HOROR

Godinama se u Kasl Roku dešavaju neobični događaji, pojavljuju se čudni posetioci, ali jedna priča ostala je nepoznata… sve do sada. Stiven King se vraća u mistični gradić sa svojim dobrim prijateljem, nagrađivanim piscem horora Ričardom čizmarom, donoseći pravi kovčeg sa blagom za sve fanove neprikosnovenog kralja žanra. Život dvanaestogodišnje Gvendi Piterson zauvek će se promeniti kada joj stranac poveri na čuvanje zagonetnu drvenu kutiju. Kutija nudi primamljive poslastice i starinske novčiće, ali je i veoma opasna: stranac je upozorava da će uslediti smrt i uništenje ako pritisne bilo koje od prelepih dugmadi. Jer kutija daje, ali i uzima. Mnogo godina kasnije, Gvendi je uspešan romanopisac sa obećavajućom karijerom u politici. Međutim, kada se čarobna kutija iznenada ponovo pojavi u njenom životu, ona mora odlučiti da li je spremna da stavi sve na kocku zbog svojih iskušenja. U uzbudljivoj završnici, moćne mračne sile žele da poseduju kutiju – po svaku cenu. Kucnuo je čas za Gvendin najtajniji i najvažniji zadatak: spasavanje sveta. Ovog našeg, a možda i svih ostalih koji postoje.

Kada očajna majka zatraži pomoć u potrazi za nestalom ćerkom, Holi Gibni se nađe pred slučajem koji dolazi u najgorem mogućem trenutku. Iscrpljena ličnim gubicima i profesionalnim pritiscima, planirala je povlačenje — ali instinkt joj ne dozvoljava da ignoriše poziv u pomoć.

Tragovi vode do naizgled bezazlenog komšiluka i bračnog para koji deluje besprekorno: dvoje uglednih, vremešnih univerzitetskih profesora, oličenje reda, obrazovanja i stabilnosti. Međutim, iza vrata njihove tihe kuće krije se nešto duboko poremećeno — tajna koja bi mogla biti ključ nestanka mlade žene.

Kako istraga odmiče, Holi shvata da se suočava sa protivnicima koji ne greše, ne žure i ne pokazuju grižu savesti. Njena sposobnost zapažanja, strpljenje i analitički um biće stavljeni na krajnju probu u borbi sa hladnom, proračunatom zloćom.

Ovaj napeti kriminalistički triler sa elementima psihološkog horora još jednom potvrđuje zašto je Stiven King majstor savremene napetosti, donoseći priču o zlu koje se skriva iza kulture, uglađenosti i savršenih manira.


„Stiven King je uradio nešto neverovatno u svom novom romanu... Njegove veštine pripovedanja nimalo ne janjavaju“ – Tampa Bay Times

„Ono što Kingova dela čini mnogo strašnijim od većine dela drugih pisaca, ono što ga uzdiže na nivo noćne more, nije okrutnost prema likovima: to je njegova ljubaznost.“ – Flin Beri

„Za pola veka pisanja horora, Stiven King je stvorio neke izvanredne zlikovce. Ko može zaboraviti raspevani glas klovna Penivajza, oličenja đavola Rendala Flega ili krvoločne čeljusti Kudža? Veliki zlikovci u Kingovom romanu nisu toliko upečatljivi, ali to je deo onoga što ih čini toliko zastrašujućim.“ – Rob Meril

STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Na auto-putevima širom Amerike, pleme ljudi Pravi čvor putuje u potrazi za hranom. Izgledaju bezazleno – uglavnom su matori, obučeni u mnogo poliestera, i venčani za svoje kuće na točkovima. Ali kao što Den Torens zna, a kuražna Abra Stoun saznaje, članovi Pravog čvora su kvazibesmrtni, jer se hrane „parom“ koju proizvode deca sa isijavanjem kada ih polako muče do smrti.
Progonjen neupokojenim žiteljima hotela „Vidikovac“, gde je u detinjstvu proveo jednu strahotnu godinu, Den je decenijama lutao i pokušavao da se ratosilja očevog zaveštanja očajanja, alkoholizma i nasilja. Najzad se skrašava u gradu u Nju Hempširu, nalazi utočište u zajednici Anonimnih Alkoholičara i dobija posao u staračkom domu gde ostaci njegove moći „isijavanja“ pružaju utehu ljudima na samrti. Uz pomoć dalekovidnog mačora, on postaje „dr Sleep“.
Den zatim upoznaje Abru Stoun, i upravo njen spektakularni talenat, najsjajnije isijavanje ikada viđeno, iznova raspaljuje njegove demone i priziva ga u bitku za Abrinu dušu i opstanak.

Isijavanje predstavlja oličenje savremenog horor romana i pruža pronicljiv uvid u jednu rasturenu porodicu, mračne hodnike duše i ljudsku slabost. Talenat Stivena Kinga ni u jednoj knjizi nije bio blistaviji.

Džek Torens, njegova žena Vendi i sin Deni useljavaju se u hotel „Vidikovac“, gde je Džek dobio posao kućepazitelja za vreme zime. Mesecima odsečeni od civilizacije, Džek pokušava da se izbori sa alkoholizmom i napadima besa dok piše nov pozorišni komad. Međutim, sile tame koje borave u hotelu „Vidikovac“ – koji ima dugu istoriju nasilja – žele da se dočepaju Denija zbog njegovih snažnih prekognitivnih sposobnosti i služe se Džekovim slabostima kako bi ugrabile dečaka...

Ova knjiga sadrži 26 kratkih priča različitih autora, među kojima su Artur Konan Dojl, Hauard Lavkraft, Embrouz Birs, Gi de Mopasan i mnogi drugi. Sva ostvarenja zastupljena u knjizi se po svojoj tematici, književnom metodu i atmosferi, u širem smislu žanrovski mogu odrediti kao horor priče.
Za ljubitelje ovog žanra, ali i klasične književnosti, čitanje knjige predstavljaće pravo zadovoljstvo, a verujemo i da vam neće biti lako da odgovorite na pitanje: koja bi bila vaša omiljena priča?
Možda „Slučaj ledi Sanoks“ – priča koja istražuje mračne teme ljubavi, izdaje i intrige. U njoj pratimo neočekivan obrt događaja kroz zagonetnu sudbinu glavne junakinje, ledi Sanoks, u mističnoj atmosferi i sa dosta elemenata strave.
Ili pak priča „Predmet broj 249“ i njena provokativna tema – okultizam. Priča govori o studentu medicinskog fakulteta koji se susreće sa tajanstvenim egipatskim mumijama i okultnim ritualima, što stvara uzbudljiv zaplet…
Priča „Grob bez dna” na jeziv način opisuje poremećene odnose u jednoj porodici, kroz naraciju glavnog lika, dok „Put osvetljen mesečinom”, priča istog autora – Embrouza Birsa, istražuje teme duhova i zagonetnih smrti. Autor u njoj vešto kombinuje naraciju različitih likova kako bi prikazao mračnu prošlost i njene posledice.
Tu je i Mopasanova „Horla”, priča koja maestralnim stvaralačkim postupkom prati dnevnik pisca opsednutog idejom postojanja natprirodnog bića poznatog kao Horla, koje zaposeda ljude. Kroz dnevničke zapise, priča istražuje teme ludila i gubitka kontrole nad svojim životom i postupcima.
Lavkraftova priča „Pikmenov model” prati naratora koji otkriva mračne tajne i šokantne slike stvaralaca užasa, posebno Ričarda Pikmena, otkrivajući da stvarnost može biti još više uznemirujuća nego njegove najgore noćne more.
„Žuta tapeta“ Šarlot Perkins Gilman bavi se temama ženskog zatvaranja, duševnih bolesti i ženske potlačenosti u društvu. Kroz naraciju glavne junakinje, koja je smeštena u izolovanu kuću, priča prikazuje postupan gubitak razuma i konflikt sa sopstvenim stvarnim i imaginarnim strahovima.
Pored navedenih, tu je još dosta majstorski napisanih klasičnih horor priča, te izbor nije nimalo lak. Dakle, koja je vaša omiljena?

Jednog sasvim običnog, lepog dana gradić Česters Mil u američkoj državi Mejn neobjašnjivo je odsečen od ostatka sveta nevidljivim poljem sile. Avioni padaju pri kontaktu sa njim, a jednoj baštovanki odsečena je ruka kada se Kupola spustila na nju. Ljudi koji obavljaju poslove u susednim gradovima odvojeni su od svojih porodica. Niko ne razume šta ova tajanstvena ograda predstavlja, odakle potiče i da li će ikada nestati.

Del Barbara, veteran iračkog rata, a sada kuvar, moraće da se udruži s nekoliko neustrašivih građana. S druge strane, Džim Reni, političar koji ne preza ni od čega, pokušava da u rukama čvrsto zadrži uzde moći, zajedno sa svojim sinom, koji krije zastrašujuću tajnu. Međutim, najveći protivnik je sama Kupola, jer stanovnici Česters Mila ne samo da imaju malo vremena nego ono neumitno ističe…

„Nigde u ogromnom opusu gospodina Kinga njegov stvarni i fantastični svet nisu se sudarili tako snažno i direktno.“ – New York Times

O autoru
STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Prošlo je 15 godina. Sada je vreme za njegovu stranu priče.
Epski roman o neodoljivim iskušenjima i razornim posledicama besmrtne ljubavi. Trijumfalni povratak jednog od najvećih izdavačkih fenomena savremene književnosti koji je očarao milione čitalaca širom sveta.

Kada su se Edvard i Bela sreli, rodila se ljubav predodređena da postane legendarna. Sve do sada,
znali smo samo Belinu verziju: ispričana rečima predivnog vampira, nezaboravna saga dobija novi, mračniji obrt.
Susret sa Belom istovremeno je najintrigantniji i najstrašniji događaj u Edvardovom dugom životu. Kroz fascinantne detalje njegove prošlosti i njegova razmišljanja, otkrivamo da je pred njim težak, skoro nemoguć izbor – kako da sledi svoje srce ako to znači da će dovesti Belu u opasnost?

Roman Psiho (Psycho, 1959) Roberta Bloha nije „čist“ horor: strogo žanrovski gledano, to je psihološki triler sa povremenim snažnim elementima horora. Laik bi mogao pomisliti da su psiho-trileri relativno nov fenomen, možda čak i iniciran upravo ovim romanom. Psiho svakako jeste kamen međaš, i nesumnjivo je jedan od najuticajnijih horor romana 20. veka, baš kao što je i Hičkokov film po njemu van svake sumnje prelomni, fundamentalni horor iz kojega čitav moderni film strave proizilazi, kao ruska književnost ispod Gogoljevog šinjela. Ali Psiho nije pionir: on nipošto nije bio ni prvi, ni među prvima, jer nalazi se na kraju jednog dugačkog niza predaka, baš kao što je, istovremeno, i začetnik jedne dugačke i razgranate loze potomaka.

Nekada davno u kraljevstvu po imenu Delajn živeo je jedan kralj koji je imao dva sina. Roland Dobri nije bio ni najbolji ni najgori kralj koji je vladao tom zemljom. Svi koji su ga poznavali i koji su videli njegovo sivo lice i drhtave ruke dok je primao zvanice na dvoru slagali su se u proceni da će novi kralj biti krunisan za najviše pet godina. Razgovarali su o budućem kralju, Rolandovom najstarijem sinu, Piteru.
Ali jedan čovek je smišljao, planirao i pripremao nešto drugo: kako da omogući da Rolandov mlađi sin, Tomas, bude krunisan. Taj čovek bio je Fleg, kraljev čarobnjak.

Uvek moćne i nezaboravne, Kingove priče prava su mračna gozba za sva čula. Vode nas na intrigantna i zastrašujuća mesta, pripovedajući o skrivenim silama koje nas proganjaju.

Holi Gibni iz detektivske agencije Ko nađe – njegovo, prati vesti o užasnoj eksploziji u školi i uočava nešto sumnjivo kod televizijskog reportera koji je prvi prispeo na mesto događaja, zbog čega odlučuje da na svom prvom samostalnom slučaju otkrije šta taj čovek skriva.

Pored ovog nastavka Autsajdera nalaze se još tri neodoljive pripovetke: „Telefon gospodina Harigana“ predstavlja nam mladog Krejga, koji upoznaje džangrizavog poslovnog čoveka u penziji s čudesima pametnog telefona; „Čakov život“ je životna priča u tri čina – ispričana obrnutim redom – o čoveku čije se lice pojavljuje na bilbordu; „Pacov“ nas upoznaje s piscem u stvaralačkoj krizi, koji se osamljuje u kolibi usred šuma severnog Mejna i sklapa sporazum koji će mu promeniti život.

Četiri nove priče ne samo da prikazuju Kingovo majstorstvo u punom sjaju već pokazuju i da su neke teme večne: teme zbog kojih ćete zadrhtati od užasa, ali i osetiti radost u najčistijem obliku.

„Izuzetne pripovetke koje potvrđuju Kingovu nadmoćnu vladavinu ovim književnim oblikom.“ - Vašington post

„Napeto… dirljivo… četiri nove priče, od kojih svaka nudi klasične Kingove teme, sa osobenim obrtom.“ - Obzerver

„Remek-delo iz pera vrhunskog pripovedača.“ - Dejli ekspres

„Pričao je o ptici koja raznosi zlo kao virus. Rekao je da ima raščupano i ledenosivo perje. U jednom trenutku moraš prestati da budeš pažljiv – ako želiš da je uhvatiš i da joj zavrneš žgoljavu šiju. To se verovatno neće desiti sutra, ali će se desiti uskoro. Uskoro.“

Duboko u šumama Mejna postoji mračna državna ustanova, u kojoj su zatočena deca oteta iz čitavih Sjedinjenih Država. U Institutu ih podvrgavaju nizu testova i kombinuju njihove specijalne talente – telepatiju, telekinezu – kako bi povećali njihovu moć.
Luk Elis je najnoviji regrut. On nije običan dvanaestogodišnjak, superpametan je i poseduje još jedan dar koji Institut želi da iskoristi. Ipak, da li je dovoljno pametan da pobegne?
Bivši policajac Tim Džejmison prihvatio je posao u policijskoj stanici u dalekom gradiću u Južnoj Karolini. Zapravo, mislio je da je samo u prolazu. Ali uskoro će se pozabaviti najvećim slučajem u karijeri.
Luk, njegova prijateljica Kališa i druga deca znaju da su zatočenici bez nade za bekstvo, a ne gosti na igralištu i hodnicima Instituta u kojima vlada turobna atmosfera, uprkos posterima koji poručuju da ih čeka „još jedan dan u raju“.
Međutim, veliki događaji se okreću na malim šarkama. Luk će se zbližiti s novim, još mlađim regrutom, Ejverijem Diksonom, koji raspolaže izuzetnom sposobnošću čitanja misli. Institut želi da iskoristi njihove talente u tajne svrhe, ali Lukove i Ejverijeve moći prevazilaze sva očekivanja onih koji upravljaju eksperimentima, čak i zloglasne gospođe Sigsbi.

Napeto, eksplozivno štivo o borbi dobra i zla u svetu u kojem ne pobeđuju uvek dobri momci.

Karmila je gotsko kultno delo objavljeno 1872.godine. Jedna je od prvih priča o vampirima i kao takva inspiracija mnogim autorima horor žanra. Koliko godina je potrebno pre nego što se zlo zauvek uništi? Koliko je vremena potrebno pre nego što se i posumnja da se zlo nastavilo u vašem domu? Naizgled neobičan splet okolnosti dovešće život mlade dame Laure na samu ivicu tihe i neprimetne smrti, a događaji koji će se odigrati navešće je da mnogo godina kasnije ispripoveda svoju neobičnu priču, priču koja je mnogo starija od nje i koja se vekovima tajila. Čitajući roman Karmila čitaoci će se susresti sa postupcima počinjenim iz ljubavne strasti čiji će se odjek protezati kroz vreme, sa neobičnim snovima i noćnim morama junakinje, ali i sa otmenim balovima na kojima dobija svoj najprivlačniji i najzovodljiviji oblik.

DECA NISU UVEK U PRAVU.

Gradić na ivici propasti zbog sukoba generacija.
Staro i novo, tradicija i napredak.
Klovn koji je odlučio da stavi tačku na ovu priču.

Kada su se Kvin Mejbruk i njen otac preselili u uspavani gradić Ketl Springs, oboje u potrazi za novim početkom, nisu zatekli idilu kakvoj su se nadali. Nisu znali da je u Ketl Springsu sve krenulo nizbrdo posle zatvaranja fabrike za proizvodnju sirupa od kukuruza Bejpen. Na jednoj strani su odrasli, koji očajnički žele da svom gradiću vrate stari sjaj, a na drugoj su mladi, koji samo žele da se zabavljaju, snimaju šaljive video-klipove i što pre zbrišu iz grada.

Ketl Springs je rastrzan sukobom između starog i novog, tradicije i napretka. Dok izgleda kao da će ta borba uništiti grad, jezivi klovn Frendo, maskota Bejpena, počinje da ubija, jer je odlučio da je jedini način da Ketl Springs krene napred da poseče zaraženi usev mladeži koja živi u njemu.

Knjiga za ljubitelje klasičnih horora.

„Autor koji zna kako da nam utera strah u kosti.“ – Klajv Barker


„Uzbudljiva vožnja za ljubitelje retro horora koji nisu slabog srca (ili stomaka).“ – Kirkus Reviews
„Autor koji zna kako da nam utera strah u kosti.“ – Klajv Barker

Adam Sizar je Njujorčanin koji živi u Filadelfiji. Pohađao je Bostonski univerzitet, gde je studirao engleski jezik i film. Piše horor romane i kratke priče. Veliki je obožavalac horor filmova i upravlja YouTube kanalom Black T-Shirt, na kome priča o horor filmovima, i na osnovu njih daje predloge za čitanje. Dobitnik je nagrade Brem Stoker, najveće književne nagrade za horor.

UPOZNAJTE ČARLI MAKGI – I SAZNAJTE ŠTA DESI KADA NEVINOST I LEPOTA RASPLAMSAJU ZLO I UŽAS.

Prvo su jedan mladić i jedna devojka bili subjekti najtajnijeg vladinog eksperimenta, osmišljenog da kod učesnika stvori izvanredne psihičke moći.

Onda su se taj mladić i ta devojka zaljubili, venčali i dobili dete. Ćerku.

Ona je najslađa, najneodoljivija devojčica koju ste ikada videli i zove se Čarli. Ona je sve što bi ponosni tata Endi i mama Viki mogli da požele – i sve čega bi trebalo da se plaše.

Kada je imala samo godinu dana, spalila je pogledom svog plišanog medu. Kada je napunila osam godina, naučila je da preuzme kontrolu nad svojim osećanjima. Sada može da zapali vatru kad god poželi. I ima moć koja može da uništi svet.

Ali Radionica ima drugačije planove. Ona želi svoj projekat nazad.

U dosadašnje tri Orfelinove zbirke Blekvudovih priča – Vrbe (2015), Drevna svetla (2017) i Čovek koga je drveće volelo (2021) – ovog klasičnog pisca strave upoznali smo pretežno u njegovom prirodnom okruženju, u šumama, pustinjama, vresištima, planinama, na ostrvima, obalama, na rekama. Sada je krajnje vreme da ga, kroz Pustu kuću (2025) vidimo i na gradskim pločnicima, u kućama i sobama velegrada, ili bar predgrađa, i proverimo da li je to isti onaj Blekvud, kako se snalazi u tom prostoru i kako svoje preokupacije prilagođava ovom ambijentu.