FANTASTIKA

Četvrta knjiga iz serijala Igre gladi.

Na jutro žetve počeće desetogodišnjica Igara Gladi. U Kapitolu, osamnaestogodišnji Koriolan Snou priprema se za jedinstvenu priliku da učestvuje kao mentor u Igrama. Nekada moćna porodica Snou doživela je teška vremena, a njihova sudbina zavisi od tanane šanse da Koriolan svojim šarmom, mudrošću i manevrom pomogne učenicama da osvoje Igre. Sve je protiv njega. Dobio je ponižavajući zadatak da predvodi ženski tribut iz Distrikta 12, najniži od najnižih. Njegova sudbina je sada u potpunosti zamršena: svaki izbor koji napravi može da dovede do pobede ili poraza, trijumfa ili pada. U areni će doći do borbe protiv smrti. Van arene, Koriolan počinje da oseća propast svog tributa… I moraće da odabere između lične potrebe da prati pravila i želje da preživi bez obzira na sve.

Vulkan je prethodno objavio naslov ove autorke: Igre gladi, Igre gladi: Sjaj slobode i Igre gladi: Lov na vatru.


PRI PORUČIVANJU NAGLASITI ŽELJENI MOTIV NA KORICAMA

DA LI BI MOGAO DA PREŽIVIŠ SAM U DIVLJINI, DOK SE SVI TRUDE DA TI ONEMOGUĆE DA ŽIV DOČEKAŠ JUTRO?

U ruševinama područja nekada poznatog pod imenom Severna Amerika, nalazi se zemlja Panem, sa blistavim glavnim gradom Kapitolom i dvanaest distrikta. Kapitol je surov i okrutan, drži distrikte u pokornosti tako što ih primorava da svake godine šalju po jednog dečaka i jednu devojčicu, od dvanaest do osamnaest godina, koji će učestvovati u Igrama gladi – borbi do smrti koju uživo prenosi televizija.
Šesnaestogodišnja Ketnis Everdin, koja živi sa majkom i mlađom sestrom, smatra da je potpisala sebi smrtnu presudu kada se dobrovoljno prijavila da učestvuje u Igrama umesto sestre. Međutim, bila je na vratima smrti i ranije – preživljavanje je njena druga priroda. Mada joj to nije bila namera, postala je pravi borac. Međutim, ako želi da pobedi, moraće da bira između preživljavanja i humanosti, između života i ljubavi.
Avantura i romansa stapaju se u ovom uzbudljivom romanu čija se radnja odvija u budućnosti koja na veoma zabrinjavajući način podseća na našu sadašnjost.

Kada je predodređeno da izgubiš sve što voliš, za šta ti preostaje da se boriš?

Dok zora sviće pred pedesete Igre gladi, strah obuzima distrikte Panema. Ove godine, u čast drugog Četvrtvekovnog zatomljenja, dvostruko više učesnika biće odvedeno iz svojih domova i poslato u arenu da se bori do smrti.
U Distriktu 12, Hejmič Abernati pokušava da ne razmišlja previše o riziku da njegovo ime bude prozvano. Sve što želi jeste da prođe žetva i da ostatak dana provede sa svojom voljenom devojkom.

Kada pročitaju njegovo ime, Hejmič oseća kako mu se snovi ruše. Otrgnut je od svoje porodice i devojke i odveden u Kapitol sa još troje učesnika iz Dvanaestice: mladom prijateljicom koja mu je kao sestra, opsesivnim kladioničarem i najnadmenijom devojkom u gradu. Kada Igre počnu, Hejmič shvata da je sve namešteno kako bi on izgubio. Ali nešto u njemu želi da se bori… i ta borba odjekuje daleko izvan granica smrtonosne arene.

„Stigao je i dinamičan, brutalan peti deo serijala Igre gladi. I odličan je.“ – The New York Times.

„Da, novi nastavak Igara gladi je zaista toliko dobar. Sve što bi obožavaoci mogli da požele, i više.“ – USA Today.

„Kolinsova je izuzetno dobra u onome što radi. Ova knjiga daje život.“ – PEOPLE.

„Ka što su romani Margaret Atvud i Džordža Orvela pre njenih, romani Kolinsove postali su deo leksikona, pridev – ovo je baš kao Igre gladi – koji se koristi da se prikaže preterivanje vlasti i autoritarizam. Serijal Igre gladi, uključujući i Osvit dana žetve, centralni je deo američkog distopijskog kanona.“ – MSNBC.

„Kolinsova nas tera da se zapitamo koliko znamo o našoj istoriji i koliko moći imamo da osiguramo mesto naše sadašnje istine u budućnosti.“ – NPR.

Željno iščekivani fenomenalni peti deo serijala Igre gladi. Filmska adaptacija najavljena je za novembar 2026. godine, a glumačkoj ekipi priljučili su se mladi glumci Džozef Zada i Vitni Pik.

Knjiga za sve ljubitelje serijala Igre gladi.

O autoru

Suzan Kolins je autor bestseler serije Igre gladi u koje spadaju romani Igre gladi, Lov na vatru, Sjaj slobode i Balada o ptici pevačici i zmiji. Ove knjige prodate su u više od sto miliona primeraka i na njima se zasniva pet popularnih filmova. Njene druge knjige su serijal Underland Chronicles, koji je započela romanom Gregor the Overlander, i slikovnica Year of the Jungle, koju je ilustrovao Džejms Proimos. Do danas su njene knjige objavljene na više od pedeset jezika.

Bogatstvo. Moć. Ubistvo. Magija. Ajvi liga ide pravo u pakao. Naći prolaz do zagrobnog sveta. Ukrasti dušu iz pakla. Jednostavan plan, osim što se ljudi koji pođu na to putovanje retko kad vrate. Ali Galaksija Aleks Stern čvrsto je rešena da oslobodi Darlingtona iz čistilišta – čak i ako je to bude koštalo budućnosti u kući Leta i na Jejlu. Pošto im je zabranjeno spasavanje, Aleks i Dozova ne mogu da se obrate kući Leta za pomoć, pa zato okupljaju ekipu sumnjivih saveznika da spasu džentlmena kuće Leta. Zajedno će morati da nađu put kroz lavirint ezoteričnih tekstova i bizarnih artefakata da bi otkrili najstrože čuvane tajne društava, kao i da prekrše svako pravilo dok to rade. Međutim, kad nastavno osoblje počne da umire, Aleks zna da to nisu nesrećni slučajevi. Nešto smrtonosno je na delu u Nju Hejvenu, a ukoliko želi da preživi, moraće da se obračuna sa čudovištima iz svoje prošlosti i sa tminom ugrađenom u same zidove univerziteta.

Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž.R.R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer.

Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.

Dvadesetjednogodišnja Vajolet Sorengejl trebalo je da uđe u Pisarski kvadrant, i vodi miran život među knjigama i istorijom. No vrhovna zapovednica – takođe poznata i kao njena nemilosrdna majka – naredila je Vajolet da se pridruži stotinama kandidata koji žele da postanu elita navarske vojske: jahači zmajeva.

Ali kad si manji od svih ostalih i telo ti je krhko, smrt je na korak od tebe… jer zmajevi se ne povezuju s „krhkim“ ljudima. Spaljuju ih. Sa sve manje zmajeva spremnih da se povežu, mnogi bi ubili Vajolet samo da povećaju svoje izgleda za uspeh. Ostali bi je ubili samo zbog njene majke… kao Zejden Riorson, najmoćniji i najsuroviji vodnik u Jahačkom kvadrantu.

Biće joj potrebna sva pamet da doživi naredni dan. A opet, sa svakim danom rat napolju postaje sve smrtonosniji, štitovi kraljevstva popuštaju, a broj mrtvih raste. A još gore od toga je što Vajolet počinje da sumnja kako rukovodstvo krije neku užasnu tajnu. Prijatelji, neprijatelji, ljubavnici. Svi u Ratnom koledžu Bazgijat imaju neke svoje motive… jer kad jednom uđeš, postoje samo dva načina da izađeš: diplomiranje ili smrt.

Druga knjiga u serijalu Nebeski jahači

Svi su očekivali da Vajolet Sorengejl umre tokom prve godine u Ratnom koledžu Bazgijat… uključujući i Vajolet. Ali trijaža je bila samo prva nemoguća provera da se eliminišu slabi, nedostojni i nesrećni.

Sad kad je počela prava obuka, Vajolet se već pita hoće li uspeti. Nije problem samo u tome što je obuka naporna i zlokobno surova, niti čak što je predviđena da nauči jahače da podnose još veći bol… Problem je novi zamenik zapovednika koji ima ličnu misiju da pokaže Vajolet koliko je nemoćna… osim ako ne izda muškarca koga voli.

Mada Vajolet ima slabije i krhkije telo nego ostali kadeti, ona ima pamet… i gvozdenu volju. A zapovednici zaboravljaju najvažniju lekciju koju je naučila u Bazgijatu: jahači zmajeva stvaraju svoja pravila.

Ali odlučnost da preživi neće biti dovoljna ove godine. Jer Vajolet zna tajnu koju su u Bazgijatu vekovima skrivali… i ništa, čak ni zmajska vatra, možda neće moći da ih spase.

"Bilbo Bagins je prvi hobit iz Okruga koji je postao slavan, i svojim delima utro put svom narodu za čuveni poduhvat Družine Prstena. Veliki čarobnjak Gandalf predložio ga je kao saputnika Torinu i Patuljcima u velikoj avanturi preotimanja blaga od Zmaja – Šmauga Veličanstvenog – zbog Bilbovih izuzetnih sposobnosti i provalničkih veština, kao i umešnosti u opasnosti, koju po njegovom izgledu možda niko ne bi ni naslutio...



Isprva krajnje nesklon pustolovini, Bilbo okleva i nerado kreće na tegoban put ka Samotnoj planini, i ne sluteći šta će mu se sve desiti na tom putu, da će susresti turobno stvorenje Goluma, da će i ne hoteći doći do magičnog prstena koji će pokrenuti čitav lanac velikih događaja, i da će uspeti svojim lukavstvom da se izbavi iz naizgled pogubnih prilika...



„Kada bi nas više cenilo hranu, veselje i pesmu nad gomilanjem zlata, bio bi ovo srećniji svet”, reći će za njega Torin Hrastoštit, ispočetka sumnjičav spram korisnosti jednog hobita.

„Hobit” je veličanstvena i neodoljiva avantura ispunjena neizvesnošću i suptilnim humorom... i u kojoj se već naslućuje prebogat pejzaž Tolkinovog sveta.



„Hobit će, bez sumnje, prirasti za srce ljubiteljima pustolovnih priča svih uzrasta.”

Njujork tajms buk rivju"

Uprkost lošim izgledima, Ketnis je pobedila u Igrama gladi. Ona i Pita Melark, tribut iz Distrikta dvanaest, preživeli su čudesnom igrom slučaja. Trebalo bi da odahne, da bude srećna. Najzad, vratila se svojoj porodici i dugogodišnjem prijatelju Gejlu. Ipak, ništa nije u skladu sa njenim željama. Gejl je ledenim ponašanjem drži na distanci. Pita joj je potpuno okrenuo leđa. Šuška se o pobuni protiv Kaptiola – pobuni kojoj su Pita i Ketnis doprineli.

Ketnis u šoku shvata da je pokrenula nemire koje više ne može da zaustavi. Dok se bliži vreme za Pitinu i njenu posetu distriktima tokom okrutne Pobedničke turneje, ulozi su veći nego ikada. Ako ne budu u stanju da dokažu, izvan svake sumnje, da su potpuno zaljubljeni jedno u drugo, posledice će biti zastrašujuće...

Oniksna oluja (ONYX STORM) je uzbudljiva avanturistička fantazija smeštena u surovom svetu vojnog koledža za jahače zmajeva, gde opstanak zavisi od hrabrosti, snage i lojalnosti. Dok rat bukti i neprijatelji prete i iznutra i spolja, Vajolet nema vremena za neizvesnost. Mora da krene na opasno putovanje kroz nepoznate zemlje kako bi pronašla saveznike, okupila vojsku i otkrila istinu koja bi mogla da promeni sudbinu svega. Na tom putu se suočava sa surovim bitkama, teškim odlukama i dubokom izdajom, ali je spremna da rizikuje sve da bi zaštitila svoje zmajeve, svoj dom i one koje voli.

"Hobit je pripovest o velikoj pustolovini u koju se upustila patuljačka družina, tražeći zlato koje je zmaj čuvao.

Oklevajući sadrug na tom opasnom putu bio im je Bilbo Bagins, neslavoljubivi hobit, koji je uživao u udobnosti svoje hobitske rupe, i čak i sam bio iznenađen sopstvenom snalažljivošću i veštinom provalnika koju je u toj potrazi pokazao. Susreti sa trolovima, goblinima, patuljcima, vilovnjacima i džinovskim paucima, razgovor sa zmajem Šmaugom i više nego nevoljno učešće u Bici pet armija, samo su neke od pustolovina koje su zadesile Bilba.


Pisan za decu profesora Tolkina, Hobita su odmah po objavljivanju 1937. godine oduševljeno prihvatile i čitalačka i kritička publika.
Danas je Hobit uvršten u jednu od najvoljenijih i najuticajnijih knjiga 20. veka, kao prethodnik bezvremenom klasiku Gospodar prstenova."

Družina Prstena je na svom pohodu prošla razna iskušenja i na kraju se raspala - Gandalf je u borbi s demonom Balrogom nestao u utrobi zemlje, Boromir je najpre podlegao mračnoj moći Prstena a zatim poginuo u napadu Orka, dok su Pipin i Veseli oteti. Frodo, nakon što se uverio koliko mračna moć Prstena utiče na svakoga ko dođe u dodir s njim, odlučuje da put u Mordor nastavi sâm. Ipak, verni Sem ga ne napušta.

Dok putuju ka Planini Usuda, teret koji Frodo nosi sve je teži... U stopu ih prati Golum - upropašćeni stvor ide za Prekrasnim, koji je nekad posedovao, a koji mu je Bilbo Bagins odneo. Ako misle da nađu put do Mordora, Frodo i Sem moraju da prihvate Golumovo nepouzdano savezništvo.

Daleko odatle, prateći trag otetih Hobita Pipina i Veselog, Aragorn, Legolas i Gimli shvataju da je Sauronova vojska Orka sve brojnija, i da je početak Rata sve bliži. Saruman, Sauronov sluga, u Izengardu stvara čudovišnu rasu Orka i kreće na zemlju Rohan. Preživeli članovi Družine okupljaju saveznike i spremaju se za odsudnu bitku, znajući da će njihova pobeda biti uzaludna ako Frodo ne stigne na cilj...

„Najbolji roman epske fantastike objavljen u poslednje vreme, čita se kao savršena mešavina Džordana i Sandersona s jedne i Martina i Aberkrombija s druge strane.“
– Nightflier’s Bookspace

Najveće sage ispisane su krvlju...

Stoleća su prošla otkad su se bogovi borili i međusobno se istrebili. Ostale su samo njihove kosti, koje daju ogromnu moć onima dovoljno hrabrim da za njima tragaju.

Dok šapati rata odjekuju po zemlji Vigrid, sudbina stupa koracima troje ratnika: lovkinje u opasnoj potrazi, plemkinje koja traži bojnu slavu i trala koji među najamnicima poznatim kao Krvozavetnici traga za osvetom.

Sve troje oblikovaće sudbinu sveta koji ponovo pada pod senku bogova.

Odigravajući se u potpuno novom svetu, nadahnutom nordijskom mitologijom i krcatom mitovima, magijom i osvetom, Senka bogova početak je nove epskofantastične sage iz pera popularnog autora Džona Gvina. Priča se nastavlja romanom Glad bogova.

„Uzbudljivo i opčinjavajuće štivo. Sjajno formirani likovi kreću se kroz svet zadivljujuć po svojoj neizmernosti. Senka bogova ima sve što sam naučila da očekujem od jedne knjige Džona Gvina.“ – Robin Hob

„Majstorsko pripovedanje... epska i surova fantazija začinjena beskompromisnom srčanošću i saosećanjem.“
– FanFiAddict

„Gvin u svom punom sjaju, izbrušen do savršenosti... Senka bogova je apsolutno zapanjujući roman, vraški epski početak serijala i spektakularna vikinška fantazija.“ – Tattooed Book Geek

„Podseća me na sve ono što volim u fantaziji. Senka bogova se čita kao što se gleda akcioni film.“ – Fantasy Hive

„Deveta kuća je najbolji fantasy roman koji sam pročitao poslednjih godina, jer govori o stvarnim ljudima. Njen maštoviti domet je briljantan, a ovu priču, punu iznenađenja i obrta, nemoguće je ispustiti iz ruku.“ – Stiven King


Galaksija Aleks Stern je najneobičnija brucoškinja na Jejlu. Odrasla u predgrađu Los Anđelesa, u kući sa majkom hipikom, Aleks je rano napustila školu i ušla u svet dilera, poslova bez perspektive i mnogo, mnogo toga goreg.

Sa svojih 20 godina, jedina je preživela nerešeno višestruko ubistvo. I tada dešava se neočekivani obrt. Dok još leži u bolnici, nudi joj se druga šansa: puna stipendija na jednom od najelitnijih univerziteta na svetu.

U čemu je stvar, i zašto baš ona? Još tragajući za odgovorima na to pitanje, Aleks dolazi u Nju Hejven, sa zadatkom koji je dobila od nepoznatih dobročinitelja: da nadzire aktivnosti tajnih društava na Jejlu.

Poznato je da osam tajnih društava, osim što vlada kampusom, generacijama unazad stvara buduće bogataše i moćnike, od političara do najvećih igrača na Volstritu i u Holivudu. Ipak, ispostavlja se da su njihovi okultni rituali zlokobniji i nego što bi mogla da zamisli bilo čija paranoična mašta.

O autoru:

Li Bardugo je autorka bestselera Njujork tajmsa, tvorac Grišaverzuma (sada Netfliksova originalna serija), u koju spada trilogija Senka i kost, duologije Šest vrana i Kralj ožiljaka i mnogih drugih. Njene kratke priče pojavile su se u više antologija, uključujući Najbolju američku naučnu fantastiku i fikciju. Živi u Los Anđelesu i saradnica je na koledžu pri univerzitetu Jejl.

Jedan Prsten da svima gospodari,

jedan za svima seže.

Jedan Prsten da sve okupi,

i u tami ih sveže!

U najpitomijem i najzabitijem okrugu Srednjeg sveta obitavaju Hobiti, bezazleni mali narod koji nikada nikom ništa nije skrivio, nijedan rat nije vodio i koji život provodi u miru i igri. Ali među njima se, a da oni to ne znaju, nalazi Jedinstveni Prsten, najzlokobniji predmet na čitavom Srednjem svetu. Iskovao ga je Sauron, Mračni Gospodar, kako bi uz njegovu čudovišnu moć zagospodario svetom, ali ga je u jednom davnom ratu izgubio. Kada ponovo počne da se uzdiže iz mraka Mordora, Sauron saznaje da se Jedinstveni nalazi kod Hobita, i šalje po njega svoje strašne sluge...

Čarobnjak Gandalf zna da Prsten ne sme dospeti u Sauronove ruke, i organizuje Družinu Prstena – koju sačinjavaju: najsmeliji Hobiti, Vilenjak Legolas, Patuljak Gimli i Ljudi Boromir i Aragorn (tajni naslednik drevnih kraljeva Zapada). Oni kreću u najsmeliji pohod ikada preduzet na Srednjem svetu, a sudbina njegova u rukama je naizgled naslabijeg iz Družine – Hobita Froda Baginsa, koji Prsten mora da odnese tamo gde je i stvoren – na Planinu Usuda, usred Sauronovog mračnog carstva Mordora, jer jedino u njegovom usijanom grotlu on može biti uništen!

Iako poražene u prvoj velikoj bici Rata za Prsten, armije Mračnog Gospodara sve su moćnije i spremaju se na pohod na Minas Tirit, prestonicu Gondora, najmoćnijeg kraljevstva Ljudi. Pad Gondora značio bi i trijumf Zla i kraj Srednjeg sveta. Dok Ljudi, Patuljci i Vilovnjaci ujedinjuju snage u odbrani „belog grada” Minis Tirita, Frodo i Sem nastavljaju svoj tegoban put u Mordor.

Rat se rasplamsava, ali njegov konačni ishod odlučiće nemogući poduhvat dva mala Hobita da unište Jedinstveni Prsten tamo gde ga je Mračni Gospodar i napravio: u vatrenoj utrobi Planine Usuda.

Epilog epske priče o poslednjem zajedničkom pohodu Hobita, Ljudi, Vilovnjaka, Patuljaka, Enta i Čarobnjaka na srce zla, Mordor, da bi se sprečila propast. Najteži zadatak poveren je najslabijoj i najmanjoj među svim rasama koje su naseljavale Tolkinov svet. Hoće li uspeti, hoće li Frodo stići na odredište - i po koju cenu...

"Dve najveće sile sveta obrele su se u priči o Padu Gondolina.

Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.

Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima. U taj svet stupa Tuor, Turinov rođak, oruđe Ulmove zamisli. Neopažen, pod Ulmovim vođstvom, Tuor kreće iz rodne zemlje na strahotno putovanje do Gondolina, i u jednoj od najupečatljivijih scena iz istorije Srednje zemlje, Bog mora se pred njim ukazuje, uzdigavši se iz okeana usred stihije. U Gondolinu je postao slavan; oženio se Idril, Turgonovom ćerkom, i njihov sin je Earendel, čije je rođenje i veliki značaj u danima što će doći Ulmo predvideo. Ishod je strahovit.

Morgot je, zahvaljujući izdaji, saznao sve što mu je trebalo, i krenuo u razarajući napad na grad, sa Balrozima i zmajevima i Orcima nebrojenim. Nakon detaljnog opisa pada Gondolina, priča se završava begom Tuora i Idril, sa njihovim sinom Earendelom, gde su, osvrćući se na planinskim liticama dok beže ka jugu, gledali u razvaline grada u plamenu. Njihov se put završava novom pričom, Pričom o Earendelu, koju Tolkin nikada nije napisao, ali koja je u ovoj knjizi prikazana kao nacrt na osnovu drugih izvora. Prateći prikaz priče o Berenu i Lutijeni, Kristofer Tolkin je koristio isti modalitet ’segmentovane istorije’ u pisanju ovog izdanja Pada Gondolina. Po rečima Dž. R. R. Tolkina, bila je to „prva prava priča iz njegovog izmišljenog sveta” i zajedno sa Berenom i Lutijenom i Decom Hurinovom čini triptih „Velikih Priča” o Starijim danima."

Kapitol je besan. Kapitol želi osvetu.
Koga krivi za izbijanje nemira? Ketnis Everdin.
Ketnis Everdin je, nasuprot svim šansama, preživela Igre gladi – i to dvaput. Međutim, iako je ova krvava pozornica ostala za njom, Ketnis i dalje nije bezbedna. Kapitol je besan i želi osvetu, a da stvari budu još gore, predsednik Snou stavio je svima do znanja da zapravo više niko nije bezbedan. Ni Ketnisina porodica, ni njeni prijatelji, niko od stanovnika Distrikta 12.

Vešto napisan i dobro vođen, poslednji nastavak uzbudljive trilogije Suzan Kolins zaista ne smete propustiti.

Tegoban put vodio je Družinu Prstena od Istočne kapije Morije, kroz vilovnjačku zemlju Lorijen, i niz Veliku reku Anduin, do vodopada Raurosa, a njihovo putovanje nadzirale su uhode. Morali su da odluče hoće li skrenuti na istok ka Mordoru, ili produžiti s Boromirom u pomoć Minas Tiritu, glavnom gradu Gondora, u nastupajućem ratu, ili se razdvojiti. Činilo se da je poduhvat Nosioca Prstena već sustigla propast.

Ispunivši svoj zadatak, Družina Prstena se raspala na tri grupe od kojih svaka svojim kreće putem. Usput ih zadese mnoge nevolje kako se Rat za Prsten rasplamsava. U Helmovom ponoru dolazi do prve velike bitke između Sarumanove mračne armije, predvođene Orcima, i silâ dobra, predvođenih vilenjacima i ljudima. U središte zbivanja ponovo se vraća i stvorenje Golum, koji je Prsten godinama držao, a da to niko nije znao, i koga je Prsten upropastio. On ga želi nazad po svaku cenu, i priključuje se Frodu i Semu da im bude vodič na putu ka Planini Usuda, vrebajući potajno priliku da se Prstena dočepa. Sauron za to vreme, ne očekujući ih na svom pragu, okuplja sve veću i veću vojsku…

Dž. R. R. Tolkin je opisao Drugo Doba Srednje zemlje kao „mračno razdoblje o kome nije mnogo povesti ispripovedano niti za to ima potrebe”.

Stoga su čitaoci godinama morali da se zadovolje primamljivim fragmentima koje su pronalazili na stranicama „Gospodara prstenova” i njegovih dodataka, gde je bilo uvršteno i kovanje Prstenovâ Moći, izgradnja Barad-dura i uspon Sauronov.

Priča je počela da dobija svoju punoću tek nakon što je Kristofer Tolkin posle očeve smrti objavio „Silmarilion”. Premda je veći deo knjige kazivao o Prvom Dobu Srednje zemlje, dva ključna poglavlja – pretposlednje i poslednje, obelodanila su burne događaje vezane za uspon i slom ostrva Numenor. Uzdignuto iz Velikog mora i podareno Ljudima Srednje zemlje kao nagrada za ispomoć anđeoskim Valarima i Vilovnjacima u savladavanju i zarobljavanju mračnog gospodara Morgota, to je kraljevsto postalo sedište moći i bogatstva; no kako je moć Numenorejaca rasla, tako je i seme njegovog sloma bilo neizbežno posejano sa Poslednjim savezom Vilovnjaka i Ljudi.

Izdanja koja će uslediti nakon „Silmariliona” pružila su još veći uvid u Drugo Doba: pre svega „Nezavršene priče”, a potom i Kristoferovih maestralnih dvanaest tomova „Istorije Srednje zemlje” u kojima je predstavio i raspravljao o raskoši ovih priča od kojih su mnoge tek nacrti.

U knjizi pred vama, urednik Brajan Sibli je, držeći se vremenskog sleda u „Priči o godinama” u dodacima „Gospodara prstenova”, sakupio i organizovao novu hroniku Drugog Doba Srednje zemlje Tolkinovim rečima ispripovedanu širom različitih već objavljenih izdanja, sa novim akvarelima i grafikama doajena Tolkinove umetnosti Alana Lija.

U Državnom zatvoru Hladna planina, duž jednog usamljenog niza ćelija zvanog Zelena milja, osuđenici čekaju smrt u naručju Vesele varnice. Ovde čuvari, kao što su čestiti Pol Edžkomb i sadista Persi Vetmur, paze na njih. Ali bili oni dobri ili zli, nevini ili krivi, svi će preneraženo dočekati novog zatvorenika, Džona Kofija, osuđenog na smrt zbog strašnog zločina. Da li je Kofi đavo u ljudskom obličju? Ili je, možda, nešto sasvim, sasvim drugo?
Zli ubica ili nevini svetac – šta god da je – Kofi ima neobične moći koje možda mogu da ponude spas drugima, iako oni ne mogu da urade ništa da spasu njega.
Jedan od najboljih Kingovih romana, prepun zagonetki, užasa i čudesa, priča smeštena u stravičnom zatvorskom okruženju, ali svejedno dirljiva koliko i užasna. King premašuje očekivanja, njegovo pisanje nas opčinjava i u nama budi glad za novim obrtima. Čitaocima ostaje samo da u jednom dahu pročitaju ovo remek-delo.


Knjiga je osvojila nagradu Bram Stoker za najbolji roman.

Tom Henks igla glavnu ulogu u istoimenom kultnom filmu.


..........

Stiven King rođen je 1947. u Portlandu. Još kao student Univerziteta u Mejnu, počeo je da piše nedeljnu kolumnu za školski list. Diplomirao je engleski jezik 1970. godine. Oženio se 1971. Tabitom, koju je poznavao iz studentskih dana. Do sada je objavio preko 50 knjiga koje su prevedene na gotovo sve svetske jezike. Ima troje dece i četvoro unučadi.

Povest o Berenu i Lutijeni bila je, ili postala, suštastvena tvar u razvoju „Silmariliona" – knjige mitova i legendi iz Prvog doba Sveta čiji je tvorac Dž. R. R. Tolkin. Priču je napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.


Osnov priče, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.


Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.

Potresan završetak epske sage inspirisane nordijskim mitovima, pun magije i krvave osvete

Završna bitka za sudbinu Vigrida se bliži...

Varg Bezrazumni je pobedio demone svoje prošlosti i postao ravnopravan član Krvozavetnika, ali on i njegovi novostečeni saborci suočavaju se s najvećim izazovom do sada: ubistvom zmaj-boginje.

Elvar pokušava da učvrsti svoju vlast u Snakaviku. Dok se priprema za predstojeći sukob i pokušava da učvrsti svoj autoritet, pred njom je gotovo nemoguć zadatak: da zauzda bes božanskog vuka.

Dok Bjor i njegova ratnička družina kreću na sever željni krvi, Gudvar sledi sopstveni put u nadi da će zadobiti naklonost Lik-Rife i ostvariti svoje ambicije.

Svi putevi vode u Snakavik, gde se linija fronta za konačnu bitku već povlači – na pomolu je titanski sukob koji će uzdrmati temelje sveta i pokazati pravi bes bogova.

„Majstorski ispripovedana, nemilosrdna, snažna epska priča.“ – Fantasy Hive

„Džon Gvin je najbolji naslednik Dejvida Gemela kada je reč o herojskom fantazijskom žanru ispunjenom hrabrošću i snagom srca.“ – Mark Lorens

Ispunjen mitovima, magijom i krvavom osvetom, nastavak romana Senka bogova, druga knjiga trilogije Krvozavetnici

Mrtvi bogovi se bude

Lik-Rifa, legendarna zmaj-boginja, oslobođena je iz svog večnog zatvora. Sada kuje planove za novo doba krvavih pohoda.

Dok Orka Glavocep nastavlja potragu za svojim nestalim sinom, Krvozavetnici jure ka jugu u očajničkom pokušaju da spasu jednog od svojih – a Varg Bezrazumni pravi prve korake na putu osvete.

Elvar se zarekla da će ispuniti svoju krvnu zakletvu i izbaviti zarobljenika iz kandži Lik-Rife i njenih sledbenika, zmajorodnih. Ali pre toga, mora ubediti Ratnike-Turobnike da joj se pridruže. Ipak, čak ni udružene snage Krvozavetnika i Ratnika-Turobnika nisu dovoljne da se suprotstave zmaj-boginji.

Njihova jedina nada leži u sumanutim spisima jednog okovanog boga. U knjizi zabranjene magije skrivena je moć koja može oživeti vučjeg boga Ulfrira… i izazvati bitku koja će uzdrmati temelje sveta.

„Majstorski oblikovana, brutalno ubedljiva epska saga nadahnuta nordijskom mitologijom.“
– Entoni Rajan

„Zadivljujuće štivo.“
– Booklist

Gandalf, Aragorn, Gimli i Legolas imaju svoj zadatak u spasavanju Srednjeg sveta. Pokušavaju da nađu saveznike u tome, i da otmu od tmine one koje su dograbile duge mračne ruke Mordora, poput Teodena, kralja Rohana. Uspostavljen savez Gondora i Rohana očajnički se bori protiv Sauronovih sila zla, u pokušaju da pažnju Oka zadrži na bojnom polju i odvrati je od Froda, koji se sa Semom i Golumom, nadaju se, približava Mordoru.

Teret Prstena za Froda postaje sve teži, a Sauron sprema vojsku za konačan obračun protiv svih koji se bore za njegovo uništenje. Hoće li Frodo uspeti da stigne do Planine Usuda i uništi Prsten? Kakvu će važnu ulogu, koju je Gandalf naslutio, u tome odigrati Golum? Kakav će biti ishod odsudnog Rata za Prsten, i za spas Srednjeg sveta? I u čemu je Frodo uspeo, a u čemu je na kraju ipak bio poražen? I šta očekuje svet nakon što ono najbolje i najsvetlije u njemu polako ode u Sive luke... i nastupi novo doba.

DO SADA NEVIĐENE SNAGE MAŠTE IZ PERA NAJVEĆEG MAJSTORA ŽANRA

U "IGRI PRESTOLA", Džordž R.R. Martin je stvorio istinsko remek-delo, objedinivši sve ono najbolje što žanr epske fantastike može da pruži. Magija, spletke, romanse i pustolovine ispunjavaju stranice prvog toma ovog epskog serijala, koji će zasigurno oduševiti ne samo ljubitelje žanra, već i mnogo širi krug čitalaca.

Nad zemljom u kojoj leta mogu trajati decenijama, a zime pokolenjima, nadvili su se crni oblaci. Ledeni vetrovi ponovo duvaju i u snežnim bespućima severno od Zimovrela, mračne i natprirodne sile okupljaju se iza velikog zida koji štiti kraljevstvo.

U središtu sukoba nalazi se porodica Stark od Zimovrela, ljudi nepopustljivih i tvrdih kao što je i zemlja kojom vladaju. Prostirući se od predela okovanih surovom hladnoćom do dalekog letnjeg kraljevstva obilja i raskoši, ovo je priča o vitezovima i damama, vojnicima i čarobnjacima, plaćenim ubicama i kopiladima, ljudima koji žive u vremenu zlih predskazanja. Kroz mnoge zavere i spletke, tragedije i izdajstva, bitke i opsade, rešava se sudbina porodice Stark, njihovih saveznika i neprijatelja, dok svi oni pokušavaju da pobede u toj najsmrtonosnijoj od svih igara: igri prestola.

Za ljubitelje serijala Pesma leda i vatre i fanove HBO-ove serije

Igra prestola – posebno, raskošno ilustrovano izdanje knjige od koje je sve počelo.

Ovo specijalno izdanje sa predgovorom Džona Hodžmana opremljeno je divnim umetničkim radovima – slikama u boji koje su posebno izdvojene i crno-belim ilustracijama koje prate svako poglavlje. Ovi crteži udahnuli su novi život spletkama i tajnama, romantici i avanturama ove veličanstvene sage, remek-delu epske fantastike koje je preraslo u kulturni fenomen.

Zima dolazi. To su reči kuće Stark iz najsevernije zemlje kojom gospodari kralj Robert Barateon iz svoje daleke Kraljevske Luke. Severom u Robertovo ime vlada Edard Stark, gospodar Zimovrela. On živi u miru i udobnosti sa svojom ponosnom suprugom Kejtlin, sinovima Robom, Brenom i Rikonom, kćerima Sansom i Arjom, i kopiletom Džonom Snežnim. Još dalje na severu, iza velikog Zida, prostire se divljina i u njoj strašna, neprirodna bića, zaboravljena tokom dugog leta, prognana u mit. Ali sada zima dolazi i divlja zemlja se budi.

No, neposredna pretnja ipak dolazi sa juga gde je Džon Erin, kraljeva desna ruka, umro pod misterioznim okolnostima. Sada kralj Robert dolazi u Zimovrel, sa celom svitom, sa porodicom, ljupkom ali hladnom i proračunatom kraljicom Sersei, okrutnim i hrabrim sinom Džofrijem, i kraljičinom braćom Džejmijem i Tirionom iz bogate i moćne kuće Lanister. Prvi je mačevalac bez premca, a drugi porodična nakaza briljantnog uma. Sudbonosni susret se primiče, budućnost carstva je neizvesna.

I niko ne obraća pažnju na zemlju preko Uskog mora u kojoj princ Viseris, naslednik pale kuće Targarjena koja je nekad vladala celim Vesterosom, planira da povrati svoje zakonito mesto na tronu. On priprema vojsku divljačkog naroda Dotraka, čiju će vernost platiti jedinim bogatstvom koje mu je preostalo – svojom lepom, nevinom sestrom Deneris.