Uskoro u prodaji

Jedan od sinova se budi kao bubetina i shvata da se ništa nije promenilo. Drugi prima očevu presudu i odlazi da je izvrši – bez pitanja. Treći je proteran pre nego što je stigao da postane čovek.

Za života je Franc Kafka planirao da objavi knjigu pod naslovom Sinovi, koja je trebalo da sadrži tri povesti: Ložač, Preobražaj i Presuda. Ta tri prozna dela, na svoj način, predstavljaju jezgro Kafkine pripovedačke umetnosti. U njima tinja ista strahota: da ljubav oca prema sinu i očeva kazna možda nisu suprotnosti, već jedno te isto lice. Da su vrata koja izgledaju da su otvorena zapravo odavno zamandaljena iznutra. Da sin ne traži izlaz – jer ne zna da li na njega ima pravo.

Ovo nisu kafkijanski lavirinti birokratije. Ovo je nešto starije, tiše i bolnije – ovo je lavirint krvi i prezimena, lavirint koji ne grade sistemi nego oni koji nas vole.

Čitati Sinove znači prepoznati sopstveni nemir u tuđem – i suočiti se s pitanjem na koje ne postoji odgovor: kako tražiti oproštaj kad ti nikad nije rečeno u čemu se sastoji tvoja krivica?

„Tesla: svetlost senke“ nije biografska predstava u striktnom smislu reči. Iako se temelji na odabranim trenucima iz Teslinog života,autorka je nastojala da ponudi drugačije čitanje Tesle: kao vizionara i čoveka koji je živeo između genijalnosti i samoće, između svetla kojim se bavio i senkama koja su ga pratile.

Ovo nije priča o onome što je Tesla uradio, već pokušaj da se dopre do iskustva onoga što je Tesla bio kao vizionar, intelektualac, duhovni tragalac, emotivno i ranjivo biće suočeno sa sopstvenom krhkošću, slavom i osporavanjem, socijalnim prepoznavanjem i traganjem za sagovorništvom.