna kraljica. Ali šta ako ona odbije svoju sudbinu i sama nametne pravila igre?

Knjiga idealno balansira između detaljno izgrađenog magijskog sistema i duboke, emotivne ljubavne priče. Tenzija između snažne, prkosne heroine i opasnog ratnika drži pažnju od prve do poslednje stranice. Dinamična radnja ispunjena bogovima, preokretima, političkim savezima i borbom sa čudovištima.

„Štit Vrabaca je poput tihog ognja čiji će plameni imati veliku cenu. Autorka Devni Peri je briljantno iskoračila u žanr ljubavne fantastike i stvorila svet od kog podilazi jeza, ali u kom želite da ostanete zauvek.“

"Hobit je pripovest o velikoj pustolovini u koju se upustila patuljačka družina, tražeći zlato koje je zmaj čuvao.

Oklevajući sadrug na tom opasnom putu bio im je Bilbo Bagins, neslavoljubivi hobit, koji je uživao u udobnosti svoje hobitske rupe, i čak i sam bio iznenađen sopstvenom snalažljivošću i veštinom provalnika koju je u toj potrazi pokazao. Susreti sa trolovima, goblinima, patuljcima, vilovnjacima i džinovskim paucima, razgovor sa zmajem Šmaugom i više nego nevoljno učešće u Bici pet armija, samo su neke od pustolovina koje su zadesile Bilba.


Pisan za decu profesora Tolkina, Hobita su odmah po objavljivanju 1937. godine oduševljeno prihvatile i čitalačka i kritička publika.
Danas je Hobit uvršten u jednu od najvoljenijih i najuticajnijih knjiga 20. veka, kao prethodnik bezvremenom klasiku Gospodar prstenova."

Oniksna oluja (ONYX STORM) je uzbudljiva avanturistička fantazija smeštena u surovom svetu vojnog koledža za jahače zmajeva, gde opstanak zavisi od hrabrosti, snage i lojalnosti. Dok rat bukti i neprijatelji prete i iznutra i spolja, Vajolet nema vremena za neizvesnost. Mora da krene na opasno putovanje kroz nepoznate zemlje kako bi pronašla saveznike, okupila vojsku i otkrila istinu koja bi mogla da promeni sudbinu svega. Na tom putu se suočava sa surovim bitkama, teškim odlukama i dubokom izdajom, ali je spremna da rizikuje sve da bi zaštitila svoje zmajeve, svoj dom i one koje voli.

Dž. R. R. Tolkin je opisao Drugo Doba Srednje zemlje kao „mračno razdoblje o kome nije mnogo povesti ispripovedano niti za to ima potrebe”.

Stoga su čitaoci godinama morali da se zadovolje primamljivim fragmentima koje su pronalazili na stranicama „Gospodara prstenova” i njegovih dodataka, gde je bilo uvršteno i kovanje Prstenovâ Moći, izgradnja Barad-dura i uspon Sauronov.

Priča je počela da dobija svoju punoću tek nakon što je Kristofer Tolkin posle očeve smrti objavio „Silmarilion”. Premda je veći deo knjige kazivao o Prvom Dobu Srednje zemlje, dva ključna poglavlja – pretposlednje i poslednje, obelodanila su burne događaje vezane za uspon i slom ostrva Numenor. Uzdignuto iz Velikog mora i podareno Ljudima Srednje zemlje kao nagrada za ispomoć anđeoskim Valarima i Vilovnjacima u savladavanju i zarobljavanju mračnog gospodara Morgota, to je kraljevsto postalo sedište moći i bogatstva; no kako je moć Numenorejaca rasla, tako je i seme njegovog sloma bilo neizbežno posejano sa Poslednjim savezom Vilovnjaka i Ljudi.

Izdanja koja će uslediti nakon „Silmariliona” pružila su još veći uvid u Drugo Doba: pre svega „Nezavršene priče”, a potom i Kristoferovih maestralnih dvanaest tomova „Istorije Srednje zemlje” u kojima je predstavio i raspravljao o raskoši ovih priča od kojih su mnoge tek nacrti.

U knjizi pred vama, urednik Brajan Sibli je, držeći se vremenskog sleda u „Priči o godinama” u dodacima „Gospodara prstenova”, sakupio i organizovao novu hroniku Drugog Doba Srednje zemlje Tolkinovim rečima ispripovedanu širom različitih već objavljenih izdanja, sa novim akvarelima i grafikama doajena Tolkinove umetnosti Alana Lija.

Tri stotine godina pre Igre prestola Vesterosom su vladali zmajevi.

„Remek-delo popularne istorijske fikcije.“ The Sunday Times

U ovom maestralnom delu autora Pesme leda i vatre, koja je poslužila kao inspiraciju za televizijsku seriju kanala HBO Igra prestola, oživela je uzbudljiva istorija Targarjena.

Nekoliko vekova pre događaja koji se odigravaju u Igri prestola kuća Targarjena – jedina porodica zmajskih gospodara koja je preživela Propast Valirije – naselila se na Zmajkamenu. Vatra i krv započinje pripovest od legendarnog Egona Osvajača, koji je skovao Gvozdeni presto, a nastavlja se pripovedajući o pokolenjima Targarjena koji su se borili da održe tu znamenitu vladarsku stolicu – sve do izbijanja građanskog rata koji umalo nije zatro celu dinastiju.

Šta se zaista dešavalo za vreme Plesa zmajeva? Zašto je svaki odlazak u Valiriju posle Propasti smrtonosan? Šta su najgori zločini koje je počinio Megor Okrutni? Kakav je bio život u Vesterosu dok su zmajevi šestarili nebom? Ovo je samo nekolicina od svih pitanja na koja su dati odgovori u ovom važnom letopisu napisanom rukom učenog meštra iz Citadele, ilustrovanom s više od osamdeset crno-belih crteža Daga Vitlija. Čitaoci su imali prilike da već okuse ponešto od ovog štiva u Svetu leda i vatre, ali sada je ovde prvi put razmotana čitava bogata tapiserija povesti Targarjena.

Vatra i krv poseduje svu obuhvatnost i veličanstvenost Gibonovog Opadanja i propasti Rimskog carstva, a predstavlja prvi deo dvotomne povesti dinastije Targarjena, pružajući čitaocu sasvim novu sliku dinamične, često krvave, uvek opčinjavajuće prošlosti Vesterosa.

„Veoma mi se dopada. U Krvi i vatri Martin nije postavljao sebi ograničenja... i nemoguće ju je ispustiti iz ruku... Postoji izvesna opojnost u ovoj prozi koja ima i neskrivenih tračerskih osobina... Nameće se očigledno poređenje sa Silmarilionom Dž. R. R. Tolkina... Meštar Gildejn piše nekoliko vekova posle događaja koje obrađuje i njegov pripovedački glas dodatno zapliće priču sukobljenim perspektivama i bujicom spornih činjenica. Težak sadržaj, a Krv i vatra ipak leti.“ Entertainment Weekly

„Raskošna i mračna saga, sadrži u izobilju oba elementa iz naslova... Teško je ostati hladne krvi čitajući opise nebeskih borbi koje vode zmajevi i nedoumica poraženih vladara kojima se nudi da kleknu, obuku crno i pristupe Noćnoj straži ili prihvate maštovito užasan kraj.“ The Guardian

Ispunjen mitovima, magijom i krvavom osvetom, nastavak romana Senka bogova, druga knjiga trilogije Krvozavetnici

Mrtvi bogovi se bude

Lik-Rifa, legendarna zmaj-boginja, oslobođena je iz svog večnog zatvora. Sada kuje planove za novo doba krvavih pohoda.

Dok Orka Glavocep nastavlja potragu za svojim nestalim sinom, Krvozavetnici jure ka jugu u očajničkom pokušaju da spasu jednog od svojih – a Varg Bezrazumni pravi prve korake na putu osvete.

Elvar se zarekla da će ispuniti svoju krvnu zakletvu i izbaviti zarobljenika iz kandži Lik-Rife i njenih sledbenika, zmajorodnih. Ali pre toga, mora ubediti Ratnike-Turobnike da joj se pridruže. Ipak, čak ni udružene snage Krvozavetnika i Ratnika-Turobnika nisu dovoljne da se suprotstave zmaj-boginji.

Njihova jedina nada leži u sumanutim spisima jednog okovanog boga. U knjizi zabranjene magije skrivena je moć koja može oživeti vučjeg boga Ulfrira… i izazvati bitku koja će uzdrmati temelje sveta.

„Majstorski oblikovana, brutalno ubedljiva epska saga nadahnuta nordijskom mitologijom.“
– Entoni Rajan

„Zadivljujuće štivo.“
– Booklist

Za ljubitelje serijala Pesma leda i vatre i fanove HBO-ove serije

Igra prestola – posebno, raskošno ilustrovano izdanje knjige od koje je sve počelo.

Ovo specijalno izdanje sa predgovorom Džona Hodžmana opremljeno je divnim umetničkim radovima – slikama u boji koje su posebno izdvojene i crno-belim ilustracijama koje prate svako poglavlje. Ovi crteži udahnuli su novi život spletkama i tajnama, romantici i avanturama ove veličanstvene sage, remek-delu epske fantastike koje je preraslo u kulturni fenomen.

Zima dolazi. To su reči kuće Stark iz najsevernije zemlje kojom gospodari kralj Robert Barateon iz svoje daleke Kraljevske Luke. Severom u Robertovo ime vlada Edard Stark, gospodar Zimovrela. On živi u miru i udobnosti sa svojom ponosnom suprugom Kejtlin, sinovima Robom, Brenom i Rikonom, kćerima Sansom i Arjom, i kopiletom Džonom Snežnim. Još dalje na severu, iza velikog Zida, prostire se divljina i u njoj strašna, neprirodna bića, zaboravljena tokom dugog leta, prognana u mit. Ali sada zima dolazi i divlja zemlja se budi.

No, neposredna pretnja ipak dolazi sa juga gde je Džon Erin, kraljeva desna ruka, umro pod misterioznim okolnostima. Sada kralj Robert dolazi u Zimovrel, sa celom svitom, sa porodicom, ljupkom ali hladnom i proračunatom kraljicom Sersei, okrutnim i hrabrim sinom Džofrijem, i kraljičinom braćom Džejmijem i Tirionom iz bogate i moćne kuće Lanister. Prvi je mačevalac bez premca, a drugi porodična nakaza briljantnog uma. Sudbonosni susret se primiče, budućnost carstva je neizvesna.

I niko ne obraća pažnju na zemlju preko Uskog mora u kojoj princ Viseris, naslednik pale kuće Targarjena koja je nekad vladala celim Vesterosom, planira da povrati svoje zakonito mesto na tronu. On priprema vojsku divljačkog naroda Dotraka, čiju će vernost platiti jedinim bogatstvom koje mu je preostalo – svojom lepom, nevinom sestrom Deneris.

Predstavljamo vam još jedno doterano i delimično prerađeno izdanje dela iz Tolkinovog fascinantnog opusa. Reč je o Nezavršenim pričama, materijalu iz piščeve zaostavštine koji je Kristofer Tolkin, sin i naslednik prava na dela Dž. R. R. Tolkina sakupio, objedinio i uredio kao neku vrstu vodiča za one koji žele da steknu dublji i detaljniji uvid u nastanak Tolkinovog izmaštanog univerzuma. Ima tu dopisanih i dopričanih priča čitaocima poznatih iz Hobita i Gospodara prstenova, kao i onih iz Tolkinovih posthumno objavljenih dela Silmarilion i Deca Hurinova, ali i onih ranije nepoznatih koje zaokružuju i dopunjuju hroniku Srednjeg sveta...

Za ovo izdanje iskoristili smo postojeći prevod, koji je pomno pročitan, dopravljen gde je to bilo potrebno, i na svim važnim mestima usaglašen s postojećim i novim prevodima Tolkinovih knjiga koje smo već objavili. Preduzet je veliki posao popisivanja likova i važnih pojmova, delova i lokaliteta Tolkinovog sveta, i napravljen je indeks ujednačen sa onim prethodno urađenim za novo izdanje romana Silmarilion.

U Nezavršenim pričama se ljubiteljima Tolkinovog imaginarnog univerzuma daje pregled pozadinskih zbivanja vezanih za događaje od najstarijih dana Srednjeg sveta do vremena Rata za Prsten. Tu su, pored ostalih, jedina sačuvana priča iz Numenora pre njegovog pada, alternativna verzija sage o Hurinovoj deci, vilovnjačke legende o ljubavi Galadrijele i Keleborna, Amrota i Nimrodele, precizan opis vojne organizacije Jahača Rohana, zatim sve što se zna o prirodi i poreklu Palantira i istoriji Reda Čarobnjaka, kome su pripadali Gandalf i Saruman, a čitaoci će moći da saznaju i kako se iz mora kod Vinjamara pred Tuorom ukazao božanski lik Ulma, Gospodara Voda, ili kako i zašto je Gandalf poslao Patuljke u Bagremovu ulicu kao nezvane goste kod Bilba Baginsa, i time pokrenuo lanac događaja koji će odrediti sudbinu Srednjeg sveta…



Čitajte iznova, u novom ruhu, jednog od najvećih i najvoljenijih pisaca XX veka.

Povest o Berenu i Lutijeni bila je, ili postala, suštastvena tvar u razvoju „Silmariliona" – knjige mitova i legendi iz Prvog doba Sveta čiji je tvorac Dž. R. R. Tolkin. Priču je napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.


Osnov priče, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.


Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.

Tolkinove fantastične povesti Srednjeg sveta nastale su kada je on, kao i mnogi očevi, počeo da izmišlja priče za svoje sinove, priče koje su polako izrastale u stvarnost čitavog jednog nepostojećeg sveta. A onda se, leta 1930, desilo nešto presudno za rođenje jedne od najvećih knjiga XX veka. „Sedeo sam i pregledao školske testove. Jedan učenik milostivo je ostavio jednu stranicu praznu, što je najbolja stvar koja se može dogoditi onome ko pregleda radove. Na tom praznom listu ja sam naškrabao: ’U jednoj rupi u zemlji živeo je Hobit’. Niti sam tada znao niti sad znam zašto. U mom slučaju uvek su prvo nastajala imena, i ona su pokretala priču u mojoj glavi. Na kraju sam samo pomislio da bi bilo dobro da saznam šta je to Hobit, i šta on radi u toj rupi u zemlji.”

Ubrzo je Tolkin nacrtao i mapu sveta u kojem obitavaju Hobiti (tzv. Trorovu mapu), ispisao toponime, a onda se sve to dugo, dugo krčkalo u njemu. Nekoliko godina potom priča je počela da se raspliće sama od sebe, a pisac je imao osećaj ne da izmišlja nego da objavljuje priču koja „negde” već postoji. Bilo kako bilo, objašnjenje ko su i čime se bave Hobiti stiglo je pred engleske čitaoce 1937. godine, u romanu pod nazivom Hobit. Obimnu trilogiju Gospodar Prstenova – Družina Prstena, Dve kule i Povratak kralja – Tolkin je pisao od 1936. do 1949. godine. Prva dva dela izašla su tek 1954. godine, a treći godinu kasnije. Tolkin postaje jedan od najčitanijih pisaca svog vremena, a zanimanje za Gospodara Prstenova ne jenjava.

Mnogo je rasprava napisano o tome šta je Tolkin hteo da kaže svojim delom, i da li je, s obzirom na vreme nastanka romana, stvarajući likove zlih Orka mislio na naciste ili na komuniste. Osim u političkom, Gospodara Prstenova tumačili su mnogi i u filozofskom, religijskom, kulturološkom, pa čak i ezoteričnom ključu. Tolkin, ratni veteran Prvog svetskog rata koji je u bici na Somi izgubio sve svoje prijatelje, odgovarao im je kako ne podnosi alegoriju niti ga zanimaju knjige „s tezom”.

Format: 10x18.5x25.5 cm
Tvrd povez
Broj strana: 1200
Preveo Zoran Stanojević
Ilustrovao Alan Li

Ilustrovao
Livaj Pinfold

Pre početka nije bilo ničega – ni zemlje, ni nebesa, zvezda niti svoda iznad njih: samo svet od magle, bez lika ili obličja, I svet vatre, večito gorući.

Od svitanja sveta do sumraka bogova, otkrijte ovaj moderni klasik – sjajne nordijske mitove iz pera čuvenog Nila Gejmena.

Sa epskim ilustracijama Livaja Pinfolda, dobitnika Medalje Grinavej.

Sveotac Odin, Tor i Loki, boginje, divovi i patuljci, čarolije i izdajstva – bogati, krvavi, živopisni i žustri svet sjajnih nordijskih mitova sadrži u sebi čitav život.

Ove čudesne priče predstavljaju kamen temeljac naše stvaralačke kulture, od fantazijske književnosti do superherojskih franšiza.

Čuveni i nagrađivani pisac Nil Gejmen na vrstan način nam prenosi ove mitove i stihijski, duhovito i neodoljivo oživljava pred nama svetove iz davnina.

Bestseler Nordijska mitologija sada je pred nama u novom ruhu, sa čarobnim ilustracijama Livaja Pinfolda.

„Briljantno. Nekako uspeva da nam približi taj svet planina i vodopada, čudovišta i vilenjaka.“
– Sunday Times

„Dvorane Valhale vapile su da Nil Gejmen prenese njihovu priču novim čitaocima.“
– Natali Hejns, Observer

O Nilu Gejmenu

Nil Gejmen je autor vrlo istaknutih knjiga i za decu i za odrasle i prvi je pisac koji je osvojio i medalje Karnegi i Njuberi za isto delo – Knjigu o groblju. Dobitnik je nagrada Pisci piscima, Hugo, Lokus i Bram Stoker. Los Anđeles Tajms Magazin opisao je Sendmena, njegov serijal grafičkih romana prodat u više miliona primeraka, kao „najbolju epsku sagu u istoriji stripa“. Po mnogim njegovim knjigama, uključujući Koralinu i Zvezdanu prašinu, snimljeni su filmovi; Dobra predskazanja, Sendmen i Američki bogovi ekranizovani su za televiziju. Okean na kraju puteljka poslužio je kao predložak za pozorišni komad u Nacionalnom teatru. Nordijska mitologija, prvi put objavljena 2017. godine, međunarodni je bestseler.

O Livaju Pinfoldu

Livaj Pinfold crta sopstvene maštarije otkako zna za sebe. Dobitnik je prestižnih nagrada CILIP Kejt Grinavej Medal za slikovnicu Crni pas i Amnesti CILIP Honor za Pesmu s nekog drugog sveta, iz pera A. F. Harolda. Rodio se u oblasti Forest of Din u Engleskoj, a sada živi u Kvinslendu, u Australiji.

Bogatstvo. Moć. Ubistvo. Magija. Ajvi liga ide pravo u pakao. Naći prolaz do zagrobnog sveta. Ukrasti dušu iz pakla. Jednostavan plan, osim što se ljudi koji pođu na to putovanje retko kad vrate. Ali Galaksija Aleks Stern čvrsto je rešena da oslobodi Darlingtona iz čistilišta – čak i ako je to bude koštalo budućnosti u kući Leta i na Jejlu. Pošto im je zabranjeno spasavanje, Aleks i Dozova ne mogu da se obrate kući Leta za pomoć, pa zato okupljaju ekipu sumnjivih saveznika da spasu džentlmena kuće Leta. Zajedno će morati da nađu put kroz lavirint ezoteričnih tekstova i bizarnih artefakata da bi otkrili najstrože čuvane tajne društava, kao i da prekrše svako pravilo dok to rade. Međutim, kad nastavno osoblje počne da umire, Aleks zna da to nisu nesrećni slučajevi. Nešto smrtonosno je na delu u Nju Hejvenu, a ukoliko želi da preživi, moraće da se obračuna sa čudovištima iz svoje prošlosti i sa tminom ugrađenom u same zidove univerziteta.

"Dve najveće sile sveta obrele su se u priči o Padu Gondolina.

Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.

Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima. U taj svet stupa Tuor, Turinov rođak, oruđe Ulmove zamisli. Neopažen, pod Ulmovim vođstvom, Tuor kreće iz rodne zemlje na strahotno putovanje do Gondolina, i u jednoj od najupečatljivijih scena iz istorije Srednje zemlje, Bog mora se pred njim ukazuje, uzdigavši se iz okeana usred stihije. U Gondolinu je postao slavan; oženio se Idril, Turgonovom ćerkom, i njihov sin je Earendel, čije je rođenje i veliki značaj u danima što će doći Ulmo predvideo. Ishod je strahovit.

Morgot je, zahvaljujući izdaji, saznao sve što mu je trebalo, i krenuo u razarajući napad na grad, sa Balrozima i zmajevima i Orcima nebrojenim. Nakon detaljnog opisa pada Gondolina, priča se završava begom Tuora i Idril, sa njihovim sinom Earendelom, gde su, osvrćući se na planinskim liticama dok beže ka jugu, gledali u razvaline grada u plamenu. Njihov se put završava novom pričom, Pričom o Earendelu, koju Tolkin nikada nije napisao, ali koja je u ovoj knjizi prikazana kao nacrt na osnovu drugih izvora. Prateći prikaz priče o Berenu i Lutijeni, Kristofer Tolkin je koristio isti modalitet ’segmentovane istorije’ u pisanju ovog izdanja Pada Gondolina. Po rečima Dž. R. R. Tolkina, bila je to „prva prava priča iz njegovog izmišljenog sveta” i zajedno sa Berenom i Lutijenom i Decom Hurinovom čini triptih „Velikih Priča” o Starijim danima."

„Evo knjige koju nijedan poklonik „Hobita” ne sme sebi da dozvoli da propusti dok čeka nastavak priče o ovom izuzetnom narodu” – tako je pisalo na omotu ove knjige kada je prvi put objavljena pre nekih šezdesetak godina (1962).

Jedan od najneobičnijih likova iz „Gospodara prstenova”, zanimljivi i zagonetni Tom Bombadil, pojavljuje se takođe i u stihovima za koje se kaže da su ih napisali Hobiti i pohranili u „Crvenoj knjizi” uz priče Bilba i Froda Baginsa i njihovih prijatelja. Knjiga „Pustolovine Toma Bombadila” obuhvata ove i još neke pesme koje se prvenstveno tiču legendi i dosetki iz Okruga s kraja Trećeg doba.

Ovo dopunjeno izdanje prošireno je prvi put kako bi obuhvatilo ranije verzije nekih Tolkinovih pesama, deo priče u prozi sa Tomom Bombadilom i opsežne komentare proslavljenih proučavalaca Tolkinovog rada – Kristine Skal i Vejna Hamonda. Kao i prethodna izdanja, i ovo krase ilustracije Polin Bejns.

Smelo, mračno i zavodljivo.

Quicksilver // Živo srebro je roman koji je osvojio čitaoce širom sveta i postao prava BookTok senzacija, kao i bestseler New York Timesa. U pitanju je uzbudljiva priča koja spaja elemente fantazije, avanture i strastvene romanse, i uvlači čitaoca u svoj svet od prvih stranica.


Glavna junakinja, Sairis, odrasla je u surovim uslovima pustinjskog grada, oslanjajući se isključivo na sopstvenu snalažljivost. Njena sudbina se iznenada prepliće sa tajanstvenim vilenjakom Kingfišerom, čime biva uvučena u drevni sukob moćnih sila. Kako se istina postepeno otkriva, Sairis shvata da njena uloga nadilazi sve što je do tada poznavala — ona može biti presudna za opstanak dva sveta. Istovremeno, Kingfišer vidi u njoj jedinu nadu za spas svog naroda, dok je njemu poverena šansa da joj pomogne da pronađe put nazad.


Očekuju vas bogato izgrađeni svetovi, neizvesnost na svakom koraku i snažna emotivna veza u prvom nastavku epskog serijala autorke Kali Hart.